Ko­men­tar: Ge­or­ge So­ros

Ne­ri­je­še­nim pro­ble­mi­ma eura ne smi­je se do­pus­ti­ti uni­šta­va­nje EU >>

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - GE­OR­GE SO­ROS* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr *Ge­or­ge So­ros pred­sjed­nik je or­ga­ni­za­ci­je So­ros Fund Ma­na­ge­ment za uprav­lja­nje imo­vi­nom te Zak­la­de Otvo­re­no druš­tvo

Da­naš­njoj Eu­rop­skoj uni­ji po­tre­ban je i spas i ra­di­kal­no po­nov­no osmiš­lja­va­nje. Spa­ša­va­nje Europ­ske uni­je mo­ra bi­ti pri­ori­tet, jer se Eu­ro­pa tre­nut­no na­la­zi u eg­zis­ten­ci­jal­noj opas­nos­ti. Me­đu­tim, kao što je na­gla­sio i fran­cu­ski pred­sjed­nik Em­ma­nu­el Ma­cron ti­je­kom iz­bor­ne kam­pa­nje, ob­nav­lja­nje po­dr­ške ko­ju je Eu­rop­ska uni­ja ne­kad uži­va­la ni­je ni­ma­lo ma­nje ključ­no.

Eg­zis­ten­ci­jal­na opas­nost s ko­jom je Eu­rop­ska uni­ja su­oče­na dje­lo­mič­no do­la­zi iz­va­na. Uni­ja je oku­že­na si­la­ma ko­je ima­ju ne­pri­ja­telj­ski stav pre­ma ono­me što ona pred­stav­lja – Ru­si­jom Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, Tur­skom Re­ce­pa Tayyi­pa Er­doğa­na, Egip­tom Ab­de­la Fat­ta­ha el-Si­si­ja i Ame­ri­kom kak­vu bi stvo­rio Do­nald Trump kad bi mogao.

No, pri­jet­nja ta­ko­đer do­la­zi i iz­nu­tra. Eu­rop­skom uni­jom uprav­lja­ju ugo­vo­ri ko­ji, na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze iz 2008. go­di­ne, ne­ma­ju pu­no učin­ka na uvje­te ko­ji prev­la­da­va­ju u euro­zo­ni. Čak i naj­jed­nos­tav­ni­je ino­va­ci­je neo­p­hod­ne za odr­ži­vost je­dins­tve­ne va­lu­te mo­gle bi bi­ti uve­de­ne sa­mo pu­tem me­đu­dr­žav­nih spo­ra­zu­ma, iz­van pos­to­je­ćih ugovora. Ta­ko­đer, fun­c­ki­oni­ra­nje europ­skih ins­ti­tu­ci­ja pos­ta­lo je sve slo­že­ni­je, a Eu­rop­ska uni­ja i sa­ma je pos­te­pe­no pos­ta­la ne­funk­ci­onal­na s ne­kih as­pe­ka­ta.

Su­prot­no od za­miš­lje­nog

Oso­bi­to je euro­zo­na pos­ta­la pra­va su­prot­nost ono­ga za što je pr­vo­bit­no bi­la na­mi­je­nje­na. Eu­rop­ska uni­ja tre­ba­la je bi­ti do­bro­volj­no udru­že­nje dr­ža­va is­to­mi- šlje­ni­ca ko­je su bi­le volj­ne us­tu­pi­ti dio vlas­ti­tog su­ve­re­ni­te­ta za op­će do­bro. Na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze iz 2008. euro­zo­na se pre­obra­zi­la u spo­ra­zum u ko­jem zem­lje vje­rov­ni­ci dik­ti­ra­ju uvje­te zem­lja­ma duž­ni­ci­ma ko­je ni­su mo­gle pod­mi­ri­ti svoje obve­ze. Na­me­ta­njem mje­ra stro­ge šted­nje, vje­rov­ni­ci su pos­ti­gli sta­nje u ko­jem je duž­ni­ci­ma prak­tič­ki ne­mo­gu­će pro­na­ći na­čin za pod­mi­ri­va­nje vlas­ti­tih obve­za.

Ako Eu­rop­ska uni­ja nas­ta­vi s uobi­ča­je­nim pos­lo­va­njem, ima ma­lo na­de za po­bolj­ša­nje. Sto­ga uni­ja tre­ba bi­ti po­nov­no osmiš­lje­na na ra­di­ka­lan na­čin. Pris­tup odoz­go pre­ma do­lje kojeg je Je­an Mon­net upo­tri­je­bio pri­li­kom po­kre­ta­nja europ­skih in­te­gra­ci­ja ti­je­kom 1950-ih du­go je bio us­pje­šan ti­je­kom tog pos­tup­ka, prije ne­go što je iz­gu­bio za­mah. U ovom tre­nut­ku za Eu­ro­pu je po­treb­no ulo­ži­ti za­jed­nič­ke na­po­re ko­ji će kom­bi­ni­ra­ti pris­tup odoz­go pre­ma do­lje ins­ti­tu­ci­ja Europ­ske uni­je s ini­ci­ja­ti­va­ma odoz­do pre­ma go­re neo­p­hod­nim za an­ga­ži­ra­nje elek­to­ra­ta.

Raz­mis­li­te o Brexi­tu za ko­ji je iz­vjes­no da će na­ni­je­ti ogrom­ne šte­te za obje strane. Pre­go­vo­ri o na­pu­šta­nju uni­je od­vra­tit će paž­nju EU s vlas­ti­te eg­zis­ten­ci­jal­ne kri­ze i ne­iz­bjež­no je da će raz­go­vo­ri tra­ja­ti du­že od dvi­je go­di­ne ko­je su za to odre­đe­ne, pet go­di­na či­ni se iz­gled­ni­jim raz­dob­ljem.

Raz­li­či­ta br­zi­na, is­ti cilj

Eu­rop­ska uni­ja tre­ba­la bi sto­ga pris­tu­pi­ti pre­go­vo­ri­ma o Brexi­tu u kons­truk­tiv­nom du­hu. Ti­je­kom pro­du­lje­nog pos­tup­ka “ras­ta­ve”, bri­tan­ska jav­nost mo­gla bi od­lu­či­ti da je bi­ti di­je­lom EU priv­lač­ni­je od nje­nog na­pu­šta­nja. No, taj sce­na­rij pret­pos­tav­lja da će se Eu­rop­ska uni­ja tran­sfor­mi­ra­ti u or­ga­ni­za­ci­ju ko­joj se os­ta­le zem­lje po­put Bri­ta­ni­je že­le pri­dru­ži­ti i da će lju­di s obje strane La Man­c­hea pro­mi­je­ni­ti miš­lje­nje. Tak­va bi se Eu­ro­pa raz­li­ko­va­la od tre­nut­nog aran­žma­na u dva ključ­na as­pek­ta. Pr­vo, ona bi jas­no raz­li­ko­va­la Eu­rop­sku uni­ju od euro­zo­ne. Dru­go, ona bi priz­na­la da euro­zo­nom uprav­lja­ju zas­ta­rje­li ugo­vo­ri i da se nje­no uprav­lja­nje ne može iz­mi­je­ni­ti jer je iz­mje­na ugovora ne­mo­gu­ća. Ugo­vo­ri po­t­vr­đu­ju da se od svih ze­ma­lja čla­ni­ca oče­ku­je pri­hva­ća­nje eura ako i kad udo­vo­lje uvje­ti­ma za to. To je do­ve­lo do ap­surd­ne si­tu­aci­je u ko­joj su se zem­lje po­put Šved­ske, Polj­ske i Če­ške iz­jas­ni­le da ne­ma­ju na­mje­ru pri­dru­ži­va­nja euro­zo­ni, pa ipak ih se još uvi­jek opi­su­je i tre­ti­ra kao “zem­lje ko­je se pri­pre­ma­ju za ula­zak u euro­zo­nu”. EU je pos­ta­la or­ga­ni­za­ci­jom u ko­joj euro­zo­na pred­stav­lja jez­gru bu­du­će “unu­tar­nje” EU, dok os­ta­le čla­ni­ce za­uzi­ma­ju in­fe­ri­or­nu po­zi­ci­ju. To se mo­ra pro­mi­je­ni­ti. Broj­nim ne­ri­je­še­nim pro­ble­mi­ma eura ne smi­je se do­pus­ti­ti uni­šta­va­nje Europ­ske uni­je.

Ne­mo­guć­nost ra­zjaš­nja­va­nja od­no­sa iz­me­đu eura i Europ­ske uni­je odra­ža­va ne­dos­ta­tak ši­rih raz­mje­ra: pret­pos­tav­ku da se raz­li­či­te zem­lje čla­ni­ce mo­žda kre­ću raz­li­či­tom br­zi­nom, no sve su us­mje­re­ne pre­ma is­toj des­ti­na­ci­ji. Do­is­ta, sve ve­ći broj ze­ma­lja čla­ni­ca iz­ri­či­to je od­ba­cio zah­tjev za “sve tješ­njom uni­jom.”

Za­mje­na “vi­še­br­zin­ske” Eu­ro­pe onom “u vi­še tra­ka” ko­ja omo­gu­ća­va zem­lja­ma čla­ni­ca­ma ši­ri ras­pon de­mo­krat­skih izbora ima­la bi da­le­ko­se­žan i bla­go­tvo­ran uči­nak. Ka­ko sa­da sto­je stva­ri, zem­lje čla­ni­ce že­le re­afir­mi­ra­ti vlas­ti­ti su­ve­re­ni­tet, a ne do­dat­no ga us­tu­pi­ti. No, ako su­rad­nja po­lu­či po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te, sta­vo­vi bi se mo­gli po­pra­vi­ti i ci­lje­vi či­jem os­tva­re­nju te­že ko­ali­ci­je volj­nih mo­gle bi do­ves­ti do uni­ver­zal­nog su­dje­lo­va­nja.

Kons­truk­tiv­ni na­pre­dak neo­p­ho­dan je u tri po­dru­čja: te­ri­to­ri­jal­noj de­zin­te­gra­ci­ji, či­ji je do­bar pri­mjer Brexit, iz­bje­glič­koj kri­zi, te iz­os­tan­ku adek­vat­nog gos­po­dar­skog ras­ta. Po pi­ta­nju ova tri pro­ble­ma, Eu­ro­pa po­la­zi od vr­lo sla­bih te­me­lja su­rad­nje.

Sa­mo­nik­le ini­ci­ja­ti­ve

S dru­ge strane, s Macronovom pobjedom u Francuskoj imam pu­no vi­še pouzdanja u ishod izbora u Nje­mač­koj u ruj­nu.

Na­du mi ta­ko­đer uli­je­va­ju spon­ta­ne, sa­mo­nik­le ini­ci­ja­ti­ve – ko­je uglav­nom po­dr­ža­va­ju mla­di lju­di– pri­sut­ne u da­naš­nje vri­je­me. Mis­lim na po­kret “Puls Eu­ro­pe”, ko­ji je za­po­čeo u Fran­k­fur­tu i pro­ši­rio se na oko 120 gra­do­va di­ljem kon­ti­nen­ta, po­kret “Naj­bo­lje za Bri­ta­ni­ju” u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, i ot­por vla­da­ju­ćoj stran­ci Za­kon i prav­da u Polj­skoj te stran­ci Fi­desz pre­mi­je­ra Vik­to­ra Or­bána u Ma­đar­skoj. Ot­por u Ma­đar­skoj mo­ra da je jed­na­ko iz­ne­na­đu­ju­ći za Or­bána kao što je to i za me­ne. Orbán je po­ku­šao uobli­či­ti vlas­ti­tu po­li­ti­ku kao osob­ni su­kob sam­nom, či­me sam pos­tao me­ta ne­po­pust­lji­ve pro­pa­gan­d­ne kam­pa­nje nje­go­ve vla­de. On pred­stav­lja se­be kao bra­ni­te­lja ma­đar­skog su­ve­re­ni­te­ta, a me­ne pri­ka­zu­je kao va­lut­nog špe­ku­lan­ta ko­ji upo­treb­lja­va nje­gov no­vac za pre­plav­lji­va­nje Eu­ro­pe ile­gal­nim imi­gran­ti­ma u sklo­pu ne­kog ne­jas­nog, ali pod­log sce­na­ri­ja.

Na­učio sam da se de­mo­kra­ci­ja ne može na­met­nu­ti iz­va­na; ona se mo­ra pos­ti­ći i mo­ra­ju ju bra­ni­ti lju­di sa­mi. Divim se hrabrom načinu na ko­ji su se Mađari usprotivili obmani i korupciji mafijaške dr­ža­ve ko­ju je uspostavio Orbán. © Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

S MACRONOVOM POBJEDOM U FRANCUSKOJ IMAM PU­NO VI­ŠE POUZDANJA U ISHOD IZBORA U NJE­MAČ­KOJ U RUJ­NU DIVIM SE HRABROM NAČINU NA KO­JI SU SE MAĐARI USPROTIVILI OBMANI I KORUPCIJI MAFIJAŠKE DR­ŽA­VE KO­JU JE USPOSTAVIO ORBÁN

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.