SVIJET JE POT­PU­NO NESPREMAN ZA BUDUĆE KLIMATSKE MIGRANTE

Po­gled sa stra­ne Opas­nost Kli­ma će igra­ti važ­nu ulo­gu u mi­gra­ci­ja­ma, pri­jet­nje po­put ero­zi­je i cik­lo­na ugro­ža­va­ju ži­vot­na sred­stva ve­ćeg bro­ja lju­di, dok ve­ći­na onih na uda­ru tak­vih ri­zi­ka ži­vi u Azi­ji, ko­ja je naj­vi­še iz­lo­že­na učin­ci­ma kli­mat­skih pro­mjen

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Za­mis­li­te da ste po­ljo­pri­vred­nik. Va­ši usje­vi ve­nu dok vre­men­ske she­me pos­ta­ju sve vo­la­til­ni­je, vo­da iz va­šeg iz­vo­ra su­vi­še je sla­na za pi­će, a ri­ža pre­sku­pa da bis­te ju ku­pi­li na tr­ži­štu. Sto­ga, na­pu­šta­te dom u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom.

Mi­li­ju­ni lju­di u ra­nji­vim za­jed­ni­ca­ma di­ljem svi­je­ta ne tre­ba­ju za­miš­lja­ti ta­kav sce­na­rij. Oni ga upra­vo pro­živ­lja­va­ju, dok sve ne­pre­dvid­lji­vi­ja kli­ma uzi­ma da­nak; a nji­hov će broj vje­ro­jat­no vr­to­gla­vo ras­ti us­po­red­no s in­ten­zi­vi­ra­njem uči­na­ka kli­mat­skih pro­mje­na.

Me­đu­tim, svijet je još ma­nje pri­prem­ljen za te buduće klimatske migrante ne­go Eu­ro­pa ko­ja je nes­prem­na za val lju­di ko­ji tre­nut­no bje­že s Bli­skog is­to­ka. Ve­ći­na kli­mat­skih migranata preselit će se unu­tar vlas­ti­tih granica, ali os­ta­li ne­će ima­ti dru­gog iz­bo­ra ne­go da po­tra­že uto­či­šte u ino­zem­s­tvu. Ako se ra­zi­na mo­ra po­dig­ne za više od jed­nog me­tra, može se do­go­di­ti da će se ci­je­lo sta­nov­niš­tvo ze­ma­lja smje­šte­nih na ko­ralj­nim oto­ci­ma u Ti­hom oce­anu i na ko­ralj­nom gre­be­nu mo­ra­ti pre­se­li­ti.

Ako je do­bro is­pla­ni­ra­na i vo­đe­na, mi­gra­ci­ja može pomoći lju­di­ma u pri­la­god­bi tak­vim pri­jet­nja­ma. No, u su­prot­nom, može do­ves­ti do hu­ma­ni­tar­nih kri­za. Sve u sve- mu, da­naš­nje po­li­ti­ke su neo­d­go­va­ra­ju­će. Ka­ko zem­lje na iz­vo­ri­štu mi­gra­ci­ja, tako i one ko­je su des­ti­na­ci­ja migranata, mo­ra­ju hit­no olak­ša­ti lju­di­ma kre­ta­nje i osi­gu­ra­ti nji­ho­vu si­gur­nost, ili nji­hov os­ta­nak ta­mo gdje se već na­la­ze.

Ugro­že­ne za­li­he vo­de

Klimatske pro­mje­ne bit će je­dan od broj­nih čim­be­ni­ka ko­ji će po­ti­ca­ti buduće mi­gra­cij­ske va­lo­ve. Ia­ko će pos­ta­ti sve te­že raz­li­ko­va­ti lju­de ko­ji bje­že od oko­liš­nih čim­be­ni­ka od onih ko­ji su otiš­li iz dru­gih raz­lo­ga, upoz­na­ti smo s či­nje­ni­com da će kli­ma igra­ti važ­nu ulo­gu u mi­gra­ci­ja­ma, dok spo­ro nas­tu­pa­ju­će pri­jet­nje po­put ero­zi­je i akut­nih opas­nos­ti po­put cik­lo­na ugro­ža­va­ju ži­vot­na sred­stva ve­ćeg bro­ja lju­di.

Ve­ći­na lju­di iz­lo­že­nih tak­vim ri­zi­ci­ma ži­vi u Azi­ji, ko­ja je naj­vi­še iz­lo­že­na učin­ci­ma kli­mat­skih pro­mje­na. De­vet od de­set ze­ma­lja u ko­ji­ma ve­ći­na lju­di ži­vi u ni­skim po­dru­čji­ma (ko­ji­ma sto­ga pri­je­te po­pla­ve, oluj­ni na­le­ti, sa­li­ni­tet i ero­zi­ja) na­la­ze se u Azi­ji, us­li­jed ma­sov­ne mi­gra­ci­je u me­ga­gra­do­ve ti­je­kom po­s­ljed­njih de­set­lje­ća.

Ne­dav­no pro­ve­de­na stu­di­ja pre­dvi­đa da bi se sta­nov­niš­tvo u Azij­skim ni­zi­na­ma mo­glo udvos­tru­či­ti do 2060. go­di­ne i do­se­ći 983 mi­li­ju­na, s ra­zi­ne na ko­joj se na­la­zi­lo 2000. go­di­ne, te sto­ga do­se­ći udio od 70% ukup­nog sta­nov­niš­tva svi­je­ta. Drug­dje u re­gi­ji, po­manj­ka­nje vo­de us­li­jed sma­nje­ne ko­li­či­ne ki­še, sa­li­ni­tet, pov­la­če­nje le­de­nja­ka i opus­ti­nja­va­nje ugro­zit će za­li­he vo­de, pos­ta­ti pri­jet­nja ži­vot­nim sred­stvi­ma te do­pri­ni­je­ti po­ve­ća­nju ci­je­na hra­ne i vo­de.

Tak­vi dras­tič­ni sce­na­ri­ji mo­žda se ne­će ma­te­ri­ja­li­zi­ra­ti ako svijet us­pi­je u ubla­ža­va­nju kli­mat­skih pro­mje­na. No, ni­ti jed­na zem­lja ne bi tre­ba­la bi­ti in­di­fe­rent­na. Azij­ske zem­lje bi se oso­bi­to tre­ba­le pri­pre­mi­ti za naj­go­re sce­na­ri­je i pro­vo­di­ti du­go­roč­ne na­ci­onal­ne po­li­ti­ke, po­put pro­gra­ma na Ki­ri­ba­ti­ju pod na­zi­vom “mi­gra­ci­ja s dos­to­jans­tvom”, ko­ji uklju­ču­je edu­ka­ci­ju i struč­no os­po­sob­lja­va­nje za sta­nov­ni­ke te ni­zin­ske otoč­ne dr­ža­ve u Ti­hom oce­anu ka­ko bi se po­ve­ća­le nji­ho­ve šan­se za pro­na­la­že­njem dos­to­jans­tve­nog za­pos­le­nja u ino­zem­s­tvu.

Pri­pre­ma za bilo kak­ve buduće sce­na­ri­je u Azi­ji zah­ti­je­vat će op­sež­ni­je po­dat­ke u ci­lju pro­sud­be po­ten­ci­jal­nog učin­ka i vre­men­skih raz­mje­ra do­ga­đa­ja po­ve­za­nih s kli­mom, kao i za pro­cje­nu nji­ho­vog učin­ka na mi­gra­cij­ske she­me. Spe­ci­fič­ni po­da­ci po dr­ža­va­ma omo­gu­ći­li bi po­je­di­nim vla­da­ma usa­vr­ša­va­nje vlas­ti­tih po­li­ti­ka. To uklju­ču­je te­me­lji­ti­je po­pi­se sta­nov­niš­tva na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, u ko­ji­ma se su­vi­še čes­to pod­cje­nju­ju mar­gi­na­li­zi­ra­ne za­jed­ni­ce po­put sta­nov­ni­ka u si­ro­tinj­skim če­t­vr­ti­ma.

Hit­no za­poš­lja­va­nje

Vla­de bi tre­ba­le edu­ci­ra­ti vlas­ti­te gra­đa­ne o učin­ci­ma kli­mat­skih pro­mje­na ka­ko bi se pri­pre­mi­li oni ko­ji že­le os­ta­ti ili oni ko­ji si ne mo­gu pri­ušti­ti od­la­zak. Zem­lje ko­je su iz­vor mi­gra­ci­ja tre­ba­le bi ima­ti pro­cje­ne ri­zi­ka od na­ci­onal­nih ka­tas­tro­fa, de­talj­ne kar­te opas­nos­ti te sus­ta­ve za ra­no upo­zo­ra­va­nje na ka­tas­tro­fe u ci­lju umi­ri­va­nja vlas­ti­tih gra­đa­na. Ta­ko­đer, tre­ba­lo bi sa­gra­di­ti i no­ve kuće, ces­te, mos­to­ve i os­ta­lu infrastrukturu po­put sus­ta­va vo­do­ops­kr­be u ci­lju opi­ra­nja ek­s­trem­nim vre­men­skim uvje­ti­ma.

Is­to­vre­me­no, vla­de bi tre­ba­le omo­gu­ći­ti pris­tup pre­no­si­vim nak­na­da­ma ve­za­no, pri­mje­ri­ce, uz zdrav­s­tve­no ili mi­ro­vin­sko te os­ta­le vr­ste so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja za one lju­de ko­ji odu, ka­ko bi se mo­gli uz­dr­ža­va­ti u ino­zem­s­tvu. Zem­lje des­ti­na­ci­je tre­ba­le bi raz­mo­tri­ti omo­gu­ća­va­nje hit­nog za­pos­le­nja za ra­se­lje­ne rad­ni­ke, po uzo­ru na mo­de­le za se­zon­ske rad­ni­ke ko­ji pos­to­je u Aus­tra­li­ji i na No­vom Ze­lan­du. Na­da­lje, zem­lje des­ti­na­ci­je mo­gle bi ta­ko­đer us­pos­ta­vi­ti ur­ba­ne cen­tre za rad i os­po­sob­lja­va­nje na­mi­je­nje­ne pris­ti­žu­ćim mi­gran­ti­ma, od ko­jih će broj­ni­ma ne­dos­ta­ja­ti vje­šti­ne za obav­lja­nje pos­lo­va u gra­du; oni bi ta­ko­đer tre­ba­li uva­ži­ti kva­li­fi­ka­ci­je onih ko­ji ima­ju eks­per­ti­zu i pomoći im u pro­na­la­že­nju za­pos­le­nja.

Ula­ga­nja u održivu infrastrukturu i osnovne us­lu­ge za novopridošle bit će od iznimne važnosti za zem­lje des­ti­na­ci­je. Ne­ki gra­do­vi ok­li­je­va­ju u pru­ža­nju us­lu­ga us­li­jed bo­jaz­ni od priv­la­če­nja no­vih migranata. No, tak­vo sta­ja­li­šte sa­mo tje­ra migrante u si­ro­tinj­ske če­t­vr­ti što vo­di do još ve­ćih pro­ble­ma. Bo­lji pris­tup bio bi us­mje­ra­va­nje migranata iz ru­ral­nih po­dru­čja pre­ma obliž­njim gra­do­vi­ma sred­nje ve­li­či­ne oprem­lje­nim us­lu­ga­ma ko­je su neo­p­hod­ne za nji­hov pri­hvat; to će ta­ko­đer spri­je­či­ti neo­dr­živ rast me­ga­gra­do­va.

Me­ha­ni­zam fi­nan­ci­ra­nja

Sve­obu­hva­tan pris­tup u tom smje­ru po­mo­gao bi uči­ni­ti da mi­gra­ci­ja pos­ta­ne di­je­lom rje­še­nja pro­ble­ma kli­mat­skih pro­mje­na te da ona ne bu­de sa­mo još jed­na od nji­ho­vih štet­nih po­s­lje­di­ca. Broj­nim zem­lja­ma bit će neo­p­hod­no fi­nan­ci­ra­nje za pro­ved­bu tak­vih pla­no­va i, što je ohra­bru­ju­će, kli­mat­ski spo­ra­zum pos­tig­nut u Pa­ri­zu 2015. go­di­ne os­no­vao je rad­nu sku­pi­nu ko­ja se ba­vi ra­se­lja­va­njem ve­za­no uz klimatske pro­mje­ne. Je­dan od nje­go­vih glav­nih ci­lje­va tre­ba­lo bi bi­ti omo­gu­ća­va­nje da me­ha­niz­mi fi­nan­ci­ra­nja za pri­la­god­bu kli­mat­skim pro­mje­na­ma uklju­ču­ju mi­gra­cij­ska pi­ta­nja.

Za sada, po­treb­na nam je ener­gič­ni­ja ras­pra­va na glo­bal­noj ra­zi­ni o tom go­ru­ćem pi­ta­nju.

VE­ĆI­NA KLI­MAT­SKIH MIGRANATA PRESELIT ĆE SE UNU­TAR VLAS­TI­TIH GRANICA, ALI MNO­GI ĆE OTIĆI U INO­ZEM­S­TVO STEPHEN GROFF pot­pred­sjed­nik Azij­ske ra­zvoj­ne ban­ke ULA­GA­NJA U ODRŽIVU INFRASTRUKTURU I OSNOVNE US­LU­GE ZA NOVOPRIDOŠLE BIT ĆE OD IZNIMNE VAŽNOSTI ZA ZEM­LJE DES­TI­NA­CI­JE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.