Or­bán mo­že bi­ti mi­ran dok je Nje­mač­ka Ma­đar­skoj pr­vi eko­nom­ski part­ner

Po­gled sa stra­ne Bez pri­ti­ska Nas­ta­vak pro­vo­đe­nja po­li­ti­ke smi­ri­va­nja us­mje­re­ne pre­ma Or­bánu ne­ma smis­la, ako se Sred­njo­europ­sko sve­uči­li­šte u Ma­đar­skoj pri­mo­ra na za­tva­ra­nje, vla­da nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel sno­sit će znat­nu ko­li­či­nu od­go­vor­nos­ti

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - SLAWOMIR SIERAKOWSKI* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Još ti­je­kom 1990-ih, u ra­nim da­ni­ma pos­t­ko­mu­nis­tič­ke tran­zi­ci­je Sre­diš­nje Eu­ro­pe, sa­daš­nji polj­ski de fac­to vo­đa Ja­rosław Kac­zyń­ski nes­pret­no je iz­ja­vio: “Sad je naš prok­le­ti red”. Ne­dav­no je Imre Kerényi, po­vje­re­nik za kul­tu­ru ma­đar­skog pre­mi­je­ra Vik­to­ra Or­bána, ko­ji je i sam bio ko­mu­nist pret­hod­no 1989. go­di­ni, iz­ja­vio go­to­vo is­to: “Na na­ma je red.”

Polj­ski za­mje­nik pre­mi­je­ra i mi­nis­tar kul­tu­re Pi­otr Gliń­ski upra­vo je smi­je­nio me­đu­na­rod­no re­no­mi­ra­nog umjet­ni­ka Ja­na Kla­tu s mjes­ta di­rek­to­ra kra­kov­skog Sta­rog te­atra, jed­ne od polj­skih is­tak­nu­tih kul­tur­nih ins­ti­tu­ci­ja. Na nje­go­vo mjes­to pos­ta­vio je Ma­re­ka Mi­ko­sa, biv­šeg ka­za­liš­nog kri­ti­ča­ra bez ikak­vog is­kus­tva u uprav­lja­nju ka­za­li­štem ili re­ži­ra­nju pred­sta­va. Vi­še od 80 di­rek­to­ra, uklju­ču­ju­ći is­tak­nu­ta ime­na kao što su Kr­zy­s­ztof War­li­kow­ski, Krys­ti­an Lu­pa i Ma­ri­usz Tre­liń­ski udru­ži­li su se ra­di boj­ko­ta su­rad­nje s no­vim vod­stvom ka­za­li­šta, kao i sa ši­reg sta­ja­li­šta u ci­lju pro­tes­ta pro­tiv kul­tur­ne po­li­ti­ke sa­daš­nje vla­de. Ma­đar­ska već du­go ima pot­pu­nu kon­tro­lu nad ka­za­li­šti­ma i jav­nim sve­uči­li­šti­ma. No upra­vo je ba­ci­la oko na pri­vat­nu ins­ti­tu­ci­ju: Sred­njo­europ­sko sve­uči­li­šte.

Ne­moć Eu­rop­ske uni­je

Europ­ski Par­la­ment usvo­jio je 17. svib­nja re­zo­lu­ci­ju upe­re­nu pro­tiv ma­đar­skog za­ko­no­dav­s­tva ko­ja ima za cilj pri­mo­ra­ti Sred­njo­europ­sko sve­uči­li­šte na za­tva­ra­nje. No, to je sla­ba utje­ha Or­báno­vim kri­ti­ča­ri­ma, jer ta re­zo­lu­ci­ja ne sank­ci­oni­ra sa­mog Or­bána. Svo­jim ne­us­pje­hom uvo­đe­nja sank­ci­ja zem­lja­ma ko­je kr­še nje­ne za­ko­ne i ne pos­tu­pa­ju u skla­du s nje­nim vri­jed­nos­ti­ma, Eu­rop­ska uni­ja sa­mo is­ka­zu­je vla­ti­tu ne­moć i po­ti­če još ne­ču­ve­ni­je po­na­ša­nje oso­ba po­put Or­bána i Kac­zyń­skog.

Čla­nak 7 Li­sa­bon­skog ugo­vo­ra od­no­si se na sus­pen­zi­ju gla­sač­kih pra­va za ne­prin­ci­pi­jel­ne zem­lje čla­ni­ce EU. Me­đu­tim, za tak­vu “nuk­le­ar- nu op­ci­ju” neo­p­hod­na je jed­no­glas­na od­lu­ka svih ze­ma­lja čla­ni­ca EU i svi zna­ju da se ona ni­kad ne­će pri­mi­je­ni­ti. Do­is­ta, Čla­nak 7 u to­li­koj je mje­ri ne­učin­ko­vit da on za­pra­vo slu­ži in­te­re­si­ma onih ko­ji kr­še pra­vi­la ti­me što ni u kom slu­ča­ju ne jam­či da će oni bi­ti kaž­nje­ni.

Or­bán va­ra EU već go­di­na­ma i po­ti­če os­ta­le po­pu­lis­te na pro­ved­bu vlas­ti­tih auto­ri­tar­nih ci­lje­va – još k to­me uz po­moć EU fon­do­va. No, slab­lje­nje vla­da­vi­ne pra­va ni­je pro­blem sa­mo u Ma­đar­skoj ili Polj­skoj.

Bu­du­ći da zem­lje čla­ni­ce mo­ra­ju uzjam­no priz­na­ti pre­su­de vlas­ti­tih su­do­va, pre­uzi­ma­nje ma­đar­skog ili polj­skog pra­vo­su­đa od stra­ne po­pu­lis­ta na­ru­ša­va cje­lo­kup­ni prav­ni po­re­dak EU. Na­ru­ša­va­nje de­mo­kra­ci­je u Ma­đar­skoj i Polj­skoj sto­ga pred­stav­lja na­ru­ša­va­nje i sa­me eu­rop­ske de­mo­kra­ci­je. Ako ne­ma slo­bo­de štam­pe u Ma­đar­skoj, ka­ko mo­že­mo zna­ti je­su li pred­stav­ni­ci te zem­lje u Eu­rop­skom par­la­men­tu bi­li de­mo­krat­ski iz­a­bra­ni i pos­tu­pa­ju li u do­broj vje­ri?

CSU-ova za­šti­ta

Či­nje­ni­ca da se to mo­ra­mo pi­ta­ti po­ka­zu­je da su te­ku­ći me­ha­niz­mi obra­ne li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je ne­učin­ko­vi­ti i da sank­ci­je ni­kad ne­će stu­pi­ti na sna­gu. Na­po­s­ljet­ku, sve ovi­si o po­li­tič­koj vo­lji po­je­di­nih ze­ma­lja čla­ni­ca. Ne pos­to­ji na­da da će Or­bán i nje­go­va stran­ka Fi­desz od­stu­pi­ti u sko­roj bu­duć­nos­ti. Or­bán, ko­ji je znat­no spo­sob­ni­ji po­li­ti­čar od Kac­zyń­skog, ima ta­ko čvr­stu kon­tro­lu vlas­ti da će Ma­đa­ri mo­ra­ti če­ka­ti vanj­ski pri­ti­sak ka­ko bi se si­tu­aci­ja pro­mi­je­ni­la. Čak i Nje­mač­ka, je­di­na zem­lja ko­ja mo­že ima­ti zna­ča­jan utje­caj, ni­je us­pje­la za­us­ta­vi­ti Or­bána i za­tva­ra­nje Sred­njo­europ­skog sve­uči­li­šta.

Če­ti­ri su čim­be­ni­ka do sa­da dje­lo­va­la u Or­báno­vu ko­rist. Pr­vi je lo­jal­nost unu­tar Eu­rop­ske puč­ke stran­ke (EPP), frak­ci­je na­ci­onal­nih po­li­tič­kih stra­na­ka des­nog cen­tra u Eu­rop­skom par­la­men­tu. Iako je ta ve­za po­ma­lo iz­gu­bi­la na važ­nos­ti, či­nje­ni­ca je da, od 199 čla­no­va Eu­rop­ske puč­ke stran­ke ko­ji su gla­sa­li, 107 je gla­sa­lo pro­tiv re­zo­lu­ci­je od 17. svib­nja, dok ih je 40 bi­lo suz­dr­ža­no, a sa­mo je 67 gla­sa­lo “za”.

Po­li­tič­ki vje­tro­vi u Eu­ro­pi ne pu­šu u smje­ru lje­vi­ce. Do­is­ta, Eu­rop­ska puč­ka stran­ka dr­ži pred­nost od 27 zas­tup­nič­kih mjes­ta nad So­ci­ja­lis­tič­kom stran­kom u Eu­rop­skom par­la­men­tu. Sto­ga, za­što se Eu­rop­ska puč­ka stran­ka i da­lje po­na­ša po­put Or­ba­no­vog ta­oca?

Na­da­lje, za raz­li­ku od Kac­zyn­ski­je­ve Stran­ke za­ko­na i pravde (PiS), Fi­desz ima još jed­nu ek­s­trem­ni­ju stran­ku sa svo­je des­ne stra­ne – Job­bik – ko­ja uži­va znat­nu po­dr­šku. Or­bán mo­že dr­ža­ti Nje­mač­ku i os­ta­le na od­sto­ja­nju po­uz­da­ju­ći se u su­mor­ne iz­gle­de da će vla­da ko­ju pre­dvo­di Job­bik do­ći na vlast umjes­to nje­ga. Me­đu­tim, ta pri­jet­nja br­zo gu­bi na važ­nos­ti, dok se Job­bik sve vi­še po­mi­če pre­ma cen­tru, a Fi­desz se na­gi­nje u des­no.

Tre­će, Or­bánov sa­vez s Hor­stom Se­eho­fe­rom, čel­ni­kom Kr­š­ćan­ske so­ci­jal­ne uni­je (CSU) u Ba­var­skoj, omo­gu­ću­je mu do­dat­nu po­li­tič­ku za­šti­tu. Se­eho­fer di­je­li Or­bánov stav o iz­bje­gli­ca­ma i po­na­ša se pre­ma Ma­đar­skoj na sli­čan na­čin na ko­ji se Nje­mač­ka po­na­ša pre­ma Tur­skoj. “Da­nas Ba­var­ske gra­ni­ce bra­ni Ma­đar­ska,” re­kao je Or­bán na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa Se­eho­fe­rom odr­ža­noj u ruj­nu 2015. go­di­ne, pri­je ne­go je na­zvao sam se­be “ka­pe­ta­nom jed­ne od gra­nič­nih tvr­đa­va ba­var­skog mi­nis­tra­pred­sjed­ni­ka.” Eu­rop­ska uni­ja pla­ća Tur­skoj u euri­ma, dok Se­eho­fer pla­ća Or­bánu to­le­ri­ra­njem po­li­ti­ke ko­ju ne bi tre­bao to­le­ri­ra­ti ni­ti je­dan nje­mač­ki po­li­ti­čar.

Nje­mač­ki po­li­tič­ki in­te­re­si

Če­t­vr­ti čim­be­nik su, na­rav­no, nje­mač­ki po­li­tič­ki in­te­re­si. Nje­mač­ke tvrt­ke za­ra­đu­ju znat­ne ko­li­či­ne nov­ca u ta­ko­zva­noj Vi­še­grad­skoj če­tvor­ci – Re­pu­bli­ci Če­škoj, Ma­đar­skoj, Polj­skoj i Slo­vač­koj – ko­je za­jed­no pred­stav­lja­ju naj­ve­ćeg tr­go­vin­skog part­ne­ra Nje­mač­ke. U ovom slu­ča­ju je­dan nez­na­tan dio, ko­ji pred­stav­lja Ma­đar­ska, kon­tro­li­ra ci­je­lu si­tu­aci­ju, pa i Nje­mač­ku. Ma­đar­ska je Nje­mač­koj 14. po rev­la­da du tr­go­vin­ski part­ner po pi­ta­nju iz­vo­za i uvo­za. Za us­po­red­bu, Polj­ska je Nje­mač­koj 8. po re­du part­ner ve­za­no uz iz­voz i 6. po re­du part­ner po pi­ta­nju uvo­za. No, Nje­mač­ka je Ma­đar­skoj naj­ve­ći eko­nom­ski part­ner, ob­zi­rom da na nju ot­pa­da vi­še od 30% iz­vo­za i vi­še od po­la iz­rav­nih stra­nih ula­ga­nja. Jed­no od tri rad­na mjes­ta u Ma­đar­skoj otva­ra ne­ka nje­mač­ka tvrt­ka. Ukrat­ko, Nje­mač­ka bi mo­gla iz­vr­ši­ti zna­ča­jan pri­ti­sak na Ma­đar­sku.

Nas­ta­vak pro­vo­đe­nja po­li­ti­ke smi­ri­va­nja us­mje­re­ne pre­ma Or­bánu ne­ma smis­la. Ako se Sred­njo­europ­sko sve­uči­li­šte pri­mo­ra na za­tva­ra­nje, vla­da nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel sno­sit će znat­nu ko­li­či­nu od­go­vor­nos­ti.

NA­RU­ŠA­VA­NJE DE­MO­KRA­CI­JE U MA­ĐAR­SKOJ I POLJ­SKOJ PRED­STAV­LJA NA­RU­ŠA­VA­NJE I SA­ME EU­ROP­SKE DE­MO­KRA­CI­JE OR­BÁN VA­RA EU VEĆ GO­DI­NA­MA I PO­TI­ČE OS­TA­LE PO­PU­LIS­TE NA PRO­VED­BU VLAS­TI­TIH AUTO­RI­TAR­NIH CI­LJE­VA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.