Hr­vat­ske kom­pa­ni­je pro­tiv zas­ta­rje­lih za­ko­na, tra­že flek­si­bil­nost za za­pos­le­ne

Rad na da­lji­nu Pos­lo­dav­ci na­vi­ja­ju da se u Za­kon o ra­du uklju­če no­va pra­vi­la pri­mje­re­na di­gi­tal­nom vre­me­nu

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - MA­RI­JA BRNIĆ

Pos­lo­dav­ci u re­gu­li­ra­nju uvje­ta za ‘outwor­ke­re’ vi­de pri­li­ku da i rad­ni­ci bu­du za­do­volj­ni­ji, a ti­me i an­ga­ži­ra­ni­ji i pro­duk­tiv­ni­ji

Idu­će go­di­ne za­kon o ra­du tre­bao bi pro­ći “up­da­te”, a hr­vat­ski pos­lo­dav­ci na­da­ju se da će u nje­ga ko­nač­no bi­ti ugra­đe­na pra­vi­la za tzv. po­vre­me­ni rad na da­lji­nu. Teh­no­lo­ški i ko­mu­ni­ka­cij­ski na­pre­dak mi­je­nja na­čin ži­vo­ta i ra­da, pa sve vi­še pros­to­ra i na ra­zi­ni Eu­ro­pe do­bi­va ure­đi­va­nje rad­nog za­ko­no­dav­s­tva za mo­bil­ne rad­ni­ke, ko­ji sve češ­će ne mo­ra­ju nuž­no bi­ti smje­šte­ni u ure­di­ma pos­lo­dav­ca.

Pre­ma is­tra­ži­va­nju Eu­rop­ske zak­la­da za po­bolj­ša­va­nje ži­vot­nih i rad­nih uvje­ta na da­lji­nu i Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­da, ovis­no o zem­lji i za­ni­ma­nju, mo­bil­no je od 2 do 40 pos­to rad­ni­ka. Tak­va vr­sta ra­da od­no­si se i na za­pos­le­ni­ke i sa­mo­za­pos­le­ne, a u pro­sje­ku je na ra­zi­ni EU u tom re­ži­mu ra­da 17 pos­to rad­ni­ka, dok ih je u Hr­vat­skoj po tom is­tra­ži­va­nju 20 pos­to, pri če­mu njih 1,5 pos­to obav­lja po­sao ba­zi­ran kod ku­će, 10 pos­to po­vre­me­no, a 8,5 pos­to re­do­vi­to ra­di na da­lji­nu. Ukup­no gle­da­ju­ći ra­du na da­lji­nu sklo­ni­ji su mu­škar­ci, dok že­ne pred­nja­če u pos­lo­vi­ma ko­ji su ba­zi­ra­ni kod ku­će.

Na lis­ti rad­ni­ka “no­ma­da” pre­dvo­de Dan­ska i Šved­ska, u ko­ji­ma je mo­bil­no čak tre­ći­na svih rad­ni­ka, te Ni­zo­zem­ska, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Fran­cu­ska, gdje če­t­vr­ti­na rad­ni­ka prak­ti­ci­ra rad na da­lji­nu. Naj­ma­nje se no­vi trend rad­nih od­no­sa pro­ši­rio u Ita­li­ji, Grč­koj, Če­škoj, Polj­skoj i Slo­vač­koj.

Manj­ka­vost za­ko­na

No, manj­ka­vost za­kon­skog ok­vi­ra za no­ve mo­de­le ra­da ni­je sa­mo hr­vat­ski pro­blem, već i os­ta­le zem­lje EU ka­ska­ju.

Mobilni rad­ni­ci ra­de du­lje ne­go­li kla­sič­ni za­pos­le­ni­ci, jer se rad iz­van rad­nog mjes­ta obav­lja ko­ri­šte­njem pa­met­nih te­le­fo­na, ta­ble­ta, pri­je­nos­nih ili stol­nih ra­ču­na­la, a ra­de bez rad­nog vre­me­na, uklju­ču­ju­ći i ve­čer­nji te rad vi­ken­di­ma, ali im os­ta­je pros­tor i za bav­lje­nje pri­vat­nih obve­za. Pi­ta­nje ko­jim se tre­nut­no u EU Par- la­men­tu ak­tiv­no ba­ve jest us­pos­tav­lja­nje rav­no­te­že iz­me­đu pri­vat­nog i pos­lov­nog ži­vo­ta. Hr­vat­ska zas­tup­ni­ca Ma­ri­ja­na Pe­tir, čla­ni­ca je in­te­res­ne sku­pi­ne ko­ja se ba­vi tom pro­ble­ma­ti­kom u Par­la­men­tu.

Nes­ta­ja­nje gra­ni­ca

U ve­ći­ni ze­ma­lja, ka­že, pri­mi­je­će­no je nes­ta­ja­nje gra­ni­ca i po­ja­ča­va­nje utje­ca­ja pos­la na obi­telj­ski ži­vot, sve vi­še rad­ni­ka ra­di i u slo­bod­no vri­je­me, a po­sao ko­ji ra­de iz­van rad­nog mjes­ta i rad­nog vre­me­na ni­je pla­ćen, što re­zul­ti­ra stre­som i ne­ga­tiv­nim utje­ca­jem na zdravlje i kva­li­te­tu ži­vo­ta. Sto­ga se na­me­će pi­ta­nje ima­ju li rad­ni­ci obve­zu bi­ti stal­no dos­tup­ni ili ima­ju pravo na is­klju­če­nje?

Fran­cu­ska je po­čet­kom go­di­ne do­ni­je­la za­kon o pra­vu na is­klju­če­nje ko­ji od tvrt­ki ko­je za­poš­lja­va­ju vi­še od 50 rad­ni­ka zah­ti­je­va da do­ne­su po­ve­lju u ko­joj će bi­ti ga­ran­ti­ra­no pravo rad­ni­ka da se iz­van rad­nog vre­me­na is­klju­če iz di­gi­tal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je i bu­du ne­dos­tup­ni za obav­lja­nje pos­la. Fran­cu­sko tr­ži­šte ra­da, do­da­je Pe­tir, jed­no je od naj­bo­lje re­gu­li­ra­nih u svi­je­tu, s obve­zom od 35 sa­ta ra­da tjed­no, a ovaj za­kon no­vi je ko­rak ka za­šti­ti rad­ni­ka. I ne­ke eu­rop­ske tvrt­ke, uglav­nom u osi­gu­ra­nju ili auto­mo­bil­skoj in­dus­tri­ji te ban­kar­skom i IT sek­to­ru uve­le su res­trik­ci­je ko­ri­šte­nja elek­tro­nič­ke po­šte iz­van rad­nog vre­me­na i bi­lje­že ve­ću učin­ko­vi­tost.

U Hr­vat­skoj je, is­ti­če pak Na­ta­ša No­va­ko­vić, di­rek­to­ri­ca za rad­ne od­no­se i ljud­ske po­ten­ci­ja­le HUPa, pi­ta­nje za­kon­skog re­gu­li­ra­nja ovak­vog flek­si­bil­ni­jeg ra­da za­pe­lo tek na mo­guć­nos­ti po­vre­me­nog ra­da od ku­će, ko­ji po­dra­zu­mi­je­va rad od tek ne­ko­li­ko da­na u mje­se­cu iz­van rad­nog mjes­ta. Za­kon pre­dvi­đa tek rad od ku­će, pa se tra­ži da pos­lo­dav­ci obav­lja­ju pre­gle­de elek­trič­nih i plin­skih ins­ta­la­ci­ja i osi­gu­ra­va va­tro­gas­ni apa­rat i ku­ti­ju za pr­vu po­moć. Sve to kom­pli­ci­ra ovaj vid ra­da i otva­ra pros­tor nje­go­vog ko­ri­šte­nja u si­voj zo­ni”.

Pi­lot pro­jek­ti

Naš za­kon­ski ok­vir sto­ga u HUPu vi­de zas­ta­rje­lim, a ka­ko je oblik mo­bil­nog ra­da u porastu i sve ukazuje da će, osim u po­je­di­nim dje­lat­nos­ti­ma gdje ni­je mo­guć, nas­ta­vi­ti s ras­tom, Na­ta­ša No­va­ko­vić is­ti­če ka­ko se sve vi­še čla­ni­ca HUPa že­li uklju­či­ti u ini­ci­ja­ti­ve ko­ji­ma nas­to­je za­ko­no­dav­ca uvje­ri­ti da je flek­si­bil­no ure­đe­nje mjes­ta i vre­me­na ra­da bu­duć­nost. “Sa­mo u zad­njih go­di­nu da­na ne­ko­li­ko je ve­li­kih kom­pa­ni­ja ima­lo pi­lot pro­jek­te ko­ji­ma su po­ku­ša­va­le ‘na ma­la vra­ta’ uves­ti odre­đe­nu flek­si­bil­nost za svo­je za­pos­le­ni­ke. I u svim tim kom­pa­ni­ja­ma po­vrat­na in­for­ma­ci­ja od rad­ni­ka bi­la je da že­le da taj mo­del za­ži­vi. Mla­de ge­ne­ra­ci­je auto­no­mi­ju i mo­guć­nost flek­si­bil­nog ra­da sma­tra­ju ne­čim što im pos­lo­da­vac mo­ra omo­gu­ći­ti”, is­ti­če No­va­ko­vić.

Pos­lo­dav­ci u re­gu­li­ra­nju uvje­ta za “outwor­ke­re” vi­de pri­li­ku da i rad­ni­ci bu­du za­do­volj­ni­ji, a ti­me i an­ga­ži­ra­ni­ji i pro­duk­tiv­ni­ji. No, Pe­tir, kao i mno­gi nje­zi­ni ko­le­ge, sma­tra­ju nuž­nim jas­no odre­di­ti gra­ni­cu rad­nih uvje­ta da i rad­ni­ci ne bu­du ro­bo­vi.

“Sma­tram ka­ko pi­ta­nje za­šti­te rad­ni­ka i osi­gu­ra­nje dos­to­jans­tve­nog rad­nog vre­me­na tre­ba ure­di­ti i regulativom na eu­rop­skoj ra­zi­ni, no naj­ve­ća od­go­vor­nost ipak le­ži na dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. Pri­mje­ri do­bre prak­se pos­to­je te ih je po­treb­no raz­mi­je­ni­ti i pro­miš­lja­ti o kva­li­tet­nim po­li­ti­ka­ma ko­je će u eri di­gi­ta­li­za­ci­je i iz­a­zo­vi­ma ko­je je ona sa so­bom do­ni­je­la, snaž­ni­je za­šti­ti rad­ni­ka i osi­gu­ra­ti mu pravo na is­klju­če­nje”, za­klju­ču­je Pe­tir.

PI­TA­NJE ZA­ŠTI­TE RAD­NI­KA TRE­BA URE­DI­TI I REGULATIVOM NA EU­ROP­SKOJ RA­ZI­NI Ma­ri­ja­na Pe­tir euro­par­la­men­tar­ka MOBILNI RAD JE U PORASTU I SVE UKAZUJE DA ĆE NAS­TA­VI­TI TIMTEMPOM Na­ta­ša No­va­ko­vić HUP

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.