Hr­vat­sko gos­po­dar­stvo i da­lje je 10 posto sla­bi­je ne­go li 2008.

Us­po­red­ba Po­treb­ne su tri us­pješ­ne go­di­ne da se vra­ti­mo na pret­kriz­ni stan­dard

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - MARINA ŠUNJERGA/VL

Rast tu­riz­ma ne pra­ti rast in­dus­tri­je pa taj sek­tor za­uzi­ma sve ve­ći udio u ukup­nom BDP-u

Po­s­ljed­njih mje­se­ci ni­žu se sa­mo po­zi­tiv­ne gos­po­dar­ske vi­jes­ti od ras­ta in­dus­trij­ske pro­izvod­nje, kon­ti­nu­ira­nog ras­ta po­troš­nje gra­đa­na do ko­nač­no i bo­ljeg sta­nja op­će eko­no­mi­je. Bi­lje­ži se rast BDPa od go­to­vo 3 posto či­me Hr­vat­ska pre­ma­šu­je pro­sječ­ni rast ze­ma­lja Eu­rop­ske uni­je, a i ras­te eko­nom­ski op­ti­mi­zam gra­đa­na. Ti ohra­bru­ju­ći po­da­ci ni­su us­pje­li iz­bri­sa­li du­bok trag kri­ze ko­ja je u šest go­di­na slo­bod­nog pa­da svih pa­ra­me­ta­ra i sek­to­ra od­ni­je­la 12 posto standarda pro­sječ­nog hr­vat­skog gra­đa­ni­na. Za­to smo od­lu­či­li us­po­re­di­ti zad­nju pret­kriz­nu go­di­nu 2008. sa svje­žim po­da­ci­ma ko­ji po­ka­zu­ju sta­nje u 2016. i re­zul­tat je po­ra­zan.

Eko­nom­ska ak­tiv­nost iz­ra­že­na kroz BDP, od­nos­no in­di­ka­tor ko­ji us­po­re­đu­je po­troš­nju gra­đa­na i dr­ža­ve te inves­ti­ci­je uvoz i iz­voz od go­di­ne do go­di­ne, i da­lje je go­to­vo 10 posto ni­ža ne­go u 2008. Dru­gim ri­je­či­ma na­dok­na­di­li smo tek ma­nji dio pa­da za­bi­lje­že­nog ti­je­kom kri­ze i tre­bat će nam vr­lo us­pješ­ne tri go­di­ne da bi­smo se do 2020. vra­ti­li na stan­dard ko­jeg smo ima­li pri­je kri­ze. Iz us­po­red­be po­da­ta­ka po stal­nim ci­je­na­ma s re­fe­rent­nom go­di­nom 2010. ko­je smo pri­ku­pi­li iz se­ri­ja po­da­ta­ka Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku vid­lji­vo je da gra­đa­ni ukup­no i da­lje tro­še ma­nje ne­go pri­je kri­ze i to za vi­še od 17 mi­li­jar­di ku­na u de­vet mje­se­ci go­di­ne, a naj­ve­ći iz­a­zov za bu­duć­nost u sred­njem ro­ku bit će opo­ra­vak inves­ti­ci­ja.

Iz­voz je na­pre­do­vao ti­je­kom go­di­na za­hva­lju­ju­ći ula­sku na ve­li­ko europ­sko tr­ži­šte, a ma­njak po­troš­nje oči­tu­je se i u sma­nje­nom uvo­zu, ali inves­ti­ci­je su u od­no­su na pret­kriz­ne da­ne sru­še­ne za go­to­vo 42 posto. Ni­je to neo­če­ki­van po­da­tak s ob­zi­rom na pad eko­nom­skih ak­tiv­nos­ti i ni­ski rast u 2015. go­di­ni jer tek na te­me­lju ja­čeg ras­ta mo­že se oče­ki­va­ti hra­bri­ji pris­tup tvrt­ki ko­je su se uglav­nom raz­du­ži­va­le i nas­to­ja­le pre­ži­vje­ti. Ne­ma inves­ti­ci­ja ne­ma ni opo­rav­ka gra­di­telj­stva ko­ji je 2008. bio je­dan od naj­važ­ni­jih sek­to­ra hr­vat­ske eko­no­mi­je s vi­še od 120 ti­su­ća za­pos­le­nih. Da­nas je na mno­go ni­žim gra­na­ma, ali za­mah pri­vat­nih inves­ti­ci­ja na­ro­či­to u tu­riz­mu ko­je se oče­ku­ju idu­će tri go­di­ne te ve­li­kih in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta fi­nan­ci­ra­nih europ­skim nov- cem mo­gao bi po­kre­nu­ti us­pa­va­le gra­đe­vi­na­re.

Tu­ri­zam je eks­plo­di­rao te uve­li­ke po­pra­vio i sta­tis­ti­ku iz­vo­za. Se­zo­na za na­ma je re­kord­na u sva­kom smis­lu i do­ni­jet će vi­še od osam mi­li­jar­di eura pro­me­ta što je za 10 posto vi­še i od one iz 2008. Ono što za­bri­nja­va je to što rast tu­riz­ma ne pra­ti rast in­dus­tri­je pa taj sek­tor uzi­ma sve ve­ći udio u ukup­nom BDPu. Dok je pri­je kri­ze či­nio ne­što ma­nje od 16 posto eko­no­mi­je da­nas je sva­kih 5,5 ku­na u eko­no­mi­ju dos­pje­lo iz tu­riz­ma. Mno­ge tvrt­ke ni­su us­pje­le pre­ži­vje­ti kri­zu i po­du­zet­ni­ci su obes­hra­bre­ni pa je uku­pan broj tvrt­ki ti­je­kom kri­ze sma­njen za vi­še od 20.000, a pri­tom je nes­ta­la 181 ti­su­ća rad­nih mjes­ta. Iz­bri­sa­no je i vi­še od 100 mi­li­jar­di ku­na go­diš­nje pro­me­ta ko­jeg su obr­ta­le tvrt­ke. Iz­a­zov za Hr­vat­sku sva­ka­ko su i za­bri­nja­va­ju­ća kre­ta­nja na tr­ži­štu rad­ne sna­ge. Broj ne­za­pos­le­nih je na is­toj ra­zi­ni kao i pret­kriz­ne 2008., ali je za­pos­le­nost mno­go ni­ža ne­go te go­di­ne. Iz ak­tiv­ne rad­ne sna­ge nes­ta­lo je vi­še od 157 ti­su­ća lju­di­dio za­hva­lju­ju­ći mno­go ve­ćem pri­lje­vu umi­rov­lje­ni­ka u mi­ro­vin­ski sus­tav ne­go do­la­sku no­vih rad­ni­ka na tr­ži­šte, a dio lju­di je ili pres­tao tra­ži­ti po­sao ili is­e­lio u zem­lje ve­se­li­jih eko­nom­skih pri­li­ka. To je kru­ci­jal­ni pro­blem hr­vat­ske eko­no­mi­je u bu­duć­nos­ti jer vi­še od 1,2 mi­li­ju­na umi­rov­lje­ni­ka ni­je mo­gu­će na­hra­ni­ti od ra­da tek 1,4 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka. Je­dan za­pos­le­nik hra­ni jed­nog umi­rov­lje­ni­ka i još jed­nu oso­bu ko­ja ne pri­vre­đu­je što je neo­dr­ži­vo na du­že sta­ze. Hr­vat­ska će dak­le mo­ra­ti investirati u pronatalitetnu po­li­ti­ku ili uvoziti rad­nu sna­gu jer će u pro­tiv­nom do­ži­vje­ti slom mirovinskog sus­ta­va ili i da­lje ži­vo­ta­ri­ti s ni­skim stan­dar­dom.

KA­KO BI SPRIJEČILA SLOM MIROVINSKOG SUS­TA­VA I SROZAVANJE ŽIVOTNOG STANDARDA DR­ŽA­VA ĆE MO­RA­TI INVESTIRATI U PRONATALITETNU PO­LI­TI­KU ILI UVOZITI RADNIKE

S vi­še od 120.000 za­pos­le­nih gra­di­telj­stvo je 2008. bilo je­dan od naj­važ­ni­jih sek­to­ra hr­vat­ske eko­no­mi­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.