Po­treb­no je uves­ti pro­mje­ne u smis­lu učin­ko­vi­ti­jeg evi­den­ti­ra­nja po­mor­skog do­bra

Go­ran Pa­uk, ši­ben­sko-knin­ski žu­pan, ot­kri­va ka­ko una­pri­je­di­ti luč­ka po­dru­čja i ri­bar­stvo

Poslovni Dnevnik - - SVIJET ŽUPANIJA -

Žu­pan Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je go­vo­ri o nuž­nos­ti no­vog Za­ko­na o po­mor­skom dor­bu, pos­tup­ku da­va­nju kon­ce­si­ja te bo­ljeg is­ko­ri­šta­va­nja po­ten­ci­ja­la na­utič­kog tu­riz­ma u Ši­ben­skok­nin­skoj žu­pa­ni­ji.

Na ko­ji na­čin se Žu­pa­ni­ja uklju­ču­je u dje­lo­krug po­mor­sta­va?

Po­mor­sko do­bro je op­će do­bro od in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku Hr­vat­sku, ima nje­nu oso­bi­tu za­šti­tu i kao tak­vo pri­pa­da svim lju­di­ma. Za­ko­nom o po­mor­skom do­bru i mor­skim lu­ka­ma pro­pi­sa­no je da po­mor­skim do­brom uprav­lja, vo­di bri­gu o za­šti­ti i od­go­va­ra Re­pu­bli­ka Hrvatska ne­po­sred­no ili pu­tem je­di­ni­ce po­druč­ne (re­gi­onal­ne) sa­mo­upra­ve žu­pa­ni­ja od­nos­no je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve – gra­do­va/op­ći­na. Suk­lad­no za­kon­skim odred­ba­ma, žu­pa­ni­je vo­de bri­gu o iz­van­red­nom uprav­lja­nju po­mor­skim do­brom, te da­ju na po­seb­nu upo­tre­bu ili gos­po­dar­sko ko­ri­šte­nje gra­đe­vi­ne od važ­nos­ti za žu­pa­ni­ju.

Pro­ved­ba pos­tup­ka da­va­nja kon­ce­si­ja odvi­ja se na po­dru­čji­ma za ko­ji pos­to­ji in­te­res po­ten­ci­jal­nih ov­la­šte­ni­ka kon­ce­si­ja sve s ci­ljem va­lo­ri­za­ci­je pros­to­ra či­ja je na­mje­na ut­vr­đe­na pros­tor­no­plan­skom do­ku­men­ta­ci­jom, omo­gu­ća­va­nja po­du­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i os­tva­ri­va­nja pret­pos­tav­ki za za­poš­lja­va­nje i gos­po­dar­ski rast na po­dru­čju Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­ja i to na na­čin da se osi­gu­ra pri­mje­re­no odr­ža­va­nje i za­šti­ta po­mor­skog do­bra.

U ci­lju una­pre­đe­nja sta­nja na luč­kim po­dru­čji­ma lu­ka otvo­re­nih za jav­ni pro­met lo­kal­nog i žu­pa­nij­skog zna­ča­ja, Žu­pa­ni­ja su­fi­nan­ci­ra iz­grad­nju i odr­ža­va­nje po­mor­sko gra­đe­vin­skih obje­ka­ta luč­kog po­dru­čja, a na te­me­lju pri­ori­te­ta Luč­ke upra­ve Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je i Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je.

Ka­ko vi­di­te bu­duć­nost hr­vat­skog po­mor­stva?

Jed­na od ključ­nih stva­ri je što sko­ri­je do­no­še­nje no­vog Za­kon o po­mor­skom do­bru i mor­skim lu­ka­ma ko­ji će po­mor­sko do­bro kao do­bro ko­je či­ni vi­še od jed­ne tre­ći­ne te­ri­to­ri­ja od po­seb­nog in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku Hr­vat­sku va­lo­ri­zi­ra­ti u gos­po­dar­skom smis­lu te na od­go­va­ra­ju­ći na­čin za­šti­ti i nad­zi­ra­ti. Op­ći­ne, gra­do­vi, žu­pa­ni­je i Vla­da mo­ra­ju ima­ti za­ko­nom pro­pi­sa­ne nad­lež­nos­ti i od­go­vor­nos­ti jer u pro­tiv­nom ne­će­mo pos­ti­ći po­mak pre­ma de­cen­tra­li­za­ci­ji uprav­lja­nja po­mor­skim do­brom.

Po­treb­no je uves­ti pro­mje­ne u smis­lu učin­ko­vi­ti­jeg evi­den­ti­ra­nja po­mor­skog do­bra ko­je je pret­hod­no pi­ta­nje za gos­po­dar­sko ko­ri­šte­nje od­nos­no za ula­ga­nje na po­mor­skom do­bru i br­ži gos­po­dar­ski ra­zvi­tak Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske.

Po­treb­no je i kroz in­te­gral­ni pris­tup de­fi­ni­ra­nju pros­tor­nih pla­no­va u di­je­lu po­mor­skog do­bra osi­gu­ra­ti odr­ži­vo gos­po­da­re­nje tim vri­jed­nim re­sur­som. Bu­duć­nost ta­ko pri­mje­ri­ce vi­di­mo u na­utič­kom tu­riz­mu ko­ji je ne­pri­je­por­no naj­pre­poz­nat­lji­vi­ji i naj­kon­ku­rent­ni­ji hr­vat­ski tu­ris­tič­ki pro­izvod. U ovom tre­nut­ku na po­dru­čju Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je 11 je ma­ri­na i 16 si­dri­šta za ko­je su do­dje­lje­ne kon­ce­si­je te se suk­lad­no GoŽu­pan diš­njem pla­nu uprav­lja­nja po­mor­skim do­brom kon­ti­nu­ira­no pro­vo­de pos­tup­ci do­dje­le kon­ce­si­ja i za os­ta­le lo­ka­ci­je odre­đe­ne pros­tor­no plan­skom do­ku­men­ta­ci­jom.

Is­to ta­ko ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti i ra­zvoj ri­bar­stva i ak­va­kul­tu­re ko­je se snaž­no ra­zvi­lo u ci­je­lom svi­je­tu a pred­stav­lja ve­li­ki po­ten­ci­jal za ra­zvoj hr­vat­ske oba­le i oto­ka pa ta­ko i ci­je­le Ši­ben­sko – knin­ske žu­pa­ni­je. U ci­lju bo­lje is­ko­ri­šte­nos­ti svo­jih pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la Ši­ben­skok­nin­ska žu­pa­ni­ja je de­fi­ni­ra­la lo­ka­ci­ju iz­grad­nje ot­prem­no­pu­ri­fi­ka­cij­skog cen­tra za školj­ke (u pos­tup­ku je is­ho­đe­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le) te su­fi­na­ci­ra is­kr­caj­na mjes­ta za ri­ba­re u ok­vi­ru lu­ka otvo­re­nih za jav­nim pro­met. Na­da­lje, sa ci­ljem uvo­đe­nja re­da na po­mor­skom do­bru po­treb­no je ka­drov­ski oja­ča­ti luč­ke ka­pe­ta­ni­je, uves­ti ins­ti­tut re­da­ra na po­mor­skom do­bru kroz gra­do­ve i op­ći­ne te u ci­je­li sus­tav uklju­či­ti obal­nu stra­žu. Po­treb­no je us­pos­ta­vi­ti una­pre­đe­ni, cje­lo­vit ge­ograf­sko in­for­ma­cij­ski sus­tav (GIS) po­mor­skog do­bra.

U što se u Žu­pa­ni­ji pr­vens­tve­no re­inves­ti­ra nak­na­da za upo­tre­bu po­mor­skog do­bra?

Sred­stva ko­ja se upri­ho­du­ju od po­mor­skog do­bra pr­vens­tve­no se na­mjen­ski ko­ris­te za iz­ra­du pri­jed­lo­ga gra­ni­ca po­mor­skog do­bra, do­ku­men­ta­ci­je ko­ja se pri­la­že uz pri­jed­log gra­ni­ce po­mor­skog do­bra, iz­dat­ke za pro­ved­bu gra­ni­ce po­mor­skog do­bra, iz­ra­du struč­nih pod­lo­ga za pro­vo­đe­nje pos­tu­pa­ka do­dje­le kon­ce­si­ja suk­lad­no pros­tor­no plan­skoj do­ku­men­ta­ci­ji, su­fi­nan­ci­ra­nje sa­na­ci­je po­mor­skog do­bra do­bra iz­van lu­ka nas­ta­le us­li­jed iz­van­red­nih do­ga­đa­ja te su­fi­nan­ci­ra­nje iz­grad­nje i odr­ža­va­nja po­mor­sko gra­đe­vin­skih obje­ka­ta na luč­kim po­dru­čji­ma lu­ka otvo­re­nih za jav­ni pro­met lo­kal­nog i žu­pa­nij­skog zna­ča­ja ko­ji­ma uprav­lja Luč­ka upra­va Ši­ben­skok­nin­ske žu­pa­ni­je kao i na iz­dat­ke za za­šti­tu mo­ra, mor­ske oba­le i oko­li­šta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.