Vi­še kre­di­ta za inves­ti­ci­je, ma­nje za obrt­na sred­stva

Do­za op­ti­miz­ma Na­kon kon­ti­nu­ira­nog ne­ga­tiv­nog tren­da, zaj­mo­vi za inves­ti­ci­je ras­li 1,1 pos­to

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Ipak , iz HNB-a po­ru­ču­ju da trend ot­pi­sa i pro­da­ja lo­ših pla­sma­na ka­mu­fli­ra­ju re­al­na kre­ta­nja

Na­kon pet godina ne­pre­kid­nog pa­da, kre­di­ti za fi­nan­ci­ra­nje inves­ti­ci­ja na­po­kon su pre­okre­nu­li trend i po­ras­li u trav­nju. Po­zi­tiv­na oče­ki­va­nja o ras­tu eko­no­mi­je po­nu­ka­le su tvrt­ke na ula­ga­nja: s ras­tom od 1,1 pos­to na go­diš­njoj ra­zi­ni zaj­mo­vi za fi­nan­ci­ra­nje inves­ti­ci­ja do­seg­nu­li su 31,6 mi­li­jar­di ku­na.

“To su po­zi­tiv­na kre­ta­nja jer su usko po­ve­za­na s ras­tom eko­no­mi­je, na ne­ki na­čin odra­ža­va­ju i opo­ra­vak kre­dit­ne ak­tiv­nos­ti. Oči­to je da su do­nek­le svoj za­maš­njak da­la po­zi­tiv­na oče­ki­va­nja”, is­ti­če Zrin­ka Živ­ko­vić Ma­ti­je­vić, di­rek­to­ri­ca eko­nom­skih is­tra­ži­va­nja u Ra­if­fe­isen ban­ci. Do­da­je da ipak treba uzeti u obzir efekt niske baze jer smo dugi niz godina svjedočili razduživanju, kao i iz­os­tan­ku po­traž­nje za kre­di­ti­ma, te da no­mi- nal­ne broj­ke ne is­klju­ču­ju te­čaj­na kre­ta­nja i ot­pi­se, ko­ji, da se ko­ri­gi­ra­ju, po­ka­za­li bi još bo­lju si­tu­aci­ju. Po­da­ci HNB-a po­ka­zu­ju da su kre­di­ti za inves­ti­ci­je po­ras­li za 525 mi­li­ju­na ku­na u trav­nju na mje­seč­noj ra­zi­ni, od­nos­no 1,7 pos­to. Po­gle­da­ju li se go­diš­nje broj­ke, na­kon kon­ti­nu­ira­nog tren­da ne­ga­tiv­nih sto­pa ko­ji je da­ti­rao od svib­nja 2012. te ko­nač­ne stag­na­ci­je u ožuj­ku, u trav­nju je za- bi­lje­žen rast od 1,1 pos­to, is­ti­ču iz RBA. Osim op­ti­miz­ma o zdrav­lju eko­no­mi­je, vje­tar u le­đa inves­ti­cij­skim kre­di­ti­ma da­la je i nji­ho­va ci­je­na. “Treba uzeti u obzir da su se ka­mat­ne sto­pe na lo­kal­nom tr­ži­štu sni­zi­le na kon­ku­rent­ni­ju ra­zi­nu pre­ma ino­zem­nim sto­pa­ma što je po­s­lje­di­ca eks­pan­ziv­ne mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke HNBa i po­s­lje­dič­no vi­so­ke lik­vid­nos­ti u sus­ta­vu pa je po­du­ze­ći­ma taj tro­šak bit­no ni­ži ne­go ra­ni­je”, do­da­je glav­na eko­no­mis­ti­ca RBA. Is­to­dob­no, ukup­ni kre­di­ti tvrt­ka­ma za obrt­na sred­stva, od­nos­no fi­nan­ci­ra­nje re­dov­nog pos­lo­va­nja, na mje­seč­noj ra­zi­ni po­ras­li su 780 mil. (2,3%) do­seg­nuv­ši 37,7 ml­rd. ku­na kra­jem trav­nja. Ra­di se o pa­du za 2,9 ml­rd. ku­na ili go­to­vo 7,6% u go­di­nu da­na. I dok je pri­mjet­no da fi­nan­ci­ra­nje inves­ti­ci­ja po­la­ko ubr­za­va u od­no­su na obrt­na sred­sta­va, vri­je­di pri­mi­je­ti­ti da je u Hr­vat­skoj ban­ci za ob­no­vu i ra­zvi­tak (HBOR) ta­kav trend pri­su­tan već ne­ko­li­ko godina. Pri­mje­ri­ce, dok se ti­je­kom naj­žeš­ćeg uda­ra kri­ze 2009. za obrt­na sred­stva tra­ži­lo čak 77% svih kre­di­ta, a tek 23% za inves­ti­ci­je, do pre­okre­ta u HBOR-u doš­lo je još pri­je pet godina. Omjer 2012. bio je 73% u ko­rist inves­ti­ci­ja, a 23% za obrt­na sred­stva i ta­kav je vi­še-ma­nje os­tao do da­nas. Iz HNBa po­ru­ču­ju da je već ne­ko vri­je­me vid­ljiv opo­ra­vak kre­dit­ne ak­tiv­nos­ti, no i da trend ot­pi­sa i pro­da­ja lo­ših pla­sma­na po­pri­lič­no ka­mu­fli­ra re­al­na kre­ta­nja.

TREBA UZETI U OBZIR I EFEKT NISKE BAZE JER SMO DUGI NIZ GODINA SVJEDOČILI RAZDUŽIVANJU

Pri­mje­ri­ce, ukup­ni kre­di­ti u trav­nju po­ras­li su (svim sek­to­ri­ma osim dr­ža­ve) 0,6 pos­to na os­no­vi tran­sak­ci­ja, u če­mu se naj­ve­ći dio od­no­si na tvrt­ke, dok je na go­diš­njoj ra­zi­ni rast os­tao na slič­nim ra­zi­na­ma kao ra­ni­je, po­ras­tav­ši 0,8 pos­to. S dru­ge stra­ne, gle­da­ju li se no­mi­nal­ne broj­ke ko­je is­kriv­lju­ju ot­pi­si i prodaje, is­pa­da da su u trav­nju ukup­ni pla­sma­ni na go­diš­njoj ra­zi­ni pa­li za 1,1 pos­to.

“Još od sre­di­ne proš­le go­di­ne bi­lje­ži­mo po­zi­tiv­na kre­ta­nja kod go­diš­njih sto­pa ras­ta pla­sma­na po­du­ze­ći­ma”, ka­že vi­ce­gu­ver­ner Ve­dran Šo­šić. Kad su inves­ti­ci­je u pi­ta­nju, Šo­šić ka­že da oče­ku­ju da na­kon 4,6 pos­to proš­lo­go­diš­njeg ras­ta oče­ku­ju i so­lid­nih 6 pos­to u 2017. go­di­ni.

Prem­da su u uz­laz­nom tren­du, struč­nja­ke bri­ne struk­tu­ra inves­ti­ci­ja jer je u nji­ma pre­ve­lik na­gla­sak na tu­ri­zam. “Kad se po­gle­da struk­tu­ra, ona se bit­no ne mi­je­nja, većina se od­no­si na tu­ri­zam ko­ji inves­ti­ci­je ne mo­že fi­nan­ci­ra­ti iz re­dov­nog pos­lo­va­nja već iz kre­di­ta. Ula­ga­nja u inves­ti­ci­je su do­bra za taj sek­tor, ali je pi­ta­nje što je s kom­pa­ni­ja­ma iz os­tat­ka re­al­nog sektora”, is­ti­če na­ša su­go­vor­ni­ca do­da­ju­ći da većina sektora u Hr­vat­skoj dijeli isti pro­blem vi­so­ke zaduženosti zbog čega nije realno oče­ki­va­ti da će se trendovi inves­ti­ci­ja značajnije promijeniti u skorije vri­je­me. Is­tu za­bri­nu­tost dijeli i Eu­rop­ska ko­mi­si­ja, ko­ja je u po­s­ljed­njem iz­vješ­ću za Hr­vat­sku u ve­lja­či na­gla­si­la da su iz­la­skom Hr­vat­ske iz re­ce­si­je ula­ga­nja po­ras­la u svim sek­to­ri­ma, no da iz­vo­ri inves­ti­ci­ja znat­no va­ri­ra­ju ovis­no o sek­to­ru.

Ta­ko će se, pri­mje­ri­ce, u ICTu ko­ji je je­dan od naj­pro­pul­ziv­ni­jih sektora pr­vens­tve­no os­lo­ni­ti na vlas­ti­ta sred­stva, dok se pro­met i tu­ri­zam uglav­nom os­la­nja­ju na ban­ke. Vlas­ti­tim nov­cem fi­nan­ci­ra­ju se i pro­izvo­đa­či kod ko­jih se udio kre­di­ta kre­će oko 20 pos­to. Ko­nač­no, na inves­ti­cij­ski cik­lus do kra­ja go­di­ne, a realno i ne­ko­li­ko idu­ćih godina, svoj obol će da­ti i ras­plet si­tu­aci­je u Agro­ko­ru. HNB je za ovu go­di­nu pre­dvi­dio pre­li­je­va­nje na BDP (ko­ji će bi­ti 0,4 pos­tot­na bo­da ni­ži, oko 2,9 pos­to) kroz dva ka­na­la: po­troš­nju gra­đa­na te inves­ti­ci­je.

Ho­će li i ko­li­ko, inves­ti­ra­ti tvrt­ke (ne)po­sred­no po­ve­za­ne s pro­pa­lim kon­cer­nom, a po­s­lje­dič­no i ka­ko će se to odra­zi­ti na cje­lo­kup­nu sli­ku inves­ti­ci­ja u ovoj go­di­ni, znat će se na­kon što svje­tlo da­na na­po­s­ljet­ku ugle­da sve­obu­hvat­ni plan res­truk­tu­ri­ra­nja.

VEĆINA SEKTORA DIJELI ISTI PRO­BLEM VI­SO­KE ZADUŽENOSTI ZBOG ČEGA NIJE REALNO OČE­KI­VA­TI DA ĆE SE TRENDOVI INVES­TI­CI­JA ZNAČAJNIJE PROMIJENITI U SKORIJE VRI­JE­ME

DAVOR VIŠNJIĆ/ PIXSELL

Zrin­ka Živ­ko­vić Ma­ti­je­vić, RBA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.