PO­SAO KA­RI­JE­RE HT-OVA TOMAŠKOVIĆA PUTOKAZ JE MENADŽERIMA HEP-A, INA-E...

So­lar­ni sus­tav Hra­brost Ka­da je To­ma­ško­vić 1. si­ječ­nja 2014. go­di­ne pre­uzeo kor­mi­lo naj­ve­ćeg te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skog ope­ra­te­ra u Hr­vat­skoj go­vo­ri­lo se da će bi­ti nje­gov gro­bar, a on je upor­no či­nio su­prot­no i sa­da, pr­vi put od os­nut­ka HT-a, pro­ši­rio kom­pa­ni­ju

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - BERNARD IVEZIĆ bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

Hr­vat­ski te­le­kom ni­je vaš. Is­ti­na, po­s­ljed­njih mje­sec da­na, De­ut­s­c­he te­le­kom je iz HT-a po­sr­kao vi­še od dvi­je milijarde ku­na u nov­cu. S tim je fi­nan­ci­ra­na obvez­ni­ca DT-a, ko­ja dos­pi­je­va 2020. go­di­ne, te ak­vi­zi­ci­ja Cr­no­gor­skog telekoma. No, te milijarde ni­su vaš no­vac. Taj no­vac pri­pa­da di­oni­ča­ri­ma HTa! I ko­ris­tit će im još vi­še!

Tra­gič­no je da 27 go­di­na od pa­da Ju­gos­la­vi­je i ko­mu­nis­tič­kog re­ži­ma te kr­va­vog ra­ta kroz ko­ji smo se to­ga us­pje­li ota­ra­si­ti, uop­će ne­ko­me tre­ba objaš­nja­va­ti da su, kroz ne­ko­li­ko fa­za pri­va­ti­za­ci­je i IPO, cje­lo­kup­nu vri­jed­nost HT-a di­oni­ča­ri te kom­pa­ni­je pot­pu­no is­pla­ti­li Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj i svim nje­zi­nim gra­đa­ni­ma.

Pra­vo vlas­ni­ka na od­lu­ku

Da, mo­že se raz­go­va­ra­ti je­su li si hr­vat­ski crony po­li­ti­ča­ri za te nov­ce baš tre­ba­li ku­pi­ti naj­no­vi­je BMWe s gri­ja­nim kož­nim sje­da­li­ma. Ili, pak, je­su li s tim nov­cem tre­ba­li fi­nan­ci­ra­ti uh­ljeb­lji­va­nje baš ci­je­lih svo­jih obi­te­lji i svih pri­ja­te­lja. Mo­že se pi­ta­ti i je­su li s tim nov­cem mo­gli mla­di­ma fi­nan­ci­ra­ti pr­ve tri go­di­ne vlas­ti­tog pos­la pa da ovi ne mo­ra­ju na­pu­šta­ti do­mo­vi­nu u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. No, da su o to­me do­ma­ći crony po­li­ti­ča­ri raz­miš­lja­li si­gur­no ne bi na­kon sva­ke fa­ze pri­va­ti­za­ci­je HT-a toj kom­pa­ni­ji još po ne­ko­li­ko go­di­na jam­či­li mo­no­pol.

Pu­no su za HT pla­ti­li i DT i svi os­ta­li di­oni­ča­ri naj­ve­ćeg ope­ra­te­ra u Hr­vat­skoj, a is­ti­na je i da su gra­đa­ni od to­ga vi­dje­li ma­lo.

No, ne, ne mo­že se raz­go­va­ra­ti o to­me je li HT imao pra­vo inves­ti­ra­ti u obvez­ni­ce DT-a, kao ni da li je imao pra­vo ku­pi­ti Cr­no­gor­ski te­le­kom. To je pri­vat­na kom­pa­ni­ja i nje­ni vlas­ni­ci ima­ju pra­vo sa svo­jim nov­cem ra­di­ti što ih je vo­lja.

Da­vor To­ma­ško­vić je, što­vi­še, od HT-a u sve­ga dvi­je go­di­ne us­pio na­pra­vi­ti ono što ve­ći­na me­na­dže­ra u Hr­vat­skoj sa­nja po­s­ljed­nja dva de­set­lje­ća. Kup­nja Cr­no­gor­skog telekoma, bez sum­nje, kru­na je nje­go­ve do­sa­daš­nje ka­ri­je­re.

U sje­ni Magyar Telekoma

Ka­da je To­ma­ško­vić 1. si­ječ­nja 2014. go­di­ne pre­uzeo kor­mi­lo HT-a tre­bao je bi­ti nje­gov gro­bar. U bran­ši se pri­ča­lo da će broj za­pos­le­nih do 2017. go­di­ne pre­po­lo­vi­ti na dvi­je do dvi­je i pol ti­su­će rad­ni­ka, nas­ta­vi­ti is­i­sa­va­ti bi­lan­cu, čak da je na­kon to­ga plan DT-a iz­la­zak iz Hr­vat­ske.

To­ma­ško­vić je, pak, upor­no či­nio sve su­prot­no. Pro­ši­rio je pos­lo­va­nje HT-a, kon­so- li­di­rao mu te­le­ko­mu­ni­ka­cij­sku po­nu­du, do­vr­šio out­so­ur­cing odr­ža­va­nja mre­že, po pr­vi put od po­čet­ka kri­ze ubriz­gao je ka­pi­tal u bi­lan­cu, za­bi­lje­žio rast pri­ho­da od te­melj­nog pos­lo­va­nja, is­ho­dio uprav­lja­nje nad glav­nim fik­s­nim kon­ku­ren­tom, Op­ti­ma te­le­ko­mom, i sa­da, pr­vi put od os­nut­ka HT- a, pro­ši­rio kom­pa­ni­ju iz­van gra­ni­ca Hr­vat­ske, ku­piv­ši Cr­no­gor­ski te­le­kom.

Ne bi bi­lo ko­rek­t­no re­ći da je Ivi­ca Mu­dri­nić HT vo­dio lo­še. No, Mu­dri­nić je pr­vo bio po­li­ti­čar, a tek za­tim pos­tao me­na­džer. I upra­vo zbog te po­li­tič­ke po­za­di­ne ni­je mo­gao os­tva­ri­ti ono što sa­da pos­ti­že To­ma­ško­vić.

Pr­va HT-ova ak­vi­zi­ci­ja u re­gi­ji mo­žda se či­ni kao jed­nos­ta­van i lo­gi­čan ko­rak u dalj­njem ra­zvo­ju pos­lo­va­nja kom­pa­ni­je. No, da To­ma­ško­vić svo­jim do­brim me­na­dži­ra­njem, jas­nom vi­zi­jom i osob­nom hra­bros­ti ni­je us­pio u to uvje­ri­ti DT, HT bi u re­gi­ji i da­lje bio u sje­ni Magyar Telekoma. Ova­ko svje­do­či­mo ra­đa­nju no­ve re­gi­onal­ne kom­pa­ni­je sa sje­di­štem u Hr­vat­skoj.

Sig­nal do­ma­ćem tr­ži­štu

Re­gi­ona­li­za­ci­ja i op­će­ni­to in­ter­na­ci­ona­li­za­ci­ja pos­lo­va­nja naj­ve­ćih kom­pa­ni­ja u Hr­vat­skoj za­si­gur­no je naj­bo­lja vi­jest za ma­le i sred­nje po­du­zet­ni­ke u sa­moj Hr­vat­skoj. U ma­loj ba­ri pu­noj mor­skih pa­sa naj­te­že je ma­lim ri­ba­ma. Sa­da kad se još je­dan “mor­ski pas” mo­že ras­pli­va­ti u ve­ćoj vo­di, pri­ti­sak na ma­le ri­be pos­tup­no će se sma­nji­va­ti.

Mo­žda je ovo do­bra pri­li­ka da uz HT i Vip­net u Hr­vat­skoj ugle­da­mo mno­go ma­njih kon­ku­re­na­ta, a mo­žda i ne­kog ve­ćeg. Mo­žda je ovo sig­nal u ko­jem smje­ru Eu­rop­ska ko­mi­si­ja vi­di re­gu­la­ci­ju lo­kal­nog te­le­kom tr­ži­šta kad do­đe do Op­ti­ma telekoma i H1 telekoma, ko­je HT že­li obje­di­ni­ti u okri­lju svo­je gru­pe. Mo­žda je ovo i po­t­vr­da da DT vi­še ne pla­ni­ra in­zis­ti­ra­ti na to­me da sa­mo HT mo­ra gra­di­ti op­ti­ku u Hr­vat­skoj. Bi­lo ka­ko bi­lo, HTo­vi su se pos­lov­ni po­te­zi uvi­jek po­ka­zi­va­li vi­zi­onar­skim.

To­ma­ško­vić je kupnjom Cr­no­gor­skog telekoma učinio do­bru stvar i za dioničare i za zaposlenike HT-a, ali i za lokalnu konkurenciju. Bi­lo bi li­je­po ka­da bi Vla­da iz to­ga iz­vuk­la za­klju­čak kak­vi joj me­na­dže­ri tre­ba­ju na če­lu dr­žav­nih kom­pa­ni­ja kao što su HEP i Ina, kao i na što bi te kom­pa­ni­je mo­ra­la pri­si­li­ti že­li li uis­ti­nu ra­zvi­ti na­še, lo­kal­no, hr­vat­sko gos­po­dar­stvo.

KUPNJOM CR­NO­GOR­SKOG TELEKOMA HT JE UČINIO DO­BRU STVAR ZA DIONIČARE I SVO­JE ZAPOSLENIKE, ALI I ZA LOKALNU KONKURENCIJU

Fis­c­her Hirs, glav­ni iz­vr­š­ni di­rek­tor Al­li­anz Glo­bal Cor­po­ra­te & Spe­ci­al­tyja.

Strah od cyber na­pa­da

Po­du­ze­ća su glo­bal­no ran­gi­ra­la cyber na­pa­de na tre­će mjes­to, dok su u Sje­ver­noj i Juž­noj Ame­ri­ci te Eu­ro­pi oni na dru­gom mjes­tu, a u Nje­mač­koj i Uje­di­nje­nom Kra­ljev­s­tvu pred­stav­lja­ju vo­de­ći ri­zik. Ma­nja po­du­ze­ća pod­cje­nju­ju cyber ri­zi­ke i tek su im na 66. mjes­tu, iako bi utje­caj oz­bilj­nog in­ci­den­ta mo­gao bi­ti pu­no štet­ni­ji upra­vo za njih.

“U Hr­vat­skoj pak uz pro­mje­ne u za­kon­skim ak­ti­ma, pro­mje­ne vlas­ti, gos­po­dar­ske sank­ci­je, pro­tek­ci­oni­zam itd., kao naj­češ­će pre­poz­nat ri­zik na vi­so­kom dru­gom mjes­tu nalaze se kre­ta­nja na tr­ži­štu po­put ne­pre­dvi­di­vos­ti, ve­ćeg tr­žiš­nog na­tje­ca­nja, spa­ja­nja i pre­uzi­ma­nja, stag­na­ci­je tr­ži­šta te fluk­tu­aci­je na tr­ži­štu i ma­kro­eko­nom­ska kre­ta­nja po­put pro­gra­ma šted­nje, po­ve­ća­nja ci­je­ne do­ba­ra, de­fla­ci­je ili in­fla­ci­je na tre­ćem mjes­tu ljes­tvi­ce ri­zi­ka.

Pro­ble­ma­tič­ni pro­pi­si

“Naj­ve­ći ri­zi­ci ko­je pre­poz­na­je kor­po­ra­tiv­ni sek­tor u Hr­vat­skoj ve­za­ni su uz uvje­te pos­lo­va­nja i odr­ža­va­ju is­kus­tva pret­hod­nih go­di­na. Upra­vo čes­te za­kon­ske iz­mje­ne i pro­mje­ne re­gu­la­tor­nog ok­vi­ra po­du­ze­ća na­vo­de kao je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma u pos­lo­va­nju na hr­vat­sko­me tr­ži­štu”, iz­ja­vio je Kris­ti­jan Buk, član upra­ve za financije Al­li­an­za Za­greb.

Šes­ti po re­du go­diš­nji Al­li­an­zov ba­ro­me­tar ri­zi­ka ko­ji objav­lju­je Al­li­anz Glo­bal Cor­po­ra­te & Spe­ci­al­ty (AGCS) te­me­lji se na is­tra­ži­va­nju pro­ve­de­nom na 1237 struč­nja­ka za ri­zik iz 55 dr­ža­va. Uz re­gi­onal­nu ana­li­zu, u Al­li­an­zo­vu ba­ro­me­tru ri­zi­ka ta­ko­đer se is­tra­žu­ju ri­zi­ci po­ve­za­ni s kon­kret­nim sek­to­rom, na pri­mjer za sek­tor pro­izvod­nje, sek­tor po­mor­stva i bro­do­grad­nje te za os­ta­le ve­li­ke in­dus­tri­je.

FOTOLIA

U pos­lov­nim kru­go­vi­ma ras­te strah od nes­ta­bil­nih tr­ži­šta i po­li­tič­kih opas­nos­ti, po­seb­no te­ro­riz­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.