Povratak u do­bra sta­ra vre­me­na ka­da se gos­po­dar­stvom uprav­lja­lo dru­ga­či­je

So­lar­ni sus­tav (Ne)oče­ki­va­ni za­okret Ras­pet­lja­va­njem tr­žiš­nih pro­ble­ma kod nas se umjes­to tr­ži­šta ba­vi po­li­ti­ka, ali ta­ko da umjes­to sis­tem­skih nu­di par­ci­jal­na i pri­vre­me­na rje­še­nja pa ne ču­di da su Če­si po ku­pov­noj mo­ći da­le­ko is­pred Hr­va­ta te da nas ‘si

Poslovni Dnevnik - - KO­MEN­TA­RI & ANA­LI­ZE - BERNARD IVEZIĆ bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

VLA­DA PO­RU­ČU­JE DA KROZ PO­REZ­NU PO­LI­TI­KU NE­ĆE FA­VO­RI­ZI­RA­TI NI­JED­NU

IN­DUS­TRI­JU, ČAK NI ONE KO­JE JE SA­MA ODA­BRA­LA KAO PO­KRE­TA­ČE EKO­NO­MI­JE

FI­NAN­CIJ­SKI INS­TRU­MEN­TI KO­JI BI MO­GLI PO­NU­DI­TI AL­TER­NA­TI­VU, PO­PUT CROWD­FUN­DIN­GA, KOD NAS SU JOŠ U ZO­NI PO­LU LE­GAL­NOS­TI

Od­mak­ne­mo li se od pro­ble­ma u ko­ji­ma su Agro­kor i fi­zič­ka ma­lo­pro­da­ja s jed­ne stra­ne, te Optima te­le­kom, H1 te­le­kom i fik­s­ne te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je s dru­ge stra­ne, ono što za­pra­vo jest problem je na­čin na ko­ji se te si­tu­aci­je rje­ša­va­ju. Za njih ne pos­to­je sis­tem­ska već par­ci­jal­na i pri­vre­me­na rje­še­nja. Ras­pet­lja­va­njem tih si­tu­aci­ja do­mi­nant­no se ne ba­ve tr­žiš­ni već po­li­tič­ki me­ha­niz­mi pa sve to umjes­to ne­kih, na­vod­no pos­to­je­ćih, aso­ci­ra ne­ke biv­še mo­de­le uprav­lja­nja gos­po­dar­stvom.

Na­šim lju­di­ma ti biv­ši mo­de­li uprav­lja­nja mno­go su poz­na­ti­ji od onih u ko­je smo na­vod­no uš­li. Pri­ča­mo da ima­mo otvo­re­no tr­žiš­no gos­po­dar­stvo, ali po­da­ci o iz­rav­nim stra­nim inves­ti­ci­ja­ma, bro­ju stra­na­ca ko­ji ra­de u Hr­vat­skoj, me­đu­na­rod­noj pri­sut­nos­ti na­ših vlas­ti­tih tvrt­ki u ino­zem­s­tvu itd. - svi oni uka­zu­ju da nam gos­po­dar­stvo ni­je baš otvo­re­no.

Po­zi­ci­je i su­bven­ci­je

Sta­tis­ti­ka o kon­cen­tra­ci­ja­ma u ma­lo­pro­da­ji i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, ali i mno­gim dru­gim po­dru­čji­ma uka­zu­je da uvje­te pos­lo­va­nja ne dik­ti­ra­ju nuž­no kup­ci i kon­ku­ren­ci­ja. Uos­ta­lom, u dr­ža­vi gdje je po­lo­vi­ca gos­po­dar­stva ne­pri­va­ti­zi­ra­na i u ru­ka­ma po­li­ti­ke, te­ško je i oče­ki­va­ti dru­ga­či­ju si­tu­aci­ju.

Na­da­lje, iako ima­mo In­dus­trij­sku stra­te­gi­ju, na te­me­lju ko­je smo do­ni­je­li u ključ­nim seg­men­ti­ma pot­pu­no raz­li­či­tu Stra­te­gi­ju pa­met­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je, Vla­da jas­no po­ru­ču­je da kroz po­rez­nu po­li­ti­ku ne­će fa­vo­ri­zi­ra- ni­ti jed­nu in­dus­tri­ju. Ne­će po­du­pri­je­ti čak ni one ko­je je sa­ma oda­bra­la kao po­kre­ta­če eko­no­mi­je, za­ne­ma­ru­ju­ći što ne­ke no­ve in­dus­tri­je ubr­za­no otva­ra­ju rad­na mjes­ta i po­ve­ća­va­ju iz­voz. Umjes­to to­ga, po­li­ti­ka ne že­li di­ra­ti u pos­to­je­će od­no­se u gos­po­dar­stvu, mo­žda i sto­ga što bi ti­me na­ru­ši­la po­zi­ci­je i su­bven­ci­je odre­đe­nim in­dus­tri­ja­ma i igra­či­ma.

Fi­nan­cij­ski ins­tru­men­ti ko­ji bi mo­gli po­nu­di­ti al­ter­na­ti­vu, po­put crowd­fun­din­ga, u Hr­vat­skoj su još uvi­jek u zo­ni po­lu le­gal­nos­ti. Mo­že­te ih ko­ris­ti­ti pre­ko ino­zem­s­tva, ali iz­rav­no iz Hr­vat­ske su vam dos­tup­ni opet is­klju­či­vo ako ih ko­ris­ti­te pre­ko do­ma­ćih tvrt­ki - ko­je to ra­de pre­ko tvrt­ki iz ino­zem­s­tva. U Hr­vat­skoj je crowd­fun­ding mo­guć je­di­no ako že­li­te tr­ča­ti ma­ra­ton, po­bo­ja­ti ško­lu ili po­mo­ći bo­les­ne. Re­zul­tat tak­ve po­li­ti­ke, ko­ja za­zi­re od re­for­mi vid­ljiv je u po­troš­ni po sta­nov­ni­ku tzv. stvar­noj in­di­vi­du­al­noj po­troš­nji (AIC), u pra­vi­lu naj­ve­ćoj od če­ti­ri sas­tav­ni­ce BDPa. Ka­ko je obja­vio Eu­ros­tat, AIC za Hr­vat­sku la­ni se opo­ra­vio. Gra­đa­ni ni­su tro­ši­li 42 pos­to već sa­mo 41 pos­to ma­nje od pro­sječ­nog sta­nov­ni­ka Uni­je.

Ise­lja­va­nje se ne sma­nju­je

Mno­go je pak za­nim­lji­vi­ji kon­tekst. La­ni nas je po po­troš­nji pres­ti­gla Ru­munj­ska, a od dna Uni­je di­je­li nas sa­mo Bu­gar­ska. Dru­gi zanimljiv po­da­tak ko­ji uka­zu­je na re­zul­ta­te tak­ve po­li­ti­ke je či­nje­ni­ca da se ise­lja­va­nje ne sma­nju­je te da kao po­s­lje­di­ca to­ga iz­nos nov­ca ko­ji gas­tar­baj­te­ri ša­lju u Hr­vat­sku raste. U 2016. go­di­ni na­ši su is­e­lje­ni­ci pos­la­li u Hr­vat­sku vi­še nov­ca (2,1 mi­li­jar­di eura) ne­go što je ov­dje bi­lo iz­rav­nih stra­nih inves­ti­ci­ja (1,7 mi­li­jar­di eura). Svjet­ska ban­ka, či­ji se po­da­ci uzi­ma­ju kao re­le­vant­ni na­vo­di da se pri­ljev nov­ca od gas­tar­baj­te­ra u 2016. udvos­tru­čio u od­no­su na 2005. Slič­no se oče­ku­je i u 2017.

Sve je to za­nim­lji­vo, jer Če­si su du­go vre­me­na slo­vi­li kao na­ši vjer­ni tu­ris­tič­ki gos­ti, ko­ji ov­dje, do­du­še, do­la­ze s pa­šte­ta­ma i pi­ćem u sta­rim Tra­ban­ti­ma i Ško­da­ma. Ako ste bi­li u po­s­ljed­nje vri­je­me u Pra­gu mo­gli ste vi­dje­ti da su im ci­je­ne ni­že ne­go u Za­gre­bu, a pla­će i ži­vot­ni stan­dard da­le­ko vi­ši. Ne­za­pos­le­nost je ta­mo 4 pos­to. Jed­na oso­ba ko­ja se ba­vi he­ad­hun­tin­gom u Pra­gu čak mi rek­la da se se­li u Bar­ce­lo­nu, jer da joj je po­sao pos­tao ne­mo­guć. De facto nit­ko ne tra­ži po­sao, jer ga svi ima­ju. Ka­že sve se to u Če­šti koj do­go­di­lo od 2000. do da­nas. U Ru­munj­skoj su pak do pri­je de­se­tak go­di­na po­lo­vi­cu ces­ta či­ni­li ma­ka­da­mi. Da­nas u toj dr­ža­vi, pre­ma Eu­ros­ta­tu, gra­đa­ni ima­ju bo­lju ku­pov­nu moć ne­go u Hr­vat­skoj. Pre­ma lju­di­ma ko­ji su ne­dav­no po­sje­ti­li Ru­munj­sku, ako već u prak­si i ni­je, ta nas dr­ža­va upra­vo pres­ti­že po stan­dar­du.

Pros­tor za ra­di­kal­na rje­še­nja

Sve vi­še mla­dih u Hr­vat­skoj pak to do­bro ra­zu­mi­je. I sred­njih pa i sta­ri­jih. Biz­ni­se vi­še ne ve­žu ge­ograf­ski. Je­dins­tve­no EU tr­ži­šte da­lo im je no­ve mo­guć­nos­ti. Os­ta­je sa­mo je­dan problem za hr­vat­ske po­li­ti­ča­re.

Dok ko­če re­for­me i re­tar­di­ra­ju tr­žiš­ne pro­ce­se, kao da za­bo­rav­lja­ju da o ku­pov­noj mo­ći gra­đa­na iz­rav­no ovi­se re­zul­ta­ti pos­lo­va­nja ma­lo­pro­da­je i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja. Ka­ko pro­la­zi vri­je­me to sve vi­še otva­ra pros­tor za ra­di­kal­na rje­še­nja: de­val­va­ci­ju, te­melj­ni do­ho­dak, pri­va­ti­za­ci­ju zdrav­s­tva... A on­da opet, mo­žda će nas spa­si­ti EU fon­do­vi.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.