RENZI NAJVIŠE ZADUŽIO ITALIJU U 10 GO­DI­NA

U tri go­di­ne man­da­ta Mat­tea Ren­zi­ja jav­ni je dug sko­čio 7,6 posto, vi­še ne­go u Ber­lus­co­ni­je­vu man­da­tu

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV PILI to­mis­lav.pili@pos­lov­ni.hr

Ia­ko je stu­pa­ju­ći na duž­nost pre­mi­je­ra tvr­dio da će sni­zi­ti jav­ni dug Ita­li­je, Mat­teo Renzi “us­pio” je uči­ni­ti su­prot­no. Na­ime, ti­je­kom nje­go­va dvo­go­diš­njeg man­da­ta jav­ni najviše po­ras­tao od svih pet pre­mi­je­ra ko­ji su obav­lja­li tu duž­nost od 2006. go­di­ne na­ova­mo. Blo­om­ber­go­vi po­da­ci po­ka­zu­ju da je ta­li­jan­ski jav­ni dug u sve­ga tri go­di­ne Ren­zi­je­ve vla­da­vi­ne po­ras­tao za 7,6 posto po gla­vi sta­nov­ni­ka.

Skok za 5,6 mi­li­jar­di eura

To čak nije us­pje­lo ni vla­di Sil­vi­ja Ber­lus­co­ni­ja ko­ja je u 42 mje­se­ca vla­da­vi­ne od 2008. do 2011. go­di­ne po­ve­ća­la jav­ni dug za se­dam posto. Posljednji po­da­ci sre­diš­nje ban­ke po­ka­zu­ju da je ta­li­jan­ski jav­ni dug u stu­de­nom iz­no­sio 2,23 bi­li­ju­na eura po­ve­ćav­ši se za 5,6 mi­li­jar­di eura u od­no­su na lis­to­pad.

Ti­me je ta­li­jan­ski jav­ni dug u ap­so­lut­nom iz­no­su naj­ve­ći u euro­zo­ni, a po udje­lu u BDPu, od­mah iza grč­kog. Za us­po­red­bu, u ve­lja­či 2014. ka­da je Renzi pre­zeo duž­nost, jav­ni dug je iz­no­sio 2,11 bi­li­ju­na eura. Ako se posljednji iz­nos jav­nog du­ga po­di­je­li po gla­vi sta­nov­ni­ka, Ren­zi­jev man­dat na če­lu vla­de okon­čan u stu­de­nom proš­le go­di­ne re­zul­ti­rao je da je sva­ki Ta­li­jan du­žan 2617 eura. Za­nim­lji­vo je da vla­da u Rimu rast jav­nog du­ga nije uspjela obuzdati una­toč bo­ljem pu­nje­nju pro­ra­ču­na od po­rez­nih pri­ho­da. Na­ime, ukup­ni po­rez­ni pri­ho­di u pr­vih 11 mje­se­ci proš­le go­di­ne do­se­gli su 368,4 mi­li­jar­de eura što je 4,3 posto vi­še ne­go u is­tom lanj­skom raz­dob­lju. Ako se po­gle­da ka­ko su os­ta­li ta­li­jan­ski pre­mi­je­ri u po­s­ljed­njih de­set go­di­na uprav­lja­li jav­nim fi­nan­ci­ja­ma, svi­je­tli je pri­mjer Ro­ma­no Pro­di. Ti­je­kom svog dru­gog man­da­ta od svib­nja

2006. do svib­nja 2008. jav­ni se dug po gla­vi sta­nov­ni­ka sni­zio za vi­še od dva posto. Sli­je­di ga En­ri­co Let­ta ko­ji je po­ve­ćao jav­ni dug za 0,9 posto. Me­đu­tim, va­lja na­gla­si­ti ka­ko je Let­ta bio na če­lu vla­de sve­ga 10 mje­se­ci, od trav­nja 2013. do ve­lja­če 2014. go­di­ne. Za­nim­lji­vo je vi­dje­ti ka­ko je “li­jep” us­pjeh u po­ve­ća­nju jav­nog du­ga na­pra­vio Ma­rio Mon­ti ko­ji je kor­mi­lo pre­uzeo u stu­de­nom 2011. u je­ku duž­nič­ke kri­ze u euro­zo­ni ko­ja se snaž­no odra­zi­la i na Italiju. Do­ve­den kao pred­stav­nik teh­no­krat­ske stru­je ko­ja će na­po­kon uves­ti re­da u jav­ne fi­nan­ci­je, Mon­ti­je­va vla­da od­stu­pi­la je u trav­nju 2013. po­ve­ćav­ši jav­ni dug za 5,5 posto.

Osjet­lji­vi na vanj­ske šo­ko­ve

Vid­lji­vo je da pri­ča o bu­ja­nju ta­li­jan­skog du­ga tra­je već go­di­na­ma, a što pre­poz­na­ju i rej­tin­ške agen­ci­je. Ta­ko je agen­ci­ja DBRS Ra­ting proš­lo­ga tjed­na obja­vi­la ka­ko je ta­li­jan­ski “spo­ri rast gos­po­dar­stva re­zul­ti­rao kaš­nje­njem u sni­ža­va­nju vr­lo vi­so­kog jav­nog du- ga, či­me je zem­lja još osjet­lji­vi­ja na vanj­ske šo­ko­ve”. DBRS je zbog to­ga i sni­zio ta­li­jan­ski rej­ting. Ta­li­jan­ski ana­li­ti­ča­ri u ta­moš­njim me­di­ji­ma upo­zo­ra­va­ju ka­ko ove go­di­ne dva ve­li­ka ri­zi­ka op­te­re­ću­ju jav­ni dug. Je­dan je po­li­tič­ki ri­zik us­li­jed vje­ro­jat­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra i mo­gu­ćeg ja­ča­nja po­lis­tič­kih stra­na­ka.

Dru­gi, opip­lji­vi­ji ri­zik je po­če­tak glo­bal­nog tren­da po­ve­ća­nja ka­mat­nih sto­pa ko­ji je za­po­čeo s po­ve­ća­njem ci­je­ne nov­ca ame­rič­ke sre­diš­nje ban­ke. Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja ne­dav­no do­ni­je­tim ak­ti­ma na­mje­ra­va sni­zi­ti bre­me du­ga ti­je­kom ove go­di­ne. Ho­će li u to­me bi­ti bo­lje sre­će od biv­šeg pre­mi­je­ra Ren­zi­ja, os­ta­je za vi­dje­ti.

VLA­DA U RIMU LA­NI NIJE USPJELA OBUZDATI RAST JAV­NOG DU­GA IA­KO SU PO­REZ­NI PRI­HO­DI U PR­VIH 11 MJE­SE­CI BI­LI VE­ĆI ZA 4,3 POSTO NA 368,4 MI­LI­JAR­DE EURA

RE­UTERS

Vla­da Mat­tea Ren­zi­ja od­stu­pi­la je u stu­de­nom

IZ­VOR: BLO­OM­BERG

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.