Gos­po­dar­ska di­plo­ma­ci­ja mo­že po­mo­ći iz­voz­ni­ci­ma na da­le­kim tr­ži­šti­ma

Ne­poz­na­va­nje me­đu­na­rod­ne re­gu­la­ti­ve mo­že ugro­zi­ti pos­lo­va­nje, za­to je di­plo­ma­ci­ja važ­na

Poslovni Dnevnik - - HR­VAT­SKI IZ­VOZ - DAR­KO BI­ČAK dar­ko.bi­cak@pos­lov­ni.hr

Tvrt­ke se su­sre­ću s raz­nim pro­ble­mi­ma, po­seb­no u azij­skim zem­lja­ma gdje vla­da druk­či­ja pos­lov­na i druš­tve­na kul­tu­ra

Ia­ko bi mno­gi hr­vat­ski po­du­zet­ni­ci že­lje­li pos­lo­va­ti na ino­zem­nim tr­ži­šti­ma, ko­ja su ma­lo uda­lje­ni­ja od na­ših tra­di­ci­onal­nih tr­go­vin­skih part­ne­ra u re­gi­ji te u za­pad­noj Eu­ro­pi, u to­me ih uglav­nom spre­ča­va­ju bi­ro­krat­ske pre­pre­ke. Tu bi im mo­gla po­mo­ći gos­po­dar­ska di­plo­ma­ci­ja ko­ja zad­njih go­di­na sve vi­še hva­ta ko­ri­je­ne u sus­ta­vu hr­vat­ske di­plo­mat­ske mre­že.

Ka­ko je re­če­no na ra­di­oni­ci No­ve pri­li­ke za iz­voz­ni­ke gos­po­dar­ska di­plo­ma­ci­ja i tr­go­vin­ski ugo­vo­ri ko­ja je odr­ža­na u sklo­pu 12. ko­nven­ci­je Hr­vat­skih iz­voz­ni­ka, hr­vat­ska di­plo­ma­ci­ja je u pot­pu­nos­ti na ras­po­la­ga­nju do­ma­ćim po­du­zet­ni­ci­ma. Ka­ko je po­jas­nio Ja­smin Dev­lić, na­čel­nik Sek­to­ra za gos­po­dar­ske od­no­se u Mi­nis­tar­stvu vanj­skih pos­lo­va, hr­vat­ski mo­del gos­po­dar­ske di­plo­ma­ci­je obu­hva­ća sve za­in­te­re­si­ra­ne ins­ti­tu­ci­je u Hr­vat­skoj od sa­mih po­du­zet­ni­ka, pa pre­ko HGK, HUPa, nad­lež­nih mi­nis­tar­sta­va do svih spe­ci­ja­li­zi­ra­nih iz­voz­nič­kih ins­ti­tu­ci­ja i udru­ga.

Po­du­zet­ni­ci se su­sre­ću s raz­nim pro­ble­mi­ma, po­seb­no u azij­skim zem­lja­ma gdje vla­da druk­či­ja pos­lov­na i druš­tve­na kul­tu­ra. Ka­da Pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke vo­di sa so­bom i gos­po­dar­ske de­le­ga­ci­je, mno­gi me­na­dže­ri ne že­le pu­to­va­ti ako ne­ma­ju po­t­vr­du i ga­ran­ci­ju da će se su­sres­ti s kon­kret­nim pred­stav­ni­ci­ma ne­ke tvrt­ke ili ins­ti­tu­ci­je u toj zem­lji. To je prak­sa ko­ja funk­ci­oni­ra u Ri­mu ili Pa­ri­zu, ali ne u zem­lja­ma sred­nje Azi­je, po­jaš­nja­va Dev­lić.

Pro­blem je­zi­ka

S dru­ge stra­ne, po­du­zet­ni­ci čes­to ni­su upoz­na­ti sa svim de­ta­lji­ma ta­moš­nje re­gu­la­ti­ve, po­ne­kad i s me­đu­na­rod­nim pra­vi­li­ma.

U azij­skim zem­lja­ma je obi­čaj da 56 pu­ta ima­te sas­ta­nak s nad­lež­nim dr­žav­nim služ­be­ni­kom, a pro­blem je da se u tom di­je­lu svi­je­ta uglav­nom ne ko­mu­ni­ci­ra na en­gle­skom je­zi­ku, ne­go na do­mi­cil­nom. Do­ma­ći­ni uglav­nom in­zis­ti­ra­ju da se kod njih otvo­ri i pred­stav­niš­tvo te za­pos­li do­ma­će lju­de. Za ve­ći­nu na­ših tvrt­ki to je pre­kom­pli­ci­ran i pre­skup pos­tu­pak, a bez ga­ran­ci­ja za kon­kret­nom za­ra­dom, na­vo­di Dev­lić.

Kao pri­mjer ka­ko ne­poz­na­va­nje me­đu­na­rod­ne re­gu­la­ti­ve mo­že ugro­zi­ti pos­lo­va­nje is­ti­če slu­čaj s Ira­nom. Na­kon uki­da­nja sank­ci­ja Ira­nu DO­KING je že­lio u Iran iz­ves­ti ne­ke svo­je ru­dar­ske stro­je­ve. No, ni­su ima­li u vi­du da sank­ci­je ni­su uki­nu­te za ro­bu tzv. dvos­tru­ke na­mje­ne, od­nos­no onu ko­ja je te­orij­ski mo­že is­ko­ris­ti­ti i za voj­ne po­tre­be. Sve su do­go­vo­ri­li s Iran­ci­ma, a on­da je nad­lež­na me­đu­na­rod­na ko­mi­si­ja za­klju­či­la da ti stro­je­vi sa­dr­že di­je­lo­ve ko­ji se mo­gu is­ko­ris­ti­ti za ba­lis­tič­ke ra­ke­te te je či­tav po­sao pro­pao, ka­že struč­njak MVPa. No, osim spe­ci­fič­nih zah­tje­va lo­kal­nih tr­ži­šta, di­plo­ma­ti­ma pro­blem ra­di i neo­d­go­vor­nost do­ma­ćih tvrt­ki.

Za pri­mjer je na­ve­de­na na­rudž­ba pred­sjed­ni­ka Tur­k­me­nis­ta­na za dva bro­da od pul­skog Ulja­ni­ka, a uvjet je bio da bu­du is­po­ru­če­ni u Kas­pij­sko je­ze­ro za pred­sjed­ni­kov ro­đen­dan. Ka­ko je Ulja­nik upao u pos­lov­ne pro­ble­me, doš­lo je do po­te­ško­ća s fi­nan­ci­ra­nje pa su Tur­k­me­nis­tan­ci usko­či­li i s avan­si­ma, no sve­jed­no je pr­vi brod is­po­ru­čen do­bra­no iza ro­đen­da­na, a dru­gi još kas­ni­je zbog bi­ro­krat­skih za­vr­z­la­ma u Ru­si­ji, kroz ko­ju je mo­rao pro­ći, te sto­ljet­no re­kord­nog ni­skog vo­dos­ta­ja Vol­ge.

Iz Mi­nis­tar­stva vanj­skih pos­lo­va (MVP) su upo­zo­ri­li da se po­du­zet­ni­ci do­bro in­for­mi­ra­ju o tr­ži­štu na ko­jem že­le pos­lo­va­ti te na­oru­ža­ju strp­lje­njem jer čak i ra­zvi­ja­na tr­ži­šta, po­put SADa, mo­gu za po­je­di­ne sek­to­re, po­put pre­hram­be­nog, pred­stav­lja­ti noć­nu mo­ru.

Pro­jekt s HGK

Ka­ko bi oja­ča­li gos­po­dar­sku di­plo­ma­ci­ju, u MVPu su po­kre­nu­li pro­jekt s HGKom ko­ji će ima­ti svo­je pred­stav­ni­ke u in­te­re­sant­nim zem­lja­ma. Za sad je do­go­vo­re­na su­rad­nja na se­dam des­ti­na­ci­ja, a HGKo­vi za­pos­le­ni­ci će bi­ti na pro­ra­ču­nu sa­me Ko­mo­re te ne­će ima­ti di­plo­mat­ski sta­tus.

Ka­da će pros­tor­ne mo­guć­nos­ti to do­pu­šta­ti, tr­go­vin­ski pred­stav­ni­ci će sje­di­ti u pros­to­ri­ma ve­le­pos­lans­ta­va ili kon­zu­la­ta. Na ra­di­oni­ci je Zrin­ka Hor­va­tić, vo­di­te­lji­ca služ­be za tr­go­vin­sku po­li­ti­ku, pred­sta­vi­la važ­nost tr­go­vin­skih spo­ra­zu­ma ko­ji uve­li­ke olak­ša­va­ju pos­lo­va­nje hr­vat­skim iz­voz­ni­ci­ma.

Naj­ve­ći ko­rak u po­mo­ći hr­vat­skim iz­voz­ni­ci­ma je bio ula­zak u EU jer na­ša zem­lja čak 53,2 pos­to tr­go­vin­ske su­rad­nje ima sa zem­lja­ma­čla­ni­ca­ma Uni­je.

Do­ma­ćem gos­po­dar­stvu, po­se­bi­ce pre­hram­be­noj in­dus­tri­ji, je važ­no i tr­ži­šte Cef­te gdje os­tva­ru­je­mo oko 15 pos­to iz­vo­za. Od os­ta­lih tr­ži­šta tu su SAD s 3,7 pos­to udje­la te Ru­si­ja s 1,54 i Sa­udij­ska Ara­bi­ja s ne­to vi­še od je­dan pos­to. Člans­tvo u EU po­ma­že iz­voz­ni­ci­ma i na tre­ćim tr­ži­šti­ma na ko­ji­ma EU ima tr­go­vin­ske pov­las­ti­ce.

GOS­PO­DAR­SKA DI­PLO­MA­CI­JE OBU­HVA­ĆA SVE ZA­IN­TE­RE­SI­RA­NE INS­TI­TU­CI­JE U HR­VAT­SKOJ, OD PO­DU­ZET­NI­KA DO HGK I HUP-A PRE­KO MI­NIS­TAR­STA­VA

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/ PIXSELL

Po­du­zet­ni­ci čes­to ni­su upoz­na­ti s de­ta­lji­ma re­gu­la­ti­ve na odre­đe­nom tr­ži­štu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.