TLS u bit­ci za 400 mil. ku­na po­zi­va na na­god­bu

Apel Vla­di Bol na Bra­ču rje­šen, a spo­ro­vi­ma oko kon­ce­si­je za split­sku lu­ku ne­ma kra­ja

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SUZANA VAROŠANEC

Hr­vat­ska mir­nim rje­ša­va­njem mo­že iz­bje­ći no­vi ar­bi­traž­ni pos­tu­pak i pu­no vi­šu od­šte­tu

Mir­nim rje­ša­va­njem spo­ro­va s Tra­jek­t­nom lu­kom Split ( TLS) ukup­ne vri­jed­nos­ti 600 mi­li­ju­na ku­na Hr­vat­ska mo­že iz­bje­ći no­vi ar­bi­traž­ni pos­tu­pak, tvr­di ovaj biv­ši kon­ce­si­onar naj­ve­će lu­ke na na­šem Ja­dra­nu, pri­tom ape­li­ra­ju­ći na Vla­du pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća i Mi­nis­tar­stvo po­mor­stva, pro­me­ta i in­fras­truk­tu­re da se uklju­če ka­ko bi se pre­ve­ni­rao po­ten­ci­jal­ni udar na dr­žav­ni pro­ra­čun ko­ji pri­je­ti kroz vi­so­ke od­šte­te.

Na­kon afe­re s lu­kom Gruž zbog kon­ce­si­je za put­nič­ki ter­mi­na, na­ime, na vi­dje­lo je is­pli­va­la no­va kon­ce­sij­ska tra­ka­vi­ca zbog ko­je se vo­di niz spo­ro­va, a ri­ječ je o pr­vens­tve­noj kon­ce­si­ji za uprav­lja­nje split­skom lu­kom. Kon­ce­sij­ske afe­re i spo­ro­vi da­nas ni­ma­lo ne ču­de jer se oči­to ra­di o ‘zlat­nom rud­ni­ku’ i bor­bi za lu­kra­tiv­ne pos­lo­ve. U slu­ča­ju TLSa pro­cje­nju­je se ukup­na vri­jed­nost po nji­ma ne­za­ko­ni­to odu­ze­te kon­ce­si­je na naj­ma­nje 400 mi­li­ju­na ku­na. Pri­bro­ji li se i iz­gu- blje­na do­bit ukup­na bi od­šte­ta u slu­ča­ju da RH iz­gu­bi spo­ro­ve iz­no­si­la do 600 mi­li­ju­na ku­na.

Split­ska pri­ča kul­mi­ni­ra­la je za vri­je­me teh­nič­ke vla­de, dak­le uoči iz­bo­ra 2016. ka­da se na­glo ras­pi­sa­nim na­tje­ča­jem TLSu odu­zi­ma pr­vens­tve­na kon­ce­si­ja ko­ja joj ni­kad ni­je ni do­di­je­lje­na u pu­nom op­se­gu kon­ce­sij­skih pra­va, iako biv­ša dr­žav­na tvrt­ka na to ima za­kon­sko pra­vo, već tek dje­lo­mič­no. Ža­le se što je im je u ruj­nu 2016. odu­ze­ta ta ne­pot­pu­na kon­ce­si­ja i pre­da­na za­dru­zi Le­gio Qu­ar­ta to pod iz­li­kom da ni­je pla­ća­la kon­ce­si­ju. TLS, tvr­de pak, ni­je pla­ća­la kon­ce­si­ju jer pr­vens­tve­na kon­ce­si­ja ni­ka­da ni­je po­če­la te­ći i bi­la pred­met je sud­skog spo­ra, za što im za pra­vo da­je VTS. Za­dru­ga, pak, ko­ris­ti ime slav­ne če­t­vr­te bri­ga­de, no tvr­de da ni­je ri­ječ o slav­nim split­skim bra­ni­te­lji­ma te da ni­je za­do­vo­lja­va­la uvje­te na­tje­ča­ja jer je ima­la za­pos­le­nog jed­nog rad­ni­ka.

Ipak pre­ko no­ći pre­uzi­ma i sve za­pos­le­ni­ke jer oni da­ju ot­kaz TLSu i pre­la­ze kod no­vog kon­ce­si­ona­ra ko­ji da­nas obav­lja te pos­lo­ve umjes­to TLSa. Slu­čaj je do­šao do usi­ja­nja te je upra­vo u ži­ži i kroz otvo­re­no pi­smo pro­ku­ris­te TLSa Da­mi­ra Lo­vri­ća s po­zi­vom na mir­no rje­ša­va­nje spo­ro­va.

U TLS-u su po sve­mu su­de­ći po­nu­ka­ni na ak­ci­ju zbog br­ze re­ak­ci­je pre­mi­je­ra u slu­ča­ju s kon­ce­si­jom na Bo­lu ko­ju je do­bi­la tvrt­ka bez za­pos­le­ni­ka zbog če­ga je na­tje­čaj u ko­nač­ni­ci i po­ni­šten. Dok se oče­ku­je i re­ak­ci­ja Mi­nis­tar­stva po­mor­stva, TLS ovim pi­smom po­ka­zu­je do­bru vo­lju da se spor ri­je­ši na­god­bom

Ina­če, za­nim­lji­vo je da je ve­ćin­ski vlas­nik TLSa Bran­ko Bu­ljan, ina­če ve­ćin­ski vlas­nik Imex ban­ke, zbog ovog slu­ča­ja na­vod­no osob­no pod ve­li­kim pri­ti­skom kao i nje­go­ve tvrt­ke i banka.

Tra­jek­t­na lu­ka Split os­no­va­na 1967., umjes­to da sla­vi 50 go­di­na ra­da i do­pri­no­sa iz­grad­nji te grad­ske lu­ke, bo­ri se pro­tiv vje­tre­nja­ča, i ka­ko tvr­de za svo­ja os­nov­na pra­va. Iz­gra­di­la je lu­ku i po­treb­ne objek­te za či­je odr­ža­va­nje je bi­la za­du­že­na te osa­mos­ta­lje­njem Li­je­pe na­še pos­ta­je druš­tve­no po­du­ze­će u vlas­niš­tvu dr­ža­ve.

Do pre­okre­ta do­la­zi Za­ko­nom o mor­skim lu­ka­ma iz 1995. jer kre­će os­ni­va­nje luč­kih upra­va di­ljem Hr­vat­ske pa ta­ko 1997. i one split­ske sa za­da­ćom do­dje­le kon­ce­si­je nad lu­kom Split kon­ce­si­ona­ru ko­ji će obav­lja­ti niz pos­lo­va od pri­ve­za i odve­za bro­do­va, jah­ti, ri­bar­skih i dru­gih bro­di­ca, ukr­ca­ja, is­kr­ca­ja, pre­kr­ca­ja i skla­di­šte­nja ro­ba te ukr­ca­ja i is­kr­ca­ja put­ni­ka (vo­zi­la od 2003.) do srod­nih dje­lat­nos­ti, npr. ops­kr­be bro­do­va i teg­lje­nja. Po za­ko­nu je TLS mo­ra­la pre­da­ti sve pros­to­re ko­je je iz­gra­di­la, odr­ža­va­la i ko­ris­ti­la, te sva pra­va Luč­koj upra­vi na uprav­lja­nje, a oni su ih po za­ko­nu bi­li ka­ko tvr­de od­mah duž­ni vra­ti­ti na ko­ri­šte­nje TLSu po ste­če­nim pra­vi­ma sve dok joj ne do­di­je­le pr­kon­ce­si­je vens­tve­nu kon­ce­si­ju. Ono što je us­li­je­di­lo mo­že ući u prav­ne udž­be­ni­ke, na­rav­no kad se slu­čaj prav­no ri­je­ši.

Pri­vat­ni vlas­nik TLSa od 2000. je Bu­ljan ko­ji je na bur­zi ku­pio ove di­oni­ce po­čeo je tra­ži­ti i šti­ti­ti svo­ja pra­va kao na­s­ljed­ni­ka ste­če­ne pri­mar­ne kon­ce­si­je bu­du­ći da na njih TLS po­ka­že pra­vo jer se pr­vo­me mo­ra­ju po­nu­di­ti. Umjes­to to­ga re­da­ju se slu­ča­je­vi gdje se dr­ža­va, mi­nis­tar­stvo i Luč­ka upra­va od­no­se pre­ma TLSu ma­će­hin­ski ta­ko da im svo­jim od­lu­ka­ma stal­no sma­nju­ju pri­ho­de. Pi­ta­nje je i što je raz­log od­lu­ka štet­nih za tvrt­ku zbog sma­nje­nja pri­ho­da, a ti­me i za dr­ža­vu ko­ja je ta­ko na­pla­ti­la ma­nje od kon­ce­si­je. Pi­ta­nje je i pos­to­ji li in­te­res da se net­ko dru­gi uve­de u po­sao kao što je bio slu­čaj na Bo­lu, bu­du­ći da pos­to­ji, po nji­ma, niz pri­mje­ra štet­nog dje­lo­va­nja. Dok je TLS ne­ko­li­ko pu­ta pod­ni­je­la zah­tjev za do­dje­lu pr­vens­tve­ne kon­ce­si­je, od­lu­ka je od­ga­đa­na sve do do­dje­le ne­pot­pu­ne či­me je one­mo­gu­će­na u ra­du i, tvr­de, ja­ko ma­te­ri­jal­no ošte­će­na. Pri­mjer to­ga je od­lu­ka o ta­ri­fa­ma – iako je TLS sa­ma tre­ba­la odre­đi­va­ti ta­ri­fe za pri­vez i odvoz i ukr­caj i is­kr­caj put­ni­ka i vo­zi­la, ka­žu da se Luč­ka upra­va po­zva­la na sta­ri, ne­va­že­ći za­kon, i odre­di­la ta­ri­fe, iako je even­tu­al­no mo­gla odre­di­ti sa­mo mak­si­ma­lan iz­nos ta­ri­fe. TLS je sto­ga umjes­to pro­cje­nje­nih 40 mi­li­ju­na, upri­ho­do­va­la sa­mo 6,5 mi­li­ju­na ku­na. Šte­ta je to od 32 mi­li­ju­na ku­na go­diš­nas­ta­vak nje bez ka­ma­ta. S dru­ge stra­ne, na­met­nu­ta joj je kon­ce­sij­ska nak­na­da za ko­ju tvr­de da ni­je pre­dvi­đe­na za­ko­nom, a ujed­no je ri­ječ i o naj­ve­ćoj nak­na­di ikad na po­dru­čju RH.

Zbog sve­ga to­ga vo­de se spo­ro­vi pred su­do­vi­ma u Spli­tu i Za­gre­bu, s ve­li­kim iz­gle­di­ma da će za­vr­ši­ti na europ­skim su­do­vi­ma, a broj­ni su­ci se iz­u­zi­ma­ju iz od­lu­či­va­nja što mo­že upu­ći­va­ti na vr­lo za­mr­še­nu po­za­di­nu. U slu­ča­ju da ci­je­li pro­ces za­vr­ši na me­đu­na­rod­nim ins­tan­ca­ma TLS oče­ku­je da bi ih sve do­bi­la jer su po nji­ma po­vre­de nji­ho­vih kon­ce­sij­skih pra­va prav­no ne­upit­ne, što bi za po­s­lje­di­cu ima­lo pla­ća­nje do 600 mil. ku­na. Ako bi dr­ža­va pri­hva­ti­la mir­no rje­še­nje ko­je se ov­dje nu­di, to je ne bi sta­ja­lo ni­šta, tvr­de, jer TLS pris­ta­je obus­ta­vi­ti spo­ro­ve u za­mje­nu za do­dje­lu pri­mar­ne kon­ce­si­je suk­lad­no ste­če­nim pra­vi­ma i za­ko­ni­ma. Umjes­to to­ga tvr­de da će i DORH ima­ti pu­ne ru­ke pos­la da ut­vr­di tko je od­go­va­ran za šte­tu.

PATRIK MACEK/ PIXSELL

Če­ka se re­ak­ci­ja re­sor­nog mi­nis­tar­stva ko­jeg vo­di Oleg But­ko­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.