Oko 200 mil. ku­na ula­ga­nja za jav­ne lu­ke

Zlat­ko Že­vr­nja, žu­pan Split­sko-dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je, naj­av­lju­je po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta u ma­ri­na­ma, dalj­nji sis­te­mat­ski ra­zvoj obal­nog po­dru­čja i iz­grad­nju luč­ke in­fras­truk­tu­re lu­ka otvo­re­nih za jav­ni pro­met

Poslovni Dnevnik - - SVIJET ŽUPANIJA -

Sa žu­pa­nom Split­sko­dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je Zlat­kom Že­vr­njom, raz­go­va­ra­li smo o us­pje­hu na­utič­kog tu­riz­ma u Žu­pa­ni­ji, pla­no­vi­ma nje­go­vog ra­zvo­ja te inves­ti­ci­ja­ma u os­ta­le lu­ke i obal­no po­dru­čje.

Na ko­ji se na­čin va­ša žu­pa­ni­ja uklju­ču­je u dje­lo­krug po­mor­stva?

Što se ti­če po­mor­stva, stra­te­ški cilj Split­sko­dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je je po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta u na­utič­kom tu­riz­mu, dalj­nji sis­te­mat­ski ra­zvoj obal­nog po­dru­čja i iz­grad­nja luč­ke in­fras­truk­tu­re lu­ka otvo­re­nih za jav­ni pro­met. Ula­ga­njem u lu­ke otvo­re­ne za jav­ni pro­met, ko­je će na­kon re­ali­za­ci­je pla­na ula­ga­nja i kre­di­ta Luč­ke upra­ve u iz­no­su od 70 mi­li­ju­na ku­na, do kra­ja inves­ti­cij­skog cik­lu­sa iz­no­si­ti oko 200.000.000 ku­na, iz­gra­di­ti će se, sa­ni­ra­ti ili re­kons­tru­ira­ti lu­ke u Ma­kar­skoj, Su­pe­tru, Bo­lu, Ro­ga­ču, Sta­rom Gra­du, Sto­mor­skoj, Jel­si, Hva­ru, Vi­su, Omi­šu, Kri­lu Je­se­ni­ce, Tro­gi­ru, Su­ćur­ju, Dr­ve­ni­ku, Pu­čiš­ći­ma i dr. Otvo­ri­li smo mo­guć­nost, kroz su­fi­nan­ci­ra­nje do­ku­men­ta­ci­je i ubr­za­nje pos­tup­ka do­dje­le kon­ce­si­je, dalj­njem ra­zvo­ju lu­ka na­utič­kog tu­riz­ma (ma­ri­na). Sto­ga su u proš­loj go­di­ni ma­ri­ne za­bi­lje­ži­le po­rast pri­ho­da od 19,2% i no­će­nja/do­la­za­ka 12%, a na­utič­ki tu­ri­zam pred­stav­lja naj­br­že ras­tu­ću gra­nu tu­riz­ma u na­šoj Žu­pa­ni­ji. Ta­ko­đer, u vr­lo su vi­so­koj fa­zi pri­pre­me za kon­ce­si­oni­ra­nje lu­ke na­utič­kog tu­riz­ma u Ne­re­žiš­ći­ma, Ba­škoj Vo­di, Šol­ti, Vi­su, Tu­če­pi­ma, Pod­go­ri, Ma­ri­ni itd. Split­sko­dal­ma­tin­ska žu­pa­ni­ja je po bro­ju ma­ri­na za­uzi­ma­la pret­po­s­ljed­nje mjes­to od svih ja­dran­skih žu­pa­ni­ja, dok smo da­nas tre­ći. Kon­ce­si­oni­ra­njem go­re na­ve­de­nih lu­ka za­uzet će­mo pr­vo mjes­to, a gdje pre­ma ka­pa­ci­te­ti­ma, tre­ba­mo i bi­ti.

U što se u Va­šoj žu­pa­ni­ji pr­vens­tve­no re­inves­ti­ra nak­na­da za upo­tre­bu po­mor­skog do­bra?

Na­mjen­ska sred­stva upri­ho­đe­na od stra­ne kon­ce­sij­skih nak­na­da i nak­na­de za ko­ri­šte­nje po­mor­skog do­bra ko­ris­te se za iz­vr­ša­va­nje za­kon­skih oba­ve­za Split­sko­dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je, od­nos­no za ut­vr­đi­va­nje i pro­ved­bu gra­ni­ca po­mor­skog do­bra i iz­van­red­no odr­ža­va­nje po­mor­skog do­bra iz­van luč­kog po­dru­čja u slu­ča­ju iz­van­red­nih do­ga­đa­nja (vi­ša si­la). Na­rav­no, dio sred­stva ko­ris­ti se za iz­ra­du pro­jek­t­ne do­ku­men­ta­ci­je ko­jom se že­li pos­ti­ći plan­ski i us­mje­re­ni ra­zvoj obal­nog i mor­skog po­ja­sa pa se ta­ko npr. u ovoj go­di­ni kre­će s iz­ra­dom Stu­di­je ra­zvo­ja si­dri­šta na po­dru­čju Split­sko­dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je, a pla­ni­ra se i iz­ra­da Stu­di­je in­te­gral­nog uprav­lja­nja obal­nim po­dru­čjem.

Ta­ko­đer, pre­dvi­đa­ju se sred­stva za je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve pa se po­red re­do­vi­tog odr­ža­va­nja po­mor­skog do­bra ko­je je u nad­lež­nos­ti je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve, pr­vens­tve­no su­fi­nan­ci­ra­ju pro­jek­ti za ko­je je iden­ti­fi­ci­ran pro­blem plav­lje­nja oba­le i ugro­že­nos­ti obal­nog sta­nov­niš­tva od po­pla­va (kroz sve ESI fon­do­ve dos­tup­ne do 2020. je­di­ni na­čin fi­nan­ci­ra­nja obal­nih in­ter­ven­ci­ja je da ih se uk­lo­pi u pro­ble­ma­ti­ku po­pla­va na obal­nom po­ja­su i po­di­za­nja ra­zi­ne mo­ra te­me­ljem utje­ca­ja kli­mat­skih pro­mje­na 250 mi­li­ju­na eu­ra na Pri­ori­te­tu 5 OP kon­ku­rent­nost i ko­he­zi­ja) i os­ta­li pro­jek­ti na po­mor­skom do­bru či­ja će se iz­ved­ba su­fi­nan­ci­ra­ti iz sred­sta­va na­ci­onal­nih fon­do­va i fon­do­va EU.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.