Iz­voz kons­tant­no ras­te po­s­ljed­njih go­di­na, ali smo i da­lje u de­fi­ci­tu

Ti­je­ko­vi tr­go­vi­ne se mi­je­nja­ju, mo­ra­mo bi­ti sprem­ni

Poslovni Dnevnik - - HR­VAT­SKI IZ­VOZ - DAR­KO BI­ČAK

Tra­že­nje no­vih pri­li­ka Pred­sjed­nik udru­ge Hr­vat­ski iz­voz­ni­ci Da­rin­ko Ba­go upo­zo­ra­va na no­ve ti­je­ko­ve svjet­ske tr­go­vi­ne

Man­tra da mo­že­mo bez Vla­de naj­bo­lje po­ka­zu­je pri­mjer Ita­li­je ko­ja je u zad­njih 20 go­di­na pa­la sa šes­tog mjes­ta po BDP-u u svi­je­tu na de­se­to

Svi­jet je sve nes­ta­bil­ni­ji, a to­ko­vi me­đu­na­rod­ne tr­go­vi­ne su se u pro­tek­lih 10ak go­di­na zna­čaj­no pro­mi­je­ni­li te da­nas ni­je mo­gu­će sa si­gur­noš­ću ut­vr­di­ti ka­kav će ka­rak­ter ima­ti hr­vat­ski iz­voz u na­red­nom raz­dob­lju, re­če­no je na 12. ko­nven­ci­ji hr­vat­skih iz­voz­ni­ka ko­ja se odr­ža­la u po­ne­dje­ljak u Za­gre­bu pod vi­so­kim po­kro­vi­telj­stvom Vla­de Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske i me­dij­skim po­kro­vi­telj­stvom Pos­lov­nog dnev­ni­ka. Da­rin­ko Ba­go, pred­sjed­nik udru­ge Hr­vat­ski iz­voz­ni­ci (HIZ), is­ti­če da nes­ta­bil­nost u od­no­si­ma EU i SA­Da, po­li­tič­ka nes­ta­bil­nost na Bli­skom is­to­ku, ali i trend sma­nje­nja utje­ca­ja ba­na­ka, a rast sna­ge raz­nih fon­do­va, uve­li­ke utje­ču na ti­je­ko­ve me­đu­na­rod­ne tr­go­vi­ne.

Pad Ita­li­je

“U zad­njih 10 go­di­na udio BDPa EU i SA­Da u glo­bal­nom BDPu pa­da, a ras­te udio Ki­ne i In­di­je. Eko­no­mi­ja raz­mje­ra po­ma­že ovim dvje­ma zem­lja­ma, a pa­da­ju zem­lje po­put Ita­li­je. Man­tra da mo­že­mo funk­ci­oni­ra­ti bez vla­de naj­bo­lje po­ka­zu­je pri­mjer Ita­li­je ko­ja je u zad­njih 20 go­di­na pa­la sa šes­tog mjes­ta po BDPu u svi­je­tu na de­se­to”, ka­zao je Ba­go. Do­dao je da se na­da da će u na­red­nom raz­dob­lju u hr­vat­skom po­li­tič­kom ži­vo­tu bi­ti vi­še sta­bil­nos­ti i da će vla­de bi­ti sta­bil­ni­je ka­ko nam se ne bi do­go­dio ne­ga­tiv­ni trend po uzo­ru na Ita­li­ju. Za hr­vat­ske iz­voz­ni­ke je sta­bil­na vla­da ite­ka­ko važ­na, po­se­bi­ce zbog ka­pa­ci­te­ta za po­li­tič­ke pre­go­vo­re, po­put ula­ska u Sc­hen­gen.

Čla­ni­ce Uni­je, po­put Hr­vat­ske, ima­ju do­dat­nih pro­ble­ma u pos­lo­va­nju sa Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma jer ne pos­to­ji spo­ra­zum o iz­bje­ga­va­nju dvos­tru­kog opo­re­zi­va­nja. “Hr­vat­ski iz­voz­ni­ci ima­ju

HR­VAT­SKA JE U PR­VA ČE­TI­RI MJE­SE­CA OVE GO­DI­NE U OD­NO­SU NA IS­TO RAZ­DOB­LJE LA­NI OS­TVA­RI­LA PO­RAST IZ­VO­ZA OD OKO 15 POS­TO NAJ­VE­ĆI NE­TO SAL­DO IMA­MO U DRV­NOJ IN­DUS­TRI­JI KO­JA JE OD 2012. DO 2016. UKUP­NO U PLU­SU 10,6 MI­LI­JAR­DI KU­NA

RAS­TE UKU­PAN BROJ PO­DU­ZE­ĆA, KO­JIH JE LA­NI BI­LO 114.483, A IS­TO­DOB­NO I BROJ IZ­VOZ­NI­KA

pro­ble­ma s SAD-om jer Hr­vat­ska ne­ma s tom zem­ljom pos­tig­nut spo­ra­zum o iz­bje­ga­va­nju dvos­tru­kog opo­re­zi­va­nja, a do­dat­ni pro­blem pred­stav­lja­ju vi­ze ko­je su hr­vat­skim gra­đa­ni­ma po­treb­ne za put u SAD. To se po­seb­no odr­ža­va na IT kom­pa­ni­je ko­ji­ma je SAD zna­čaj­no tr­ži­šte”, na­gla­ša­va Ba­go.

Ko­li­ko je IT pro­mi­je­nio su­vre­me­no pos­lo­va­nje, objaš­nja­va pred­sjed­nik HIZa, po­ka­zu­je i po­da­tak da da­nas 46 pos­to ukup­nog kor­po­ra­tiv­nog pri­ho­da u SAD-u os­tva­ru­ju no­ve di­gi­tal­ne tvrt­ke ko­je pri­je 10-ak go­di­na ni­su pos­to­ja­le, ili se pak ni­su ba­vi­le sa­daš­njom dje­lat­noš­ću. Sla­bi utje­caj kla­sič­nih mul­ti­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja. Te kom­pa­ni­je su no­si­te­lji go­to­vo svih pa­te­na­ta i os­ta­lih in­dus­trij­skih pra­va, no i u tom seg­men­tu je vid­ljiv sve ve­ći utje­caj Ki­ne či­je tvrt­ke već da­nas dr­že vi­še od 30 pos­to svih pa­tent­nih pra­va. Trend je i da je sve vi­še, po­se­bi­ce teh­no­lo­ških kom­pa­ni­ja, u svo­jem ra­zvo­ju fi­nan­cij­ski pra­će­no pu­tem raz­nih fon­do­va, a sve ma­nje ba­na­ka. Ti­pič­ni pri­mjer za taj trend je Ge­ne­ral Elec­tric ko­ji je de­set­lje­ći­ma bio glo­bal­ni in­dus­trij­ski i kor­po­ra­tiv­ni li­der, da bi zad­njih 10-ak go­di­na oz­bilj­no pao na ljes­tvi­ca­ma. Oni se sa­da fo­ku­si­ra­ju na ra­zvoj sof­tve­ra te im je cilj pos­ta­ti je­dan od li­de­ra IT in­dus­tri­je”, na­gla­ša­va Da­rin­ko Ba­go, ko­ji je ujed­no i pred­sjed­nik Upra­ve Kon­ča­ra.

Ras­te i uvoz

Hr­vat­ski iz­voz kons­tant­no ras­te zad­njih go­di­na, no i da­lje smo u ve­li­kom de­fi­ci­tu ko­ji na go­diš­njoj ra­zi­ni pro­sječ­no iz­no­si 50-ak mi­li­jar­di ku­na. U raz­dob­lju od 2011. do 2016. nam je iz­voz po­ras­tao 30,2 pos­to, s 71,2 mi­li­jar­de ku­na na 92,8 mi­li­jar­di.

No, is­to­dob­no je po­ras­tao i uvoz i to za 22,5 pos­to, a što u ap­so­lut­nim broj­ka­ma pred­stav­lja ve­ći rast ne­go što je to slu­čaj s iz­vo­zom. Na­ime, sa 121 mi­li­jar­de ku­na uvo­za u 2011. doš­li smo la­ni na 148,3 mi­li­jar­de. Ka­ko po­jaš­nja­va Ba­go, naj­ve­ći ne­to sal­do ima­mo u drv­noj in­dus­tri­ji ko­ja je za raz­dob­lje od 2012. do 2016. ukup­no u plu­su za 10,6 mi­li­jar­di ku­na. Bro­do­grad­nja je is­to­dob­no bi­la u plu­su s 5,57 mi­li­jar­di. I to je to. Sa svim os­ta­lim smo u ve­ćem ili ma­njem mi­nu­su. Me­tal­ni pro­izvo­di su u tr­go­vin­skom de­fi­ci­tu od pet mi­li­jar­di ku­na, a ne­što vi­še od to­ga su ko­ža i odje­ća. Li­je­ko­vi i far­ma­ci­ja ima­ju mi­nus od 10,4 mi­li­jar­de, a ener­gi­ja (naf­ta, ug­ljen, plin i el. ener­gi­ja) 14,6 mi­li­jar­di. Naj­vi­ši de­fi­cit ima­mo u seg­men­ti­ma ke­mi­ka­li­ja te pre­hra­ne i to od go­to­vo 30 mi­li­jar­di ku­na.

“Sve vi­še uvo­zi­mo slo­že­ni­je pro­izvo­de, a iz­vo­zi­mo sve jed­nos­tav­ni­je. Po­jed­nos­tav­lje­no, ka­da se gle­da po ci­je­ni, uvoz nam je za oko 40 pos­to slo­že­ni­ji od iz­vo­za i tu su po­treb­ne pro­mje­ne. Na­ža­lost, u zad­nje dvi­je go­di­ne dok su bi­le nes­ta­bil­ne vla­de ni­je bi­lo snaž­ni­jih is­ko­ra­ka, no na­da­mo se da će ova vla­da bi­ti sta­bil­na”, ka­zao je Ba­go. Ka­ko je pod­sje­tio, Hr­vat­ska je u pr­va če­ti­ri mje­se­ca ove go­di­ne u od­no­su na is­to raz­dob­lje la­ni os­tva­ri­la po­rast iz­vo­za od oko 15 pos­to, u naj­ve­ćoj mje­ri za­hva­lju­ju­ći ras­tu iz­vo­za ener­gi­je od­nos­no nje­noj vi­šoj ci­je­ni, kao i ke­mij­skih i far­ma­ce­ut­skih pro­izvo­da.

No­va po­du­ze­ća

“Na­ža­lost, još uvi­jek smo ja­ko uvoz­no ori­jen­ti­ra­na zem­lja. Na to­me tre­ba ra­di­ti i tu nam tre­ba Vla­da da ut­vr­di­mo ka­ko jed­nos­tav­ne pro­izvo­de ko­je uvo­zi­mo sup­s­ti­tu­ira­ti i za­pos­li­ti rad­ni­ke u Hr­vat­skoj”, us­t­vr­dio je Ba­go. Pr­vi čo­vjek Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka os­vr­nuo se i na struk­tu­ru tvrt­ki ko­je pos­lu­ju na iz­voz­nim tr­ži­šti­ma te za­klju­čio da su ve­li­ke tvrt­ke ipak te­melj ra­zvo­ja, ka­ko gos­po­dar­stva, ta­ko i iz­vo­za. “Ras­te uku­pan broj po­du­ze­ća, ko­jih je la­ni bi­lo 114.483, a is­to­dob­no i broj iz­voz­ni­ka u Hr­vat­skoj ko­jih je bi­lo 17.306. Za­nim­lji­vo je da, iako či­ne re­la­tiv­no ma­li udio u ukup­nom bro­ju re­gis­tri­ra­nih tvrt­ki, na iz­voz­ni­ke ot­pa­da 50 pos­to ukup­ne za­pos­le­nos­ti i pri­ho­da te dvi­je tre­ći­ne inves­ti­ci­ja. Mi­kro­po­du­ze­ća su za­nim­ljiv trend, ali tu ima ne­ko­li­ko seg­men­ta. S jed­ne stra­ne to su pot­hva­ti lju­di ko­ji su os­ta­li bez pos­la te im je to pro­jekt za eg­zis­ten­ci­ju, i to ni­su ne­ki oz­bilj­ni­ji pos­lov­ni sus­ta­vi. S dru­ge stra­ne tu su ‘za­nim­lji­ve’ pro­jek­t­ne tvrt­ke ko­je ne­ma­ju za­pos­le­nih, a os­tva­ru­ju sto­ti­ne mi­li­ju­na pri­ho­da. Tre­ća ka­te­go­ri­ja su so­lid­ne tvrt­ke ko­je ra­de i bo­re se”, ka­že Ba­go. Svo­je ri­je­či pred­sjed­nik HIZa na­do­pu­nju­je i sa sta­tis­ti­kom pre­ma ko­jem je uku­pan sal­do do­bi­ti hr­vat­skog gos­po­dar­stva la­ni iz­no­sio 24 mi­li­jar­de ku­na, a od če­ga 12,4 mi­li­jar­de ot­pa­da na ne­što vi­še od 350 ve­li­kih tvrt­ki ko­je či­ne sve­ga 0,3 pos­to ukup­nog bro­ja po­du­ze­ća u Hr­vat­skoj. Ve­li­ke tvrt­ke su po EU kla­si­fi­ka­ci­je one s vi­še od 250 za­pos­le­nih ili pri­ho­dom ve­ćim od 50 mi­li­ju­na eura.

Da­rin­ko Ba­go, čel­nik Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.