Zbog bi­je­ga u ‘si­gur­ne lu­ke’ nas­tra­da­le hr­vat­ske obvez­ni­ce

Po­tres na tr­ži­štu Na­kon od­lu­ke o Brexi­tu pa­le ci­je­ne do­ma­ćih duž­nič­kih pa­pi­ra

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TO­MIS­LAV PI­LI

Po­tres na tr­ži­štu Na­kon od­lu­ke o Brexi­tu pa­le ci­je­ne do­ma­ćih duž­nič­kih pa­pi­ra

Ci­je­na eur­ske obvez­ni­ce ko­ja dos­pi­je­va 2025. pa­la je 1,3 pos­to dok je do­lar­ska obvez­ni­ca os­la­bi­la 0,8 pos­to

Hr­vat­ske euro­obvez­ni­ce su­očit će se s ras­tom pri­no­sa us­li­jed snaž­nog bi­je­ga investitora u si­gur­ni­ju imo­vi­nu. Od­lu­kom o Brexi­tu obvez­nič­ko tr­ži­šte glo­bal­no vri­jed­no 100 bi­li­ju­na do­la­ra do­ži­vje­lo je ri­jet­ko vi­đe­ni uda­rac. Pri­no­si na nje­mač­ke i ame­rič­ke obvez­ni­ce spus­ti­li su se na ri­jet­ko vi­đe­ne ra­zi­ne, pa je pri­nos na 10go­diš­nji Bund za­ga­zio sve do 0,17 pos­to. Pri­nos na 10go­diš­nju ame­rič­ku obvez­ni­cu pao je na 1,56 pos­to.

Brexit je do­nio iz­ra­zi­tu ko­leb­lji­vost na fi­nan­cij­ska tr­ži­šta, ka­že Alen Ko­vač, di­rek­tor Služ­be za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja Er­ste ban­ke. “Rast ne­iz­vjes­nos­ti, us­po­ra­va­nje ras­ta i po­ten­ci­jal­na re­ce­si­ja u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji te ne­po­vo­ljan utje­caj na per­s­pek­ti­ve ras­ta u EU, SADu i na glo­bal­noj ra­zi­ni do­dat­no us­mje­ra­va Europ­sku sre­diš­nju ban­ku (ECB) pre­ma nas­tav­ku

eks­pan­ziv­ne

Re­for­me hit­no po­treb­ne

Tre­ba hit­no pro­ves­ti fi­nan­cij­ske re­for­me ka­ko bi se po­tak­nuo svjet­ski gos­po­dar­ski rast i prev­la­da­le os­ci­la­ci­je, upo­zo­ri­la je Ban­ka za međunarodna po­rav­na­nja (BIS) u go­diš­njem iz­vješ­ću. BIS u “ri­zič­no troj­stvo” svr­sta­va sla­ba­šan rast pro­duk­tiv­nos­ti, re­kord­no vi­so­ke ra­zi­ne du­ga na glo­bal­noj ra­zi­ni i ‘neo­bič­no’ uzak ma­ne­var­ski pros­tor za mje­re. mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, a bit­no ogra­ni­ča­va i ma­ne­var­ski pros­to­ra­me­rič­ke sre­diš­nje ban­ke. Aver­zi­ja pre­ma ri­zi­ku i ‘bi­jeg u si­gur­nost’ tako je do­dat­no sni­zi­la pri­no­se na dio ze­ma­lja euro­zo­ne, dok je kod pe­ri­fer­nih ze­ma­lja bio duž­nič­ke vri­jed­nos­ni­ce. Ci­je­na eur­skog iz­da­nja ko­je dos­pi­je­va 2025. spus­ti­la se u pe­tak za 1,3 pos­to, od­nos­no ima­la je pri­nos od 3,77 pos­to, dok je do­lar­ska euro­obvez­ni­ca dos­pi­je­ća 2024. pa­la za 0,85 pos­to, od­nos­no pri­nos je po­ras­tao do 4,74 pos­to. “Ka­da go­vo­ri­mo o hr­vat­skim euro­obvez­ni­ca­ma, osim pre­li­je­va­nja učin­ka snaž­ne aver­zi­je pre­ma ri­zi­ku i ras­ta premije ri­zi­ka u zem­lja­ma europ­ske pe­ri­fe­ri­je, Hr­vat­ska bi se, ob­zi­rom na fun­da­men­tal­ne po­ka­za­te­lje i re­cent­ne po­li­tič­ke nes­ta­bil­nos­ti, mo­gla su­oči­ti i s vi­šom pre­mi­jom ri­zi­ka”, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri Ra­if­fe­isen ban­ke.

FOTOLIA

Glo­bal­no obvez­nič­ko tr­ži­šte do­ži­vje­lo je no­vi uda­rac vid­ljiv odre­đen rast premije ri­zi­ka. Ipak, zna­čaj­ni­ji rast premije ri­zi­ka ogra­ni­čen je utje­ca­jem eks­pan­ziv­ne po­li­ti­ke ECBa”, ko­men­ti­rao je Ko­vač.

U tak­vim okol­nos­ti­ma “nas­tra­da­le” su i hr­vat­ske

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.