Po­kre­ta­njem Adria Če­li­ka Hr­vat­ska bi pos­ta­la va­žan re­gi­onal­ni igrač na tr­ži­štu

Do­bra per­s­pek­ti­va Ka­da bi split­ska že­lje­za­ra po­vra­ti­la sta­re ka­pa­ci­te­te, ra­di­lo bi se o po­ten­ci­jal­nom pro­me­tu od oko 550 mi­li­ju­na ku­na i otva­ra­nju mi­ni­mal­no 600 no­vih rad­nih mjes­ta di­ljem re­gi­je

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Ia­ko je in­dus­tri­ja če­li­ka ne­koć bi­la te­me­ljem europ­ske eko­no­mi­je, da­nas ona s pro­me­tom ne­što ma­njim od 180 mi­li­jar­di eura još uvi­jek pred­stav­lja važ­nu ka­ri­ku ukup­ne europ­ske gos­po­dar­ske kon­ku­rent­nos­ti

In­dus­tri­ja če­li­ka ne­koć je bi­la te­me­ljem europ­ske eko­no­mi­je s ob­zi­rom na to da se ra­di o ma­te­ri­ja­lu či­ja je pri­mje­na ka­rak­te­ris­tič­na za raz­li­či­te dje­lat­nos­ti, od gra­đe­vin­skog sek­to­ra gdje je naj­zas­tup­lje­ni­ji, pa do me­di­ci­ne i auto­mo­bil­ske in­dus­tri­je. Bez ob­zi­ra na ši­ro­ku pri­mje­nu, ova in­dus­tri­ja ni­je bi­la imu­na na vanj­ske fak­to­re ko­ji su je des­ta­bi­li­zi­ra­li. Za po­če­tak, po­pri­li­čan utje­caj ima­la je glo­bal­na fi­nan­cij­ska kri­za, za­tim po­li­tič­ke od­lu­ke po­je­di­nih ze­ma­lja, kao i tr­go­vač­ka em­bar­ga te pad tr­žiš­ne vri­jed­nos­ti če­li­ka kao po­s­lje­di­ca go­mi­la­nja za­li­ha azij­skih ze­ma­lja.

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva, po­du­zet­niš­tva i obr­ta (MINGO), 2011. go­di­ne ukup­na pro­izvod­nja si­ro­vog če­li­ka iz­no­si­la je 1517 mi­li­ju­na to­na, a pri to­me su Ki­na i Ja­pan dr­ža­le go­to­vo po­lo­vi­nu glo­bal­nog tr­ži­šta ko­je su pre­za­si­ti­le jef­ti­nim ma­te­ri­ja­lom. Po­s­ljed­njih go­di­nu do dvi­je europ­ska in­dus­tri­ja če­li­ka os­tva­ru­je pro­met ne­što ma­nji od 180 mi­li­jar­di eura, za­poš­lja­va­ju­ći go­to­vo 360 ti­su­ća rad­ni­ka, ali još uvi­jek pred­stav­lja važ­nu ka­ri­ku ukup­ne europ­ske gos­po­dar­ske kon­ku­rent­nos­ti. Sve­jed­no, u tih pro­tek­lih ne­ko­li­ko go­di­na unu­tar me­ta­lur­škog sek­to­ra pre­ma pro­cje­na­ma je iz­gub­lje­no i 40 ti­su­ća rad­nih mjes­ta. Uz to, pri­je dvi­je go­di­ne Hr­vat­ska je za­bi­lje­ži­la i naj­ve­ći pad pro­izvod­nje če­li­ka me­đu čla­ni­ca­ma Me­đu­na­rod­nog udru­že­nja pro­izvo­đa­ča če­li­ka( WSAWor­ld Ste­el Asso­ci­ati­on), dok su se ne­ga­tiv­ni tren­do­vi nas­ta­vi­li i na­kon to­ga. U skla­du s iz­a­zo­vi­ma ko­je je is­ku­si­lo glo­bal­no tr­ži­šte, po­s­lje­di­ce su se pre­li­le i na eu­rop­ski kon­tekst, a ti­me i na hr­vat­ski, pa su broj­ni do­ma­ći pro­izvod­ni po­go­ni sta­li.

Zašto su po­go­ni uga­še­ni?

Tre­nu­tač­na bi se si­tu­aci­ja u hr­vat­skoj in­dus­tri­ji če­li­ka mo­gla na­zva­ti kon­so­li­da­cij­skom. Uz­me­mo li kao pri­mjer biv­šu split­sku že­lje­za­ru, da­nas Adria Če­lik (Adria Ste­el), tvrt­ku či­ji su po­go­ni smje­šte­ni u Ka­štel Su­ćur­cu, la­ko se uoča­va­ju po­s­lje­di­ce tr­žiš­nih ko­le­ba­nja ko­je su do­ve­le do pro­ble­ma s us­pos­tav­lja­njem kon­ti­nu­ira­ne pro­izvod­nje, gu­bit­kom di­je­la tr­ži­šta, pa i ste­ča­jem 2015. go­di­ne. Mo­že se pret­pos­ta­vi­ti da bi re­vi­ta­li­za­ci­ja Adria Če­li­ka zna­či­la i po­nov­nu kon­ku­rent­nost u sek­to­ru do­ma­ćeg gra­đe­vi­nar­stva, ali i re­gi­onal­nih in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta, pri če­mu važ­nu ulo­gu igra i otvo­re­no eu­rop­sko tr­ži­šte, od­nos­no bo­lja cir­ku­la­ci­ja pro­izvo­da i si­ro­vi­na. Sve even­tu­al­ne ‘manj­ke’ na tr­ži­štu mo­gli bi na­dok­na­di­ti vlas­ti­tom pro­izvod­njom, kao i osi­gu­ra­ti adek­vat­nu za­mje­nu ki­ne­skim jef­ti­ni­jim ma­te­ri­ja­li­ma, ali i osi­gu­ra­ti stra­te­ško part­ner­stvo za ne­ke od ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta u bu­duć­nos­ti. Ipak, to se još uvi­jek ni­je do­go­di­lo. Os­ta­je ne­jas­no ko­me na ru­ku idu uga­še­ni po­go­ni, kao i ne­za­pos­le­ni i ne­za­do­volj­ni rad­ni­ci.

Adria Če­lik, os­no­va­na 1971. go­di­ne, od 2013. dio je gru­pa­ci­je nje­mač­ke in­že­njer­ske kom­pa­ni­je Tec­h­com Gm­bH sa sje­di­štem u Mün­c­he­nu, ko­ja je za ak­vi­zi­ci­ju iz­dvo­ji­la 10,3 mi­li­ju­na ku­na te naj­a­vi­la inves­ti­ci­je u vri­jed­nos­ti 8,5 mi­li­ju­na eura. Tec­h­com is­ti­če da nji­ho­vi pa­ten­ti, kao i ula­ga­nje u re­mont stro­je­va i opre­me op­će­ni­to, po­di­žu ne sa­mo kva­li­te­tu pro­izvod­nje, ne­go i ra­zi­nu eko­lo­ški pri­hvat­lji­vog na­či­na funk­ci­oni­ra­nja te­ške in­dus­tri­je, a nji­hov je plan po­nov­no po­kre­ta­nje pro­izvod­nje be­ton­skog ar­ma­tur­nog če­li­ka. Svoj na­um još uvi­jek ni­su do kra­ja re­ali­zi­ra­li i pre­go­vo­ri s vje­rov­ni­ci­ma još uvi­jek tra­ju. Da Adria Če­lik po­vra­ti sta­re ka­pa­ci­te­te, ra­di­lo bi se i o po­ten­ci­jal­nom pro­me­tu od oko 550 mi­li­ju­na ku­na i otva­ra­nju mi­ni­mal­no 600 rad­nih mjes­ta di­ljem re­gi­je, po­ru­či­li su iz Tec­h­co­ma. Oče­ku­je se da bi iz­no­si bi­li do­volj­ni i za is­pla­tu vje­rov­ni­ka, ali i za uvo­đe­nje po­s­ljed­nje ge­ne­ra­ci­je teh­no­lo­ški ra­zvi­je­nog pris­tu­pa što će, u ko­nač­ni­ci, osi­gu­ra­ti i po­sao za mla­de hr­vat­ske struč­nja­ke ko­ji iz­la­ze s fa­kul­te­ta. Ka­ko je vid­lji­vo iz do­ku­men­ta Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re (HGK) In­dus­trij­ska stra­te­gi­ja Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske 2014 – 2020., Europ­ska uni­ja je us­pr­kos sve­mu i da­lje naj­ve­ći po­tro­šač i je­dan od glav­nih pro­izvo- đa­ča me­ta­la u svi­je­tu, ali i da­lje je u ve­li­koj mje­ri ovis­na o uvo­zu me­tal­nih ru­da i si­ro­vi­na. Sto­ga bi Hr­vat­ska po­kre­ta­njem Adria Če­li­ka mo­gla pos­ta­ti jed­nim od važ­ni­jih re­gi­onal­nih igra­ča na tr­ži­štu, tim vi­še što za za­uzi­ma­nje tak­ve tr­žiš­ne po­zi­ci­je part­ne­ra ima u Tec­h­co­mu ko­ji je u če­ti­ri go­di­ne ko­li­ko je Adria Če­lik u nje­go­vu vlas­niš­tvu već mo­der­ni­zi­rao dio pos­tro­je­nja, a us­tra­ju i u od­lu­ci stav­lja­nja in­dus­trij­ske pro­izvod­nje u funk­ci­ju. S ob­zi­rom na to da se me­đu pro­izvo­di­ma od če­li­ka u In­dus­trij­skoj stra­te­gi­ji RH 2014 – 2020. kao naj­z­na­čaj­ni­ji na­vo­de če­lič­ne ci­je­vi, ži­ce i alu­mi­nij­ski pro­izvo­di, kons­truk­ci­je, ra­di­ja­to­ri, par­ni ko­tlo­vi i ala­ti, sve ro­ba ši­ro­ke pri­mje­ne, ne­jas­no je zašto od­lu­ka o po­nov­nom po­kre­ta­nju pro­izvod­nje Adria Če­li­ka još ni­je do­ne­se­na.

TLM do­ka­zao da se mo­že

Ia­ko je slič­na sud­bi­na za­de­si­la alu­mi­nij či­ja je ci­je­na zbog ki­ne­ske če­ti­ri pu­ta ve­će pro­izvod­nje u raz­dob­lju od 2007. do 2015. go­di­ne pa­la za oko 46 pos­to, slo­ven­ski je Im­pol (ko­ji za­poš­lja­va oko dvi­je ti­su­će rad­ni­ka i 2015. go­di­ne os­tva­ru­je vi­še od 546 mi­li­ju­na eura pri­ho­da te 25 mi­li­ju­na eura do­bi­ti) od­lu­čio ku­pi­ti ši­ben­ski TLM ( Tvor­ni­cu la­kih me­ta­la). Ti­me je dio rad­nih mjes­ta u TLMu os­tao sa­ču­van, a u dalj­njem ra­zvo­ju pla­ni­ra se i po­ve­ća­nje bro­ja za­pos­le­nih. Sli­čan pri­mjer do­la­zi iz Slo­ven­ske in­dus­tri­je če­li­ka, SIJ Gro­up, ko­ja se re­vi­ta­li­za­ci­jom pro­izvod­nje i ula­ga­nji­ma us­pje­la po­zi­ci­oni­ra­ti kao je­dan od naj­ve­ćih pro­izvo­đa­ča ne­hr­đa­ju­ćeg i po­seb­nih vr­sta če­li­ka u Eu­ro­pi s vi­še od 570 mi­li­ju­na eura iz­voz­nog po­ten­ci­ja­la ko­ji či­ni i 80 pos­to pri­ho­da gru­pa­ci­je.

Nje­mač­ki vi­ce­kan­ce­lar i mi­nis­tar gos­po­dar­stva Sig­mar Ga­bri­el tvr­di da je upra­vo če­lik og­nji­šte nje­mač­ke in­dus­tri­je te se sus­tav­no za­la­že i za ko­ri­šte­nje mje­ra za­šti­te eu­rop­skog če­li­ka i za mo­der­ni­za­ci­ju in­dus­tri­je, a je­dan je od pot­pis­ni­ka pisma upu­će­nog Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji u ko­jem se tra­ži­lo iz­ri­ca­nje kaz­ne Ki­ni za dam­pin­ške ci­je­ne ovog ma­te­ri­ja­la. Gle­da­no glo­bal­no, in­dus­tri­ja če­li­ka klju­čan je dio te­ške in­dus­tri­je di­ljem svi­je­ta jer, pre­ma miš­lje­nju struč­nja­ka, jed­no otvo­re­no rad­no mjes­to u toj in­dus­tri­ji za so­bom pov­la­či šest rad­nih mjes­ta u in­fras­truk­tu­ri, teh­nič­koj po­dr­š­ci i stro­jar­stvu. Tak­ve na­po­re ula­že i Europ­ska ko­mi­si­ja (EK) ko­ja je do­ni­je­la pa­ket mje­ra za di­gi­ta­li­za­ci­ju europ­ske in­dus­tri­je, jer je pri­mi­je­će­no ka­ko u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji za­os­ta­ju me­ta­lur­ški sek­to­ri. Ka­ko su­ge­ri­ra EK, di­gi­ta­li­za­ci­ja pro­izvo­da i us­lu­ga po­ve­ća­la bi go­diš­nji pri­hod eu­rop­skog in­dus­trij­skog sek­to­ra za vi­še od 110 mi­li­jar­di eura.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.