Do 2023. ima­mo mo­guć­nost pov­la­če­nja vi­še od 10 mi­li­jar­di eura iz EU fon­do­va

Ka­ko do nov­ca EU naj­češ­će fi­nan­ci­ra od 40 do 80% vri­jed­nos­ti pro­jek­ta, i to uglav­nom re­tro­grad­no

Poslovni Dnevnik - - HR­VAT­SKI IZ­VOZ - DAR­KO BI­ČAK

U MJE­RI POS­LOV­NA KON­KU­RENT­NOST JE PO­KRE­NU­TO 14 POS­TU­PA­KA DO­DJE­LE BES­PO­VRAT­NIH 422 MI­LI­JU­NA EURA Ra­doj­ka To­ma­še­vić Mi­nis­tar­stvo re­gi­onal­nog ra­zvo­ja

Ve­ći­ni do­ma­ćih po­du­zet­ni­ka pro­blem je ka­ko osi­gu­ra­ti os­ta­tak nov­ca do za­tva­ra­nja fi­nan­cij­ske kons­truk­ci­je pro­jek­ta

Ula­skom u pu­no­prav­no člans­tvo Eu­rop­ske uni­je, Hr­vat­skoj se otvo­ri­la mo­guć­nost ko­ri­šte­nja sred­sta­va iz Eu­rop­skih struk­tur­nih i inves­ti­cij­skih (ESI) fon­do­va, iz ko­jih na­ša zem­lja do 2023. ima mo­guć­nost pov­la­če­nja vi­še od 10 mi­li­jar­di eura bes­po­vrat­nih sred­sta­va.

No, osim do­brog pro­jek­ta ko­ji mo­ra za­do­vo­lji­ti zah­tje­ve Eu­rop­ske ko­mi­si­je i ti­je­la u sus­ta­vi­ma uprav­lja­nja i kon­tro­le, naj­ve­ći pro­blem za ve­ći­nu po­du­zet­ni­ka, po­se­bi­ce onih mi­kro, ma­lih i sred­njih (MSP), je­su iz­vo­ri fi­nan­ci­ra­nja. Na­ime, EU sa­mo u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma fi­nan­ci­ra pro­jekt MSPo­va u nje­go­voj 100 pos­tot­noj vri­jed­nos­ti, već se naj­češ­će ra­di o bes­po­vrat­noj pot­po­ri ko­ja iz­no­si iz­me­đu 40 i 80 pos­to vri­jed­nos­ti pro- jek­ta, a što zna­či da inves­ti­tor mo­ra sam osi­gu­ra­ti os­ta­tak nov­ca do za­tva­ra­nja fi­nan­cij­ske kons­truk­ci­je pro­jek­ta. Is­to ta­ko, ESI fon­do­vi u pra­vi­lu ne po­kri­va­ju tro­ško­ve pro­jek­ta una­pri­jed, ne­go je češ­ća si­tu­aci­ja da se osi­gu­ra­va­ju re­tro­grad­no. Ka­ko se uglav­nom ra­di o pro­jek­ti­ma ve­će vri­jed­nos­ti, jas­no je da MSPo­vi sa­mi te­ško mo­gu iz vlas­ti­tih iz­vo­ra na­mak­nu­ti vlas­ti­to učeš­će, od­nos­no pre­mos­ti­ti fi­nan­ci­ra­nje u raz­dob­lju dok ne stig­ne odo­bre­ni EU no­vac.

Pro­gram pred­fi­nan­ci­ra­nja

Na­da­lje, inves­ti­ci­ja se sas­to­ji od tzv. pri­hvat­lji­vih i ne­pri­hvat­lji­vih tro­ško­va pro­jek­ta. Pri­hvat­lji­vi tro­ško­vi su oni tro­ško­vi u pro­jek­tu ko­je je mo­gu­će fi­nan­ci­ra­ti iz ESI fon­do­va, a ne­pri­hvat­lji­vi su oni ko­ji su neo­p­hod­ni za pro­ved­bu inves­ti­ci­je, ali ko­je EU ne priz­na­je.

Zbog to­ga go­to­vo sve ban­ke ima­ju po­seb­ne pro­gra­me za pred­fi­nan­ci­ra­nje i su­fi­nan­ci­ra­nje EU pro­je­ka­ta, a me­đu nji­ma se po­seb­no is­ti­če Hr­vat­ska ban­ka za ob­no­vu i ra­zvi­tak (HBOR) ko­joj, kao dr­žav­noj ra­zvoj­noj ban­ci, ni­je na pr­vom mjes­tu za­ra­da ne­go in­ten­ci­ja da se što vi­še nov­ca Eu­rop­skih fon­do­va po­vu­če u na­ci­onal­no gos­po­dar­stvo. Ka­ko je na ko­nven­ci­ji hr­vat­skih iz­voz­ni­ka po­jas­nio Jo­sip Gr­gić, spe­ci­ja­list Di­rek­ci­je EU fon­do­vi i fi­nan­cij­ski ins­tru­men­ti, sred­stvi­ma HBORa re­ali­zi­ran je niz us­pješ­nih EU pro­je­ka­ta, a za­nim­lji­vo je da je dvi­je tre­ći­ne od ukup­no odo­bre­nih pro­je­ka­ta u pret­pris­tup­nom raz­dob­lju fi­nan­ci­ra­no sred­stvi­ma HBORa. Ova ban­ka da­nas nu­di tri spe­ci­ja­li­zi­ra­na EU pro­gra­ma kre­di­ti­ra­nja na­mi­je­nje­na ko­ris­ni­ci­ma ESI fon­do­va pri­vat­nog i jav­nog sek­to­ra te ru­ral­nog ra­zvo­ja, ri­bar­stva i vin­ske omot­ni­ce, ko­ji­ma je omo­gu­će­no kva­li­tet­no i po­volj­no za­tva­ra­nje fi­nan­cij­ske kons­truk­ci­je EU pro­je­ka­ta. Uvje­ti za ko­ris­ni­ke kre­di­ta su is­ti, bez ob­zi­ra ra­di li se o iz­rav­nom kre­di­ti­ra­nju ili kre­di­ti­ra­nju pre­ko pos­lov­nih ba­na­ka s ko­ji­ma HBOR su­ra­đu­je.

Na ovaj na­čin se mo­gu do­bi­ti kre­di­ti ko­ji u pra­vi­lu po­kri­va­ju 75 pos­to pre­dra­čun­ske vri­jed­nos­ti inves­ti­ci­je, bez PDVa, a mo­gu­će je raz­ma­tra­nje i kre­di­ti­ra­nja s ura­ču­na­tim PDVom. Kod iz­rav­nog kre­di­ti­ra­nja, HBOR kao vlas­ti­to učeš­će u pra­vi­lu pri­hva­ća do 70 pos­to iz­no­sa ko­jeg će ko­ris­nik do­bi­ti iz ESI fon­do­va, a kod kre­di­ti­ra­nja pu­tem pos­lov­nih ba­na­ka na­ve­de­ni pos­to­tak de­fi­ni­ra pos­lov­na ban­ka. Ovi kre­di­ti se kre­ću u iz­no­su od mi­ni­mal­no 80 ti­su­ća ku­na, a ro­ko­vi ot­pla­te su do 15, od­nos­no 17 go­di­na, uz 3 do 5 go­di­na po­če­ka. Ka­mat­ne sto­pe su po­volj­ne i kre­ću se već od tri pos­to go­diš­nje. U slu­ča­ju da se kre­di­ti­ra­ju jav­ne inves­ti­ci­je, HBOR omo­gu­ću­je kre­di­te ko­ji do­se­žu i 100 pos­to pre­dra­čun­ske vri­jed­nos­ti inves­ti­ci­je bez PDVa, a u ovom je slu­ča­ju mi­ni­mal­ni iz­nos kre­di­ta 100 ti­su­ća ku­na. Osim sa­mog kre­di­ti­ra­nja, ra­zvoj­na ban­ka je uve­la i mo­guć­nost iz­da­va­nja či­nid­be­nih jam­s­ta­va za po­vrat EU pre­duj­ma, za one ko­ris­ni­ke ESI fon­do­va ko­ji pla­ni­ra­ju ko­ris­ti­ti EU pre­du­jam, a ko­je će HBOR di­rek­t­no kre­di­ti­ra­ti.

Po­kre­nu­ti pos­tup­ci i ugo­vo­ri

Sa­nja Fi­šer, vo­di­te­lji­ca Služ­be za pri­pre­mu i vred­no­va­nje pro­gra­ma EU u Mi­nis­tar­stvu gos­po­dar­stva, po­du­zet­niš­tva i obr­ta, is­tak­nu­la je da je ma­lom i sred­njem po­du­zet­niš­tvu (MSP) na ras­po­la­ga­nju 8,69 mi­li­jar­di ku­na u ak­tu­al­noj sed­mo­go­diš­njoj per­s­pek­ti­vi EUa. Od to­ga 7,39 mi­li­jar­di ku­na do­la­zi iz Bruxel­le­sa, a 1,3 mi­li­jar­de ku­na su na­ci­onal­na sred­stva. Ra­doj­ka To­ma­še­vić, vo­di­te­lji­ca Služ­be u Mi­nis­tar­stvu re­gi­onal­nog ra­zvo­ja i fon­do­va EU je pred­sta­vi­la Ope­ra­tiv­ni pro­gram ‘Kon­ku­rent­nost i ko­he­zi­ja 2014.2020.’ te is­tak­nu­la da su tre­nut­no po­kre­nu­ta če­ti­ri pos­tup­ka do­dje­le 164 mi­li­ju­na eura bes­po­vrat­nih sred­sta­va te pot­pi­sa­na 3 ugo­vo­ra o do­dje­li 12,2 mi­li­ju­na eura hr­vat­skim po­du­zet­ni­ci­ma u mje­ri Ja­ča­nje gos­po­dar­stva pri­mje­nom is­tra­ži­va­nja i ino­va­ci­ja. U mje­ri Pos­lov­na kon­ku­rent­nost je po­kre­nu­to 14 pos­tu­pa­ka do­dje­le 422 mi­li­ju­na eura, a do­sad je pot­pi­sa­no 343 ugo­vo­ra o do­dje­li bes­po­vrat­nih sred­sta­va.

KOD IZ­RAV­NOG KRE­DI­TI­RA­NJA, HBOR KAO VLAS­TI­TO UČEŠ­ĆE PRI­HVA­ĆA DO 70% IZ­NO­SA KO­JEG ĆE KO­RIS­NIK DO­BI­TI IZ ESI FON­DO­VA Jo­sip Gr­gić HBOR

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/ PIXSELL

Lji­lja­na Ha­bu­nek, Ra­doj­ka To­ma­še­vić, Sa­nja Fi­šer i Jo­sip Gr­gić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.