Ja­lo­ve mje­re šted­nje tes­ti­ra­ju iz­dr­ž­lji­vost Gr­ka

Uni­šte­no druš­tvo Na­kon osam go­di­na šted­nje ka­tas­tro­fal­na so­ci­jal­na slika u Grč­koj

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV PILI

Bez sum­nje, Grč­ka je pod­ni­je­la enor­m­ne žr­tve - sto­ji u iz­vješ­ću MMF-a ko­ji hva­li bla­go po­bolj­ša­nje eko­nom­ske si­tu­aci­je

Iako je Grč­ka 18 mje­se­ci na­kon do­bi­va­nja po­s­ljed­njeg pa­ke­ta fi­nan­cij­ske po­mo­ći u ma­lo bo­ljem eko­nom­skom sta­nju, so­ci­jal­na slika je ka­tas­tro­fal­na, a što priz­na­je i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond (MMF) u naj­no­vi­jem iz­vješ­ću o toj dr­ža­vi. Ka­ko na­vo­di Fi­nan­ci­al Ti­mes, europ­ski duž­nos­ni­ci mo­gu bi­ti za­do­volj­ni što su se po­ja­vi­li zna­ci po­bolj­ša­nja u grč­kom gos­ne po­dar­stvu. Proš­le go­di­ne za­bi­lje­že­na su dva uzas­top­na tro­mje­se­čja ras­ta BDPa, a ove go­di­ne pre­dvi­đa se rast od 2,7 pos­to. K to­me, tu­ris­tič­ka se­zo­na do­ni­je­la je vi­še od 14 mi­li­jar­di eura pri­ho­da.

De­vas­ti­ra­ju­će dje­lo­va­nje

Me­đu­tim, Grč­ka i da­lje du­gu­je 320 mi­li­jar­di eura, go­to­vo dva pu­ta vi­še ne­go što vri­je­di nje­zi­no gos­po­dar­stvo od 181 mi­li­jar­du eura. Mje­re šted­nje ko­je su na­met­nu­li stra­ni kre­di­to­ri ne us­pi­je­va­ju vid­lji­vi­je sma­nji­ti dug, ali za­to de­vas­ti­ra­ju­će dje­lu­ju na druš­tvo. Ne­ko­li­ko sta­tis­tič­kih po­da­ta­ka po­ka­zu­ju zas­tra­šu­ju­će sta­nje u jed­noj europ­skoj dr­ža­vi u 21. sto­lje­ću. Stopa nezaposlenosti iz­no­si 23 pos­to, a čak 44 pos­to mla­dih u do­bi do 24

go­di­ne ra­di. Vi­še od pe­ti­ne sta­nov­niš­tva ži­vi bez os­nov­nih uvje­ta, kao što je gri­ja­nje ili te­le­fon­ski pri­klju­čak. Vi­še od 70 pos­to ne­za­pos­le­nih ne us­pi­je­va­ju pod­mi­ri­ti os­nov­ne eg­zis­ten­ci­jal­ne po­tre­be. Br­zi­nu pro­pa­da­nja ot­kri­va i po­da­tak za 2015. go­di­nu pre­ma ko­jem je u ek­s­trem­nom si­ro­maš­tvu ži­vje­lo 15 pos­to Gr­ka, na­su­prot sve­ga dva pos­to u 2009. go­di­ni, po­ka­zu­je stu­di­ja nev­la­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Di­ane­osis.

“Si­tu­aci­ja se po­gor­ša­va. Tre­nut­no je naj­po­treb­ni­ja hra­na. To po­ka­zu­je da je pro­blem eg­zis­ten­ci­jal­ni, a ne u kva­li­te­ti ži­vo­ta”, ka­že za FT Eka­vi Val­le­ras, ge­ne­ral­na upra­vi­te­lji­ca hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je De­smos ko­ja po­ma­že žr­tva­ma kri­ze. “Bez sum­nje, Grč­ka je pod­ni­je­la enor­m­ne žr­tve da bi doš­la gdje je sa­da. Me­đu­tim, zna­čaj­na pos­tig­nu­ća u urav­no­te­že­nju pro­ra­ču­na, za­tva­ra­nju pro­ra­čun­skog manj­ka te po­bolj­ša­nju flek­si­bil­nos­ti tr­ži­šta ra­da uze­la su vi­so­ku ci­je­nu u druš­tvu i tes­ti­ra­ju nje­go­vu iz­dr­ž­lji­vost”, na­vo­di se u ru­jan­skom iz­vješ­ću MMFa.

Od mi­ro­vi­ne ži­vi ci­je­la obi­telj

Sve je češ­ća si­tu­aci­ja da od jed­ne mi­ro­vi­ne naj­sta­ri­jeg čla­na ko­ja se kre­će oko 300 eura pre­živ­lja­va­ju ci­je­le obi­te­lji. To po­t­vr­đu­je i sta­tis­ti­ka. Iako u zem­lji ži­vi 2,7 mi­li­ju­na umi­rov­lje­ni­ka ili če­t­vr­ti­na sta­nov­niš­tva, u čak 52 pos­to ku­ćans­ta­va mi­ro­vi­na je je­di­ni pri­hod. No, pri- ti­sak i da­lje ras­te. Na­ime, treći pa­ket po­mo­ći iz 2015. do­nio je novi val opo­re­zi­va­nja či­me je do­dat­no su­žen ras­po­lo­ži­vi do­ho­dak ku­ćans­tva. Po­rez na do­da­nu vri­jed­nost po­ve­ćan je na 24 pos­to. No­vo­uve­de­ni po­rez na ne­kret­ni­ne go­diš­nje od­ne­se po 650 eura iz če­ti­ri mi­li­ju­na grč­kih ku­ćans­ta­va. K to­me, u ru­ral­nim kra­je­vi­ma pri­bo­ja­va­ju se da bi vla­da Alek­si­sa Ci­pra­sa ove go­di­ne mo­gla uves­ti i po­rez na obra­di­vo zem­lji­šte. Do­dat­nih mi­li­jar­du eura tre­ba­le bi do­ni­je­ti no­ve tro­ša­ri­ne na ka­vu, ci­ga­re­te, go­ri­vo, pi­vo, te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske us­lu­ge i automobile. I sve to na­kon lanj­skog rezanja mi­ro­vi­na i do 40 pos­to te 5,7 mi­li­jar­di eura ušte­da na pla­ća­ma za jav­ne služ­be­ni­ke. Pre­ma tvrd­nja­ma struč­nja­ka, grč­ki po­rez­ni sus­tav tra­di­ci­onal­no se os­la­nja na ne­iz­rav­ne po­re­ze ko­ji jed­na­ko po­ga­đa­ju i bo­ga­te i si­ro­maš­ne. “Po­rez­no op­te­re­će­nje iz­bri­sa­lo je sred­nju kla­su”, ka­že Tho­do­ris Ge­or­ga­ko­po­ulos, di­rek­tor Di­ane­osi­sa.

REUTERS

Hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je upo­zo­ra­va­ju da je naj­u­gro­ža­ni­ji­ma naj­po­treb­ni­ja hra­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.