Pi­ta­nje Uni­je s vi­še br­zi­na je i pi­ta­nje pris­tu­pa sred­stvi­ma EU fon­do­va

S ob­zi­rom ko­li­ko smo euri­zi­ra­na zem­lja, uvođ đe­njem eura imat će­mo naj­ma­nje šte­te i naj­vi­še ko­ris­ti, a ana­li­ze po­ka­zu­ju ka­ko smo pri­rod­ni kan­di­dat za eu­ro

Poslovni Dnevnik - - HR­VAT­SKI IZ­VOZ - ANA BLAŠKOVIĆ

Eu­ro­zo­na, da ili ne? Na pa­nel di­sku­si­ji ras­prav­lja­lo se o šte­ta­ma i ko­ris­ti­ma ko­je bi uvo­đe­nje eura ima­lo za do­ma­će gos­po­dar­stvo

S dru­ge stra­ne, una­toč ko­ris­ti­ma od eura, problem Hr­vat­skoj je što ekonomski di­ver­gi­ra od čla­ni­ca euro­zo­ne

Bu­du­ći da iz­voz­ne tvrt­ke do­brim di­je­lom svoj kruh za­ra­đu­ju na ino­zem­nim tr­ži­šti­ma, što se do­ga­đa i što će se tek pro­mi­je­ni­ti u svi­je­tu ite­ka­ko ih bri­ne. Upra­vo se s tom te­mom odr­ža­la pa­nel ras­pra­va pod na­zi­vom “No­vi svjet­ski iz­a­zo­vi i Europ­ska uni­ja s vi­še br­zi­na: Po­zi­ci­oni­ra­nje hr­vat­skog iz­vo­za” u sklo­pu 12. Ko­nven­ci­je hr­vat­skih iz­voz­ni­ka.

Je li Eu­ro­pa s vi­še br­zi­na do­bra ili lo­ša za nas? “S ob­zi­rom ko­li­ko smo euri­zi­ra­na zem­lja, uvo­đe­njem eura imat će­mo naj­ma­nje šte­te i naj­vi­še ko­ris­ti”, sma­tra pro­fe­so­ri­ca Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu Ma­ri­ja­na Iva­nov. Uvo­đe­njem za­jed­nič­ke eu­rop­ske va­lu­te nes­tat će, po­jaš­nja­va, problem va­lut­ne kla­uzu­le, a bu­du­ći da je oko 80 pos­to du­ga ve­za­no za stra­nu va­lu­tu. “Od dru­gih be­ne­fi­ta oče­ku­jem ni­že ka­ma­te sto­pe i ni­že tro­ško­ve za­du­ži­va­nja jer će pas­ti pre­mi­ja ri­zi­ka”, ka­že Iva­nov. Ipak upo­zo­ra­va da una­toč ko­ris­ti­ma od eura, problem Hr­vat­skoj je što ekonomski di­ver­gi­ra od čla­ni­ca euro­zo­ne, a pre­ve­li­ka di­ver­gen­ci­ja odve­la je Grč­ku una­toč euru, u do­bro zna­ni sce­na­rij. Biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja u SDPo­voj Vla­di Bo­ris La­lo­vac opre­zan je oko ide­je Eu­ro­pe s vi­še br­zi­na, po­go­to­vo sa­da kad se u Hr­vat­skoj ko­nač­no osje­te po­zi­tiv­ni gos­po­dar­ski efek­ti ula­ska na je­dins­tve­no tr­ži­šte.

“Bo­jim se kad je vi­še br­zi­na u pi­ta­nju, ka­kav bi nam bio pris­tup europ­skim fon­do­vi­ma. Važ­no je za­to is­ko­ris­ti­ti pu­ne be­ne­fi­te ko­ji se po­la­ko sad vi­de u ras­tu BDPa”, is­ti­če biv­ši mi­nis­tar. Prem­da u opo­zi­ci­ji, La­lo­vac se na­da da će Vla­da ra­di sta­bil­nos­ti odra­di­ti man­dat do kra­ja, ali i ka­že da je do­bro da je Hr­vat­ska me­đu zem­lja­ma u ko­ji­ma ne­ma snažne an­ti­europ­ske plat­for­me. “Za­to je bit­no da se po­li­ti­ke jas­no odre­de da že­li­mo eu­ro i ja­če in­te­gra­ci­je. Ma­la smo otvo­re­na zem­lja, za nas bi bi­lo po­gub­no da do­đe­mo u tre­ći ili če­t­vr­ti red”, sma­tra La­lo­vac. Na slič­nom tra­gu raz­miš­lja i pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić ka­zav­ši da će u va­ga­nju tro­ško­va i ko­ris­ti bi­ti jed­no­ga i dru­go­ga.

Troškovi pos­lo­va­nja

“Sva­ka iole objek­tiv­ni­ja analiza po­ka­zu­je da je Hr­vat­ska pri­ro­dan kan­di­dat za euro­zo­nu zbog ve­li­ke euro­izi­ra­nos­ti eko­no­mi­je. Na­pros­to šte­di­mo u euri­ma što ima po­s­lje­di­ce na bi­lan­ce ba­na­ka i po­du­ze­ća”, ka­že Da­lić u či­jem su mi­nis­tar­skom re­so­ru gos­po­dar­stvo, po­du­zet­niš­tvo i obr­ti. “Eu­ro sni­ža­va tro­ško­ve pos­lo­va­nja, dr­žim da su pred­nos­ti ula­ska u euro­zo­nu znat­no ve­će od ne­dos­ta­ta­ka”, ka­že. Kao i uvi­jek kad se ras­prav­lja o do­ma­ćoj va­lu­ti i nje­zi­nom te­ča­ju, na su­prot­nim se stra­na­ma na­đu ar­gu­men­ti Hr­vat­skih iz­voz­ni-

ka i glav­nog odr­ža­va­te­lja te­ča­ja ku­ne Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke. Pred­sjed­nik Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka Da­rin­ko Ba­go, ujed­no i pr­vi čovjek Kon­ča­ra Elek­tro­in­dus­tri­je, sma­tra da HNB “ži­vi u dru­gom svi­je­tu” te da je problem što utje­če sa­mo na kre­dit­ne ins­ti­tu­ci­je, dok je os­ta­tak fi­nan­cij­skog sek­to­ra pod nad­zo­rom Hr­vat­ske agen­ci­je za nadzor fi­nan­cij­skih us­lu­ga (Han­fa) iako ban­ke kao hol­din­zi ima­ju u svom vlas­niš­tvu, pri­mje­ri­ce le­asing druš­tva i fon­do­ve..

“HNB ži­vi u svi­je­tu ‘ka­ko ne’, a mi iz­voz­ni­ci u svi­je­tu ‘ka­ko da’”, alu­di­ra­ju­ći na ar­gu­men­ta­ci­ju sre­diš­nje ban­ke da se vri­jed­nost ku­ne ne mo­že na­mjer­no spu­šta­ti što bi iš­lo na ru­ku tvrt­ka­ma ko­je iz­vo­ze. “Mi ko­ji ži­vi­mo na tr­ži­štu is­to bi ta­ko mo­gli re­ći da ne­što ne mo­že­mo, ima­mo men­tal­ni sklop ‘ka­ko da’ jer nas ne pi­ta­ju ni vlas­ni­ci ni rad­ni­ci ni dr­ža­va”, ka­že Ba­go. Bla­ga de­pre­ci­ja­ci­ja ku­ne od tek dva pos­to, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­ve­ća­la bi pro­sječ­nu ot­pla­tu ku­ćans­ta­va za 68 ku­na mje­seč­no, a iz­voz­ni­ci­ma bi pu­no zna­či­la, no HNB od­bi­ja i sa­mu ras­pra­vu o to­me. Iz pu­bli­ke se u ras­pra­vu uklju­čio vi­ce­gu­ver­ner sre­diš­nje ban­ke Ve­dran Šo­šić.

Na kri­ti­ke iz­voz­ni­ka da ne bri­ne o dru­gi­ma, Šo­šić je krat­ko ka­zao: “Uku­pan de­viz­ni dug svih sek­to­ra je 150 pos­to BDPa, što je oko 500 mi­li­jar­di ku­na. Dva pos­to de­pre­ci­ja­ci­je po­ve­ća­va dug svih sek­to­ra za 10 mi­li­jar­di ku­na, a to bi vam bio no­vi Agro­kor. Vi­di­te da upra­vo bri­ne­mo za one ko­ji ot­pla­ću­ju du­go­ve”. Do­ma­ća va­lu­ta ovis­na je o tr­žiš­nim je fak­to­ri­ma, a na­kon la­ga­ne de­pre­ci­ja­ci­je do pri­je par go­di­na, u po­s­ljed­nje vri­je­me apre­ci­ja­ci­ju gu­ra vi­šak u bi­lan­ci pla­ća­nja, raz­du­ži­va­nje svih sek­to­ra, pri­ljev nov­ca iz europ­skih fon­do­va... HNB ra­di na ana­li­zi tro­ško­va i ko­ris­ti od uvo­đe­nja eura, o to­me što će sre­diš­nja ban­ka ra­di­ti na­kon ula­ska u euro­zo­nu. “Nas­ta­vit će­mo vo­di­ti ma­kro­pru­den­ci­jal­nu po­li­ti­ku i pos­tav­lja­ti ogra­ni­če­nja ban­ka­ma u fa­zi ‘bo­oma’, ka­ko kre­di­ti­ra­nje ne bi do­ve­lo do ne­rav­no­te­že po­put one u Grč­koj”, po­ru­čio je vi­ce­gu­ver­ner pod­sje­tiv­ši da je HNB iz­gu­bio dio su­ve­re­ni­te­ta tre­nut­kom ula­ska u EU jer je da­nas oko mno­go pi­ta­nja du­žan kon­zul­ti­ra­ti se s Europ­skom sre­diš­njom ban­kom. Na pi­ta­nje mo­de­ra­to­ra pa­ne­la no­vi­na­ra Mis­la­va To­go­na­la ka­ko se iz­voz­ni­ci­ma mo­že po­mo­ći s Pan­tov­ča­ka iz­as­la­nik pred­sjed­ni­ce Mar­ko Jur­čić od­vra­tio je da pri­je sve­ga mo­gu bi­ti i je­su gos­po­dar­ski diplomati.

“Ja­ko je važ­no pro­mo­vi­ra­ti tvrt­ke i to se ra­di, že­li­mo bi­ti uvi­jek što vi­še kon­kret­ni. Dru­gi dio dje­lo­va­nja je di­za­nje te­ma u me­di­ji­ma”, ka­že Jur­čić. Is­ti­če da di­sku­si­ja oko vri­jed­nos­ti ku­ne ko­ja je ove go­di­ne oja­ča­la dva pos­to po­ka­zu­je “ko­li­ko ne­ma­mo mo­guć­nost uprav­lja­nja ku­nom, a di­sku­si­ja o de­pre­ci­ja­ci­ji dva pos­to je ta­bu iako ne smi­je bi­ti za­bra­nje­nih te­ma”.

Ku­na kao ro­ba

S dru­ge stra­ne, za Mar­ti­nu Da­lić ras­pra­va o te­ča­ju ku­ne vi­še ne­ma smis­la. “Ovu ras­pra­vu vo­di­mo već du­gi niz go­di­na, eko­no­mis­ti zna­ju “you can’t be­at the mar­ket”. Ku­na je ro­ba na de­viz­nom tr­ži­štu, na na­ci­onal­noj ra­zi­ni tre­ba­mo se pres­ta­ti pi­ta­ti što na­pra­vi­ti s ku­nom. HNB je u po­zi­ci­ji mo­ći pa ne mo­že na­pra­vi­ti ni­šta jer su tr­žiš­na kre­ta­nja pre­ja­ka”, upo­zo­ra­va pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de. Ono na što Hr­vat­ska mo­že utje­ca­ti jest od­lu­či­ti “ho­će li bi­ti u naj­ve­ćoj br­zi­ni ili na re­pu Eu­ro­pe”.

“Eu­ro­pa ras­prav­lja o dru­gim, kon­kret­nim temama. Mis­lim da bi bi­lo iz­nim­no do­bro je fo­ku­si­ra­ti se na ins­tru­men­te ko­ji su nam na ras­po­la­ga­nju, po­put bo­ljeg ko­ri­šte­nja ko­he­zij­skih sred­stva za ja­ča­nje kon­ku­rent­nos­ti, ula­ska u euro­zo­nu. Pred­lo­ži­la bih da ne gu­bi­mo vri­je­me ba­ve­ći temama o ko­ji­ma ne­ma­mo slo­bo­du uprav­lja­nja i od­lu­či­va­nja kao što je sa svo­jim te­ča­jem ima SAD”, odas­la­la je s po­zor­ni­ce ne­dvo­smis­le­nu po­ru­ku. Da­vo­rin Štet­ner iz Hr­vat­ske mre­že pos­lov­nih an­đe­la, ko­ji je ulo­žio u pet star­tu­pa, slo­žan je s ocje­nom da je Europ­ska uni­ja s vi­še br­zi­na re­al­nost, jed­na­ko kao i što je za­jed­nič­ka va­lu­ta nuž­nost.

“Brexit pri­li­ka da se bo­lje poč­ne su­ra­đi­va­ti, to mo­že bi­ti no­vi mo­ment u Eu­ro­pi”, do­da­je. I pred sa­mim Sta­rim kon­ti­nen­tom sto­ji niz za­pre­ka u od­no­su na svjet­sku kon­ku­ren­ci­ju. Da Eu­ro­pa mo­ra ja­ča­ti za­jed­niš­tvo, sma­tra i Iva­nov, jer u us­po­red­bi sa svi­je­tom Uni­ja gu­bi utak­mi­cu.

“Za­to bi iz­voz­ni­ci bi tre­ba­li vo­di­ti ra­ču­na o to­me gdje će iz­vo­zi­ti osim EU”, po­ru­ču­je. S kri­zom u Agro­ko­ru me­đu ak­tu­al­nim temama pos­ta­vi­lo se i pi­ta­nje fi­nan­ci­ra­nja, od­nos­no ba­lan­sa vlas­nič­kog i duž­nič­kog ka­pi­ta­la. Dok EU for­si­ra mo­del vlas­nič­kog fi­nan­ci­ra­nja

OVU RAS­PRA­VU VO­DI­MO VEĆ DU­GI NIZ GO­DI­NA, EKO­NO­MIS­TI ZNA­JU ‘YOU CAN’T BE­AT THE MAR­KET’, KA­ŽE DA­LIĆ

ra­zvi­ja­ju­ći Uni­ju tr­ži­šta ka­pi­ta­la, lo­kal­ni pri­mjer Agro­ko­ra po­ka­zao je da pre­tje­ra­no os­la­nja­nje na dug ni­je pa­met­no. “Vo­lje­la bih da je po­rez­na po­li­ti­ka tak­va da šte­di­šu da mo­ti­vi­ra na ula­ga­nje na tr­ži­štu ka­pi­ta­la, i po­rez­na po­li­ti­ka mo­ra bi­ti pro­tu­cik­lič­ka kao što je i mo­ne­tar­na po­li­ti­ka”, ka­že Iva­nov.

Da­lić pak uz­vra­ća da je jas­no ka­ko Hr­vat­ska ima ban­ko­cen­trič­no tr­ži­šte, no oja­ča­ti tr­ži­šte ka­pi­ta­la i uči­ni­ti ga do­mi­nant­nim u od­no­su na ban­ke ne mo­že se ri­je­ši­ti kroz po­rez­ni sus­tav. “Ima­mo po­ten­ci­jal­no vi­so­ku po­traž­nju, a ne­ri­je­še­no je pi­ta­nje po­nu­de po­du­ze­ća ko­ja su se sprem­ne fi­nan­ci­ra­ti na tr­ži­štu. Iz pri­mje­ra Agro­ko­ra vid­lji­vo je da je To­do­rić či­nio sve da iz­bjeg­ne da dio kom­pa­ni­je pro­da i fi­nan­ci­ra se bez po­ve­ća­nja du­ga. Za­to u ja­ča­ju i po­ti­ca­nju vlas­nič­kog fi­nan­ci­ra­nja tre­ba raz­miš­lja­ti o za­kon­skim rje­še­nji­ma da se mo­ra­ju iz­lis­ta­ti na bur­zi u ne­kom pos­tot­ku kad do­seg­nu odre­đe­nu ve­li­či­nu”, ka­že Da­lić sma­tra­ju­ći da je to lek­ci­ja ko­ju bi tre­ba­li na­uči­ti iz kri­ze u Agro­ko­ru. Ja­ča­ti po­dr­šku iz­voz­ni­ci­ma tre­ba­la bi i Hr­vat­ska ban­ka za ob­no­vu i ra­zvi­tak (HBOR) ko­ju tre­ba ka­pi­tal­no oja­ča­ti. “HBOR ne­ma do­volj­no svo­jih sred­sta­va i mo­ra se za­du­ži­ti. Kad se to pre­ne­se na nas iz­voz­ni­ke, mi smo na­pros­to ne­kon­ku­rent­ni”, sma­tra Da­rin­ko Ba­go ko­ji je pred­lo­žio da je s Vla­dom na­pra­vi pri­jed­log mje­ra za iz­voz­ni­ke, po­put ka­pi­tal­nog ja­ča­nja HBORa od stra­ne mi­ro­vin­skih fon­do­va. Biv­ši mi­nis­tar Bo­ris La­lo­vac na­do­ve­zao se ri­je­či­ma da do­la­skom do gra­ni­ce ka­pi­ta­la od se­dam mi­li­jar­di ku­na ra­zvoj­na ban­ka tre­ba do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju, no da to pi­ta­nje tre­ba us­kla­di­ti s Europ­skom ko­mi­si­jom ko­ja ne gle­da bla­go­nak­lo­no na ide­ju da se u do­ka­pi­ta­li­za­ci­ji po­seg­ne za pro­ra­čun­skim nov­cem. Upo­zo­rio je da eko­no­mi­ji pri­je­ti da se pro­ble­mi iz sus­ta­va Agro­ko­ra pre­li­ju na os­ta­tak gos­po­dar­stva, po­put pri­mje­ra Zve­če­va ko­je je po­kre­nu­lo po­kre­ta­nje pred­ste­čaj­ne na­god­be.

“Ban­ke su s kri­zom pres­ta­le fi­nan­ci­ra­ti, a ove go­di­ne će dos­ta re­zer­vi­ra­ti što bi mo­glo utje­ca­ti na inves­ti­cij­ski po­ten­ci­jal i to nas bri­ne. Ako Agro­kor kre­ne u res­truk­tu­ri­ra­nje to će mo­ra­ti uči­ni­ti i nje­go­vi do­bav­lja­či pa je bit­no da pos­to­ji za­kon­ski ok­vir za pri­ori­tet­no fi­nan­ci­ra­nje”, re­kao je La­lo­vac naj­a­viv­ši da će tak­vo rje­še­nje Vla­de i po­dr­ža­ti. Su­di­oni­ci pa­ne­la oprez­ni su oko bu­duć­nos­ti. “Sva­kih 30ak go­di­na po­či­nje no­vi cik­lus, mis­lim da sad do­la­zi no­vi cik­lus, ali je problem što mi za ni­smo sprem­ni kad se ta vra­ta otvo­re bez pro­mje­na od obra­zov­nog do bi­ro­krat­skog sus­ta­va”, ka­že Iva­nov.

Fi­nan­ci­ra­nje po­du­zet­ni­ka

Op­ti­miz­ma ne ne­dos­ta­je pred­sjed­ni­či­nom iz­as­la­ni­ku Mar­ku Jur­či­ću ko­ji vi­di da se ra­di na rje­ša­va­nju ni­za pro­ble­ma.

“Ima­mo pu­no pro­ble­ma i iz­a­zo­va, la­ko je bi­ti ci­nik i ne­ga­ti­van, te­ško je bi­ti op­ti­mist. Svi po­te­zi su us­mje­re­ni u pra­vom smje­ru. Po­rez­na re­for­ma za­jed­no sa po­re­zom na ne­kret­ni­ne, uk­la­nja­nje ad­mi­nis­tra­tiv­nih ba­ri­je­ra, re­gi­onal­na po­li­ti­ka...”, na­bra­jao je Jur­čić. Štet­ner pak po­ru­ču­je da op­ti­mis­tič­no oče­ku­je po­prav­lja­nje uvje­ta za ma­le tvrt­ke. “Pos­lov­ni an­đe­li ima­ju ka­pi­ta­la, tre­ba ih mo­ti­vi­ra­ti da vi­še ula­žu jer ka­pi­tal za star­tu­pe ni­je dos­tu­pan pu­tem ba­na­ka”, ka­že. Okup­lje­nim po­du­zet­ni­ci­ma Da­lić je po­ru­či­la je ka­ko im je ne­duž­nič­kog fi­nan­ci­ra­nja dos­tup­no oko 1,3 mi­li­jar­de eura iz europ­skih fon­do­va, a do kra­ja go­di­ne će se još otvo­ri­ti šest po­zi­va što je ve­li­ka pri­li­ka jer se ra­di o nov­cu s funk­ci­jom kva­zi­ka­pi­ta­la. Op­ti­mist je i glav­ni or­ga­ni­za­tor sku­pa i pred­sjed­nik Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka Da­rin­ko Ba­go.

“Pros­pe­ri­rat će­mo. Ovo što nam se do­ga­đa je po­s­lje­di­ca di­je­lom i ra­ta, ko­nven­ci­je su po­ku­šaj sen­zi­bi­li­zi­ra­nja jav­nos­ti o iz­vo­zu i nje­go­voj važ­nos­ti, mo­ra­mo bi­ti do­bri sa su­sje­di­ma, ma­la smo eko­no­mi­ja ko­ja za­vi­si o iz­vo­zu”, za­klju­čio je Ba­go.

BREXIT JE PRI­LI­KA DA SE POČ­NE BO­LJE SU­RA­ĐI­VA­TI, TO MO­ŽE BI­TI NO­VI MO­MENT U EU­RO­PI Da­vo­rin Štet­ner pos­lov­ni an­đeo

IMA­MO PU­NO PRO­BLE­MA I IZ­A­ZO­VA, LA­KO JE BI­TI CI­NIK I NE­GA­TI­VAN, TE­ŠKO JE BI­TI OP­TI­MIST Mar­ko Jur­čić Ured Pred­sjed­ni­ce RH

ULA­SKOM U EURO­ZO­NU OČE­KU­JEM I NI­ŽE TRO­ŠKO­VE ZA­DU­ŽI­VA­NJA JER PA­DA PRE­MI­JA RI­ZI­KA Ma­ri­ja­na Iva­nov Ekonomski fa­kul­tet Za­greb

EU­RO SNI­ŽA­VA TRO­ŠKO­VE, PRED­NOS­TI ULA­SKA U EURO­ZO­NU SU VE­ĆE OD NE­DOS­TA­TA­KA Mar­ti­na Da­lić pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de

HR­VAT­SKA NA­ROD­NA BAN­KA ŽI­VI U SVI­JE­TU ‘KA­KO NE’, A MI IZ­VOZ­NI­CI U SVI­JE­TU ‘KA­KO DA’ Da­rin­ko Ba­go Hr­vat­ski iz­voz­ni­ci

VAŽ­NO JE IS­KO­RIS­TI­TI PU­NE BE­NE­FI­TE KO­JI SE PO­LA­KO SAD VI­DE U RAS­TU BDP-A Bo­ris La­lo­vac biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja

FOTO ŽAR­KO BA­ŠIĆ/PIXSELL

Ma­sa­dasd dsa­das dsa­das da­sdasd Da­rin­ko Ba­go, Bo­ris La­lo­vac, Mar­ti­na Da­lić, Mar­ko Jur­čić, Ma­ri­ja­na Iva­nov i Da­vo­rin Štet­ner

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/ PIXSELL

Pa­nel ras­pra­va o No­vim svjet­skim iz­a­zo­vi­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.