Hr­vat­ske teh­no­lo­ške tvrt­ke bje­že pre­ko Atlan­ti­ka, ali i u Ma­đar­sku

Pi­ta­nje pos­lov­ne kli­me Ma­lim teh­no­lo­škim tvrt­ka­ma lak­še je ra­zvi­ja­ti u RH, ali pro­da­va­ti kroz tvrt­ke u ino­zem­s­tvu

Poslovni Dnevnik - - HR­VAT­SKI IZ­VOZ - DAR­KO BI­ČAK

IT in­dus­tri­ju ne­po­volj­no pos­lov­no okru­že­nje tje­ra da se dje­lo­mič­no ili pot­pu­no pre­se­li

Ia­ko Hr­vat­ska ima re­la­tiv­no snaž­nu IT in­dus­tri­ju, ne­po­volj­no pos­lov­no okru­že­nje tje­ra je da se dje­lo­mič­no ili pot­pu­no pre­se­li u zem­lje s po­volj­ni­jom po­du­zet­nič­kom kli­mom, re­če­no je na pa­nel ras­pra­vi ‘Star­tu­pi i iz­voz bez gra­ni­ca’ ko­ja se odr­ža­la u sklo­pu 12. ko­nven­ci­je Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka. Zbog to­ga mno­ge do­ma­će tvrt­ke knji­že svoj pri­hod u SADu ili ne­koj od europ­skih ze­ma­lja. Naj­z­na­čaj­ni­ji glo­bal­ni cen­tri IT in­dus­tri­je su Ber­lin, Lon­don te po­dru­čje San Fran­cis­ca.

Ka­ko po­jaš­nja­va Alan Su­mi­na, di­rek­tor i os­ni­vač tvrt­ke za ra­zvoj mo­bil­nih iga­ra Na­no­bit, oni su mo­ra­li dio pos­lo­va­nja pre­ni­je­ti u Ma­đar­sku, a dio u Ru­munj­sku. “Hr­vat­ska je re­la­tiv­no ma­lo tr­ži­šte, a uz to još nam i re­gu­la­ti­va ni­je us­kla­đe­na sa svjet­skim tren­do­vi­ma. Mi smo otvo­ri­li po­druž­ni­cu u Ma­đar­skoj jer Hr­vat­ska ne­ma pot­pi­san ugo­vor o iz­bje­ga­va­nju dvos­tru­kog opo­re­zi­va­nja sa Sje­di­nje­ni­ma Ame­rič­kim Dr­ža­va, a s dru­ge stra­ne Ma­đar­ska je to ri­je­ši­la na je­dan od naj­bo­ljih na­či­na u svi­je­tu.

Is­to ta­ko, Go­ogle Play, elek­tron­ska tr­go­vi­na mo­bil­nog sus­ta­va An­dro­id, ne vr­ši pla­ća­nja u Hr­vat­skoj, a u Ma­đar­skoj da. Po­ku­ša­li smo s Go­ogle­om is­pre­go­va­ra­ti da pro­ši­re svo­ju us­lu­gu pla­ća­nja i na Hr­vat­sku, ali jed­nos­tav­no su nam objas­ni­li da im se to ne is­pla­ti zbog jed­ne ili dvi­je tvrt­ke ko­je bi to ko­ris­ti­le. Ta ‘avan­tu­ra’ u Bu­dim­pe­štu nas go­diš­nje ko­šta oko 100 ti­su­ća eura, ali nam se to u ko­nač­ni­ci ite­ka­ko is­pla­ti. S dru­ge stra­ne, jas­no mi je da je ma­njim tvrt­ka­ma to ve­li­ki tro­šak ko­jeg ne mo­gu jed­nos­tav­no pod­ni­je­ti”, ka­že Su­mi­na. Do­da­je da su se na od­la­zak u Ru­munj­sku od­lu­či­li zbog ne­dos­tat­ka rad­ne sna­ge u Hr­vat­skoj. “Ia­ko se čes­to is­ti­če da nam fa­li pro­gra­me­ra, mis­lim da u Hr­vat­skoj to ni­je naj­ve­ći pro­blem. Iz vlas­ti­tog is­kus­tva, kao i is­kus­tva ko­le­ga, jas­no je da nam ne­dos­ta­ju svi pro­fi­li lju­di u IT in­dus­tri­ji.

Iskus­tvo u sek­to­ru

To ni­su uglav­nom top struč­nja­ci, ne­go jed­nos­tav­no lju­di s is­kus­tvom u ovom sek­to­ru. Tak­vih u Hr­vat­skoj ne­ma. Mi osob­no ni­smo pre­ve­li­ka tvrt­ka, ali pr­va tvrt­ka do nas je 10 pu­ta ma­nja i jas­no je da ne­ma­mo od ko­ga uze­ti rad­ni­ke. Zbog to­ga smo otiš­li u Ru­munj­sku ko­ja je po tom pi­ta­nju pu­no ra­zvi­je­ni­ja”, ka­zao je Su­mi­na.

Is­ti­če da nje­go­va tvrt­ka pos­lu­je u go­to­vo svim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta, a u no­vi­je vri­je­me ima­ju pro­ble­ma u Ki­ni ko­ja je ogra­ni­či­la ula­zak no­vih mo­bil­nih igri­ca na svo­je tr­ži­šte pri­je ne­go što ih pre­gle­da i odo­bri struč­na ko­mi­si­ja, a što opet iz­i­sku­je vri­je­me, bi­ro­krat­ske za­pre­ke te no­vac. Sa slič­nim pro­ble­mom se su­sreo i Mar­ko Ko­vač, os­ni­vač i di­rek­tor Rep­s­lyja, tvrt­ke ko­je je ra­zvi­la is­to­ime­ni sof­tver za uprav­lja­njem pro­da­jom na te­re­nu. Oni su sje­di­šte od­lu­či­li pre­se­li­ti u SAD zbog jed­nos­tav­nos­ti pos­lo­va­nja. “Ia­ko je u te­ori­ji mo­gu­će prev­la­da­ti dvos­tru­ko opo­re­zi­va­nje i ma­ni­pu­li­ra­nje di­oni­ca­ma i u Hr­vat­skoj, u prak­si je to go­to­vo ne­mo­gu­će jer SAD i Hr­vat­ska ima­ju raz­ne po­rez­ne sto­pe, za­ko­ne, a i sa­mu fi­skal­nu go­di­nu. Od­lu­či­li smo da nam je pu­no lak­še ra­di­ti u Ame­ri­ci. Ra­zvoj će nam i da­lje os­ta­ti u Hr­vat­skoj, ali mar­ke­ting i pro­da­ja će bi­ti u Ame­ri­ci. Vi u Hr­vat­skoj jed­nos­tav­no ne­ma­te struč­nih me­na­dže­ra za to po­dru­čje. Mo­gli bi uze­ti ne­kog da uči kod nas, ali to je pre­ve­li­ki ri­zik za ma­lu tvrt­ku”, na­vo­di Ko­vač ko­ji je svjes­tan da je ci­je­na ra­da u Hr­vat­skoj sve­ga če­t­vr­ti­ne one u Ame­ri­ci. Is­ti­če da su oni ima­li sre­će jer pos­lov­na za­jed­ni­ca na en­gle­skom go­vor­nom po­dru­čju, SAD, Aus­tra­li­ja, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i No­vi Ze­land, ima prak­su ku­po­va­ti sof­tver pre­ko we­ba, što ma­lim tvrt­ka­ma, po­put Rep­s­lyja, omo­gu­ću­je da bu­du glo­bal­no pri­sut­ni. Adri­an Je­ži­na, os­ni­vač B.ne­ta i pos­lov­ni an­đeo, kao pri­mjer za­što tvrt­ke od­la­ze iz Hr­vat­ske na­vo­di nji­hov pro­jekt u Spli­tu.

Po­sao za kli­jen­te

“Tvrt­ka je bi­la glo­bal­no pri­sut­na, a na­ši pr­vi pro­ble­mi u Hr­vat­skoj su se po­ja­vi­li kad ni­smo mo­gli odav­de vi­še obav­lja­ti dio pos­la za ne­ke kli­jen­te u Ame­ri­ci. Pro­ble­mi s raz­li­či­tom re­gu­la­ti­vom, po­rez­nim sus­ta­vom i vi­za­ma nas je do­veo do si­tu­aci­je da ili odus­ta­ne­mo od pos­la ili da taj odjel pre­se­li­mo u SAD. Od­lu­či­li smo se na se­lid­bu i taj odjel je da­nas u Dal­la­su. Ža­los­no je što nam je otiš­lo 20 struč­nja­ka s či­ta­vim obi­te­lji­ma i te­ško je oče­ki­va­ti da će se oni vi­še vra­ća­ti jer ta­mo ra­de za 130 ti­su­ća do­la­ra go­diš­nje”, ka­že Je­ži­na. S ne­dos­tat­kom struč­ne rad­ne sna­ge su­sreo se i Sa­ša Mik­lo­šić, os­ni­vač star­tu­pa Na­noDiy ko­ji je pa­ten­ti­rao ti­ska­nje na tek­s­til ko­je je pet pu­ta jef­ti­ni­je od kla­sič­nog. Ka­že da se oni, ba­rem za sad, ni­su od­lu­či­li za vlas­ti­tu dis­tri­bu­cij­sku mre­žu ne­ko sve odra­đu­ju pre­ko tvrt­ke part­ne­ra.

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/

Mno­ge do­ma­će tvrt­ke knji­že svoj pri­hod u SAD-u ili ne­koj od europ­skih ze­ma­lja, na­gla­še­no je na pa­ne­lu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.