Sr­p­ski ra­ta­ri u Ru­munj­skoj obra­đu­ju 5000 hek­ta­ra zem­lje

Pri­li­ka Za­kup je če­ti­ri pu­ta jef­ti­ni­ji ne­go u Sr­bi­ji, a dr­ža­va da­je obil­ne su­bven­ci­je pro­izvo­đa­či­ma

Poslovni Dnevnik - - REGIJA -

Ve­ći­na obra­di­vog zem­lji­šta u Ru­munj­skoj u ru­ka­ma je stra­na­ca, a oni je ne obra­đu­ju već je da­ju u za­kup i če­ka­ju vi­šu ci­je­nu da je pro­da­ju

Već ne­ko­li­ko go­di­na sr­p­ski po­ljo­pri­vred­ni­ci iz sred­njeg Ba­na­ta pre­la­ze u Ru­munj­sku i ta­mo obra­đu­ju zem­lju. To im se is­pla­ti jer Ru­munj­ska ima vr­lo po­volj­ne uvje­te za obra­du po­ljo­pri­vred­nih po­vr­ši­na, a vlas­ni­ci nu­de do­volj­no zem­lje u za­kup po da­le­ko po­volj­ni­jim ci­je­na­ma ne­go u Sr­bi­ji, pi­še Po­li­ti­ka.

“Na­ši gra­đa­ni u Ru­munj­skoj os­ni­va­ju i agrar­ne tvrt­ke ko­je se ba­ve obra­dom zem­lje i za­sad taj po­sao ide od­lič­no. Ta­mo odvo­zi­mo sa­mo na­šu me­ha­ni­za­ci­ju. Na­ši su­sje­di nu­de od­lič­ne su­bven­ci­je za pro­izve- de­nu ro­bu i ured­no ih is­pla­ću­ju”, ka­že za Po­li­ti­ku Pe­ro Mi­lan­kov, pred­sjed­nik op­ći­ne No­va Cr­nja, ko­ji se du­go ba­vi ra­tar­stvom i po­li­ti­kom, pa je već tre­ći man­dat pred­sjed­nik op­ći­ne No­va Cr­nja.

Ne že­le obra­đi­va­ti zem­lju

Zem­lju u Ru­munj­skoj, pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Sr­p­ske Cr­nje, gdje ži­vi, za­ku­pio je u bli­zi­ni Te­mi­šva­ra i za­jed­no s još jed­nim part­ne­rom obra­đu­je oko 600 hek­ta­ra.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, još na­kon pa­da Ce­aușes­cua, kra­jem proš­log sto­lje­ća, u Ru­munj­skoj je pro­pa­lo na ti­su­će dr­žav­nih po­ljo­pri­vred­nih kom­bi­na­ta. Ru­mu­nji su ma­sov­no od­la­zi­li u ino­zem­s­tvo, a oni ko­ji su os­ta­ja­li ni­su su se že­lje­li ba­vi­ti ra­tar­stvom. Kas­ni­je je pro­ve­den i po­vrat odu­ze- imo­vi­ne, od­nos­no zem­lja je vra­će­na biv­šim vlas­ni­ci­ma.

Me­đu­tim, ni oso­be ko­ji­ma je vra­će­na zem­lja, ni­ti nji­ho­vi na­s­ljed­ni­ci ni­su se ba­vi­li zem­ljo­rad­njom pa se u Ru­munj­skoj po­ja­vio vi­šak zem­lji­šta. S njom se ma­lo tr­go­va­lo, a ci­je­na je na­glo pa­la. To se do­ga­đa­lo is­to­vre­me­no s otva­ra­njem Ru­munj­ske pre­ma svi­je­tu i za vri­je­me nje­nog ula­ska u Eu­rop­sku uni­ju ko­ja je stal­no

pri­ti­ska­la da se do­pus­ti pro­da­ja zem­lje stran­ci­ma. Naj­vi­še su se za­in­te­re­si­ra­li Ta­li­ja­ni, da­le­ko vi­še od Ni­je­ma­ca ko­jih je u Ru­munj­skoj bio pri­li­čan broj, ali su se is­e­li­li. Sa­da je ve­ći­na obra­di­vog zem­lji­šta u ru­ka­ma stra­na­ca, a oni je ne obra­đu­ju već je da­ju u za­kup i naj­vje­ro­vat­ni­je če­ka­ju da joj po­ras­te ci­je­na ka­ko bi za­ra­di­li na nje­noj pro­da­ji, objaš­nja­va Po­li­ti­ka. Ru­munj­ska po­ljo­pri­vre­da stag­ni­ra i dr­ža­va je že­li po­tak­nu­ti pa da­je iz­daš­ne su­bven­ci­je sva­kom tko tu zem­lju obra­đu­je, bez ob­zi­ra je li dr­žav­lja­nin ili ne. Ta­ko su su se i sr­p­ski ra­ta­ri za­in­te­re­si­ra­li za obra­du zem­lje u Ru­munj­skoj i taj po­sao ide do­bro. “Do­bi­ja­mo su­bven­ci­je i to od 180 do 500 eura po hek­ta­ru što ovi­si o kul­tu­ri ko­ja se uz­ga­ja. Za­kup zem­lje je če­ti­ri pu­ta jef­ti­ni­ji ne­go u Sr­bi­ji, gdje je hek­tar 400 eura, a u Ru- 100 eura. Kod njih je ma­lo rad­ni­ka, na­ro­či­to onih s is­kus­tvom i po­treb­nim zna­nji­ma u po­ljo­pri­vre­di, a ve­li­ki je pro­blem na­ći trak­to­ris­tu. Za­to na­ši zem­ljo­rad­ni­ci ta­mo do­bro pro­la­ze i sa­da već obra­đu­ju oko 5000 hek­ta­ra”, ka­že Pe­ro Mi­lan­kov.

On objaš­nja­va da Ru­mu­nji ne pra­ve pro­ble­me oko ula­ska sr­p­ske po­ljo­pri­vred­ne me­ha­ni­za­ci­je u zem­lju, pa čak je i pro­met­na po­li­ci­ja pre­ma ra­ta­ri­ma da­le­ko to­le­rant­ni­ja od sr­p­ske.

U Ru­munj­skoj tr­ži­šte po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da do­bro funk­ci­oni­ra, uz sta­lan ma­njak po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da, pa ne­ma pro­ble­ma oko pla­sma­na, a ci­je­na re­pro­ma­te­ri­ja­la slič­na je kao u Sr­bi­ji.

Pot­po­ra mla­dim ra­ta­ri­ma

Da po­sao u Ru­munj­skoj do­bro ide Po­li­ti­ci je po­t­vr­đe­no i u zre­nja­nin­skoj gos­po­dar­skoj ko­mo­ri, a su­go­vor­ni­ci lis­ta uvje­re­ni su da je ta te­ma po­uč­na za Sr­bi­ju jer se vi­di što se do­go­di­lo ka­da je zem­lja slo­bod­no pro­da­va­na stran­ci­ma, a Sr­bi­ju na taj ko­rak obve­zu­je EU. Sla­žu se da su zbog ne­ga­tiv­nog utje­ca­ja na do­ma­ću po­ljo­pri­vre­du Ma­đa­ri i Po­lja­ci od­go­di­li obvez­nu pro­da­ju zem­lje stran­ci­ma. Ina­če, Po­kra­jin­ski se­kre­ta­ri­jat za po­ljo­pri­vre­du, vo­do­pri­vre­du i šu­mar­stvo ras­pi­sao je u svib­nju na­tje­čaj za do­dje­lu bes­po­vrat­nih sred­sta­va za pot­po­ru mla­di­ma u ru­ral­nim po­dru­čji­ma na po­dru­čju Voj­vo­di­ne u 2017. go­di­ni. Uku­pan iz­nos bes­po­vrat­nih sred­sta­va iz­no­si 100 mi­li­ju­na di­na­ra.

FOTOLIA

Ru­mu­nji ne pra­ve pro­ble­me oko ula­ska sr­p­ske po­ljo­pri­vred­ne me­ha­ni­za­ci­je u zem­lju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.