In­fla­ci­ji u Uni­ji ve­se­li se ECB, ali ona do­no­si ni­že re­al­ne pla­će

U zem­lja­ma s vi­so­kom ne­za­pos­le­nos­ti, po­put Hr­vat­ske, in­fla­ci­ja bi mo­gla sma­nji­ti ku­pov­nu moć

Poslovni Dnevnik - - BURZE & FINANCIJE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Ka­ko po­te­zi Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke po­la­ko po­či­nju do­no­si­ti re­zul­ta­te, pr­vens­tve­no vid­lji­vo od­ljep­lji­va­nje in­fla­ci­je iz ne­ga­tiv­nog te­ri­to­ri­ja, 340 mi­li­ju­na gra­đa­na Eu­rop­ske uni­je ne­će jed­na­ko osje­ti­ti taj po­rast ra­zi­ne ci­je­na, upo­zo­ra­va Blo­om­berg.

Čel­nik Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke, Ta­li­jan Ma­rio Drag­hi, po­s­ljed­njih je go­di­na pov­la­čio i ne­ko­nven­ci­onal­ne po­te­ze ka­ko bi po­tak­nuo in­fla­ci­ju, ko­ja ru­ku pod ru­ku ide s gos­po­dar­skim ras­tom.

Proš­log mje­se­ca sto­pa in­fla­ci­je na go­diš­njoj ra­zi­ni sko­či­la je na 1,1 pos­to, naj­vi­še ra­zi­ne u po­s­ljed­nje tri go­di­ne. U 19 dr­ža­va u ko­ji­ma cir­ku­li- ra euro taj bi se skok mo­gao odra­zi­ti na rast pla­ća zbog strik­t­ni­jih tr­ži­šta ra­da.

U os­ta­lim zem­lja­ma u ko­ji­ma je ne­za­pos­le­nost još vi­so­ka kao po­s­lje­di­ca re­ce­si­je (ili u hr­vat­skom slu­ča­ju zbog struk­tu­re ekonomije) in­fla­ci­ja bi mo­gla na­gris­ti ku­pov­nu moć gra­đa­na. Taj bi efekt mo­gao ote­ža­ti i pro­du­lji­ti krh­ki opo­ra­vak ko­ji tre­nut­no gu­ra­ju ni­ske ci­je­ne ener­ge­na­ta, la­ba­va mo­ne­tar­na po­li­ti­ka i jed­nos­tav­ni­ji uvje­ti fi­nan­ci­ra­nja.

Utje­ha gra­đa­ni­ma i tvrt­ka­ma mo­že bi­ti što se ne oče­ku­je da bi in­fla­ci­ja mo­gla iz­mak­nu­ti kon­tro­li. To pak zna- či da će, una­toč sve glas­ni­jim zah­tje­vi­ma iz Nje­mač­ke, ECB još ne­ko vri­je­me za­dr­ža­ti ni­sku ra­zi­nu ključ­ne ka­mat­ne sto­pe te u na­red­no vri­je­me nas­ta­vi­ti pro­gram ot­ku­pa obvez­ni­ca po­ve­ća­va­ju­ći po­nu­du nov­ca u sus­ta­vu.

Nje­mač­ka vs Špa­njol­ska

“Ras­tu­ći trend in­fla­ci­je vje­ro­jat­no će utje­ca­ti na di­na­mi­ku pla­ća u sred­njem ro­ku, iako na raz­li­či­to na po­je­di­ne čla­ni­ce”, sma­tra Maxi­me Sba­ihi, eko­no­mis­ti­ca u Blo­om­berg In­tel­li­gen­ce u Lon­do­nu, na­vo­de­ći di­ja­me­tral­no su­prot­ne pri­mje­re Nje­mač­ke i Špa­njol- ske. “U Nje­mač­koj sin­di­ka­ti već raz­ma­tra­ju zah­tje­ve o zna­čaj­nim po­vi­ši­ca­ma. Upra­vo su­prot­no se do­ga­đa u Špa­njol­skoj, u ko­joj su zbog vi­ših sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti za­pos­le­ni­ci u bit­no sla­bi­joj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji”, do­da­je Sba­ihi.

Po­vr­šin­ski gle­da­no, obje čla­ni­ce Uni­je snaž­no ras­tu za­hva­lju­ju­ći do­ma­ćoj po­troš­nji i po­zi­tiv­nom efek­tu ne­to iz­vo­za. Nje­mač­ki BDP po­ras­tao je 1,9 pos­to, dok se

špa­njol­ski pro­cje­nju­je na 3,3 pos­to.

Dub­lja ana­li­za ot­kri­va da je za­pos­le­nost u Nje­mač­koj na re­kord­nim ra­zi­na­ma, a ne­za­pos­le­nost dvos­tru­ko ma­nja od europ­skog pro­sje­ka, dok je u Špa­njol­skoj ne­za­pos­le­nost go­to­vo 19 pos­to. Da­le­ko od ci­lja Pro­ziv­ke da poč­ne za­te­za­ti mo­ne­tar­nu politiku u ECB od­ba­cu­ju uz po­ru­ku da se mo­ne­tar­na po­li­ti­ka ne po­de-

ša­va pre­ma mje­seč­nim broj­ka­ma već se če­ka­ju re­zul­ta­ti du­lji pe­ri­od.

Cilj Fran­k­fur­ta je da in­fla­ci­ja do­seg­ne ci­lja­nih dva pos­to, a to je još da­le­ko od tre­nut­nih ra­zi­na.

Prem­da u ECB oči­to sma­tra­ju da je za­bri­nu­tost oko po­vrat­ka in­fla­ci­je pre­tje­ra­na, sin­di­ka­ti ta­ko oči­to ne raz­miš­lja­ju po­seb­no kad je sve oči­ti­je da će in­fla­ci­ja pre­po­lo­vi­ti re­al­ni rast pla­ća ili ih čak i sma­nji­ti.

RE­UTERS

Za Marija Drag­hi­ja in­fla­ci­ja je do­bra vi­jest jer po­dr­ža­va gos­po­dar­ski rast

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.