Iz pri­ho­da svo­je hi­dro­elek­tra­ne fi­nan­ci­ra­mo važ­ne pro­jek­te za grad

An­to­ni­ja Jo­zić, gra­do­na­čel­ni­ca Ple­ter­ni­ce, je­di­nog gra­da u Hr­vat­skoj ko­ji ima svo­ju ma­lu hi­dro­lek­tra­nu

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - BORIVOJE DOKLER

VJE­RU­JEM DA JE JA­KO MA­LO LJU­DI VJEROVALO KA­KO ĆE JE­DAN MA­LI GRAD U SLA­VO­NI­JI BI­TI VLAS­NIK HI­DRO­ELEK­TRA­NE I DA JED­NA RI­JE­KA, VE­LI­ČI­NE NA­ŠE ORLJAVE, IMA KA­PA­CI­TET ZA PRO­IZVOD­NJU ELEKTRIČNE ENER­GI­JE

Hi­dro­elek­tra­na na ri­je­ci Or­lja­vi pro­izve­de električne ener­gi­je dos­tat­ne za po­kri­će tro­ška jav­ne ra­s­vje­te gra­da Ple­ter­ni­ce i oko­li­ce

Mi­ni hi­dro­elek­tra­na Ple­ter­ni­ca pr­va je i je­di­na hi­dro­elek­tra­na u vlas­niš­tvu ne­ke je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve u Hr­vat­skoj. Ka­da je i za­što Grad Ple­ter­ni­ca od­lu­čio iz­gra­di­ti ma­lu hi­dro­elek­tra­nu, ko­ji su glav­ni be­ne­fi­ti elek­tra­ne i da li je nje­na iz­grad­nja po­tak­nu­la ne­ke dru­ge gos­po­dar­ske ini­ci­ja­ti­ve, upi­ta­li smo gra­do­na­čel­ni­cu Ple­ter­ni­ce An­to­ni­ju Jo­zić.

Ka­da se po­ja­vi­la ide­ja o ma­loj hi­dro­elek­tra­ni Ple­ter­ni­ca i tko je bio ini­ci­ja­tor? Što je bio njen cilj, jes­te li ima­li ne­ke uzo­re?

Na ide­ju iz­grad­nje ma­le hi­dro­elek­tra­ne u Ple­ter­ni­ci do­šao je Fra­njo Lu­cić, ta­daš­nji gra­do­na­čel­nik Ple­ter­ni­ce. Ina­če ide­ja je pos­to­ja­la du­gi niz go­di­na, još iz vre­me­na ‘90.-ih go­di­na proš­log stoljeća, no za­kon­ska re­gu­la­ti­va ni­je iš­la na ru­ku inves­ti­to­ri­ma pa se u re­ali­za­ci­ju ni­je ni kre­nu­lo.

Na­kon što je u Hr­vat­skoj uve­den sus­tav po­ti­caj­ne ci­je­ne električne ener­gi­je iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je tj. fe­ed-in ta­ri­fa Grad Ple­ter­ni­ca je go­di­ne do­nio od­lu­ku o iz­grad­nji ma­le hi­dro­elek­tra­ne u Ple­ter­ni­ci. U to vri­je­me ja sam ob­na­ša­la duž­nost za­mje­ni­ce gra­do­na­čel­ni­ka ta­ko da sam go­to­vo od po­čet­ka bi­la uklju­če­na u ak­tiv­nos­ti oko pro­jek­ti­ra­nja i sa­me iz­grad­nje. S ob­zi­rom na to da smo mi lo­kal­na sa­mo­upra­va s ni­skim iz­vor­nim pro­ra­ču­nom že­lje­li smo tim pro­jek­tom os­tva­ri­ti do­dat­ne pri­ho­de, a bez da po­ve­ća­va­mo nak­na­de i po­re­ze ko­ji idu di­rek­t­no na te­ret gra­đa­na. Bi­li smo i još uvi­jek je­smo je­di­ni grad u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj ko­ji u vlas­niš­tvu ima hi­dro­elek­tra­nu te gos­po­dar­skom dje­lat­noš­ću os­tva­ru­je pri­ho­de ko­je opet da­lje ula­že u pro­jek­te važ­ne za naš grad.

Ko­ji su bi­li pr­vi po­te­zi Gra­da u tom smje­ru? Ka­ko su gra­đa­ni re­agi­ra­li na tu ide­ju?

Na­kon što je do­ne­se­na od­lu­ka o iz­grad­nji kre­nu­li smo pri­pre­ma­ti teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju za is­ho­đe­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le.

Vje­ru­jem da je ja­ko ma­lo lju­di vjerovalo ka­ko će je­dan ma­li grad u Sla­vo­ni­ji bi­ti vlas­nik jed­ne hi­dro­elek­tra­ne i mis­lim da se za­pra­vo ni­je vjerovalo ka­ko jed­na ri­je­ka, ve­li­či­ne na­še Orljave, ima ka­pa­ci­tet za pro­izvod­nju električne ener­gi­je. Pr­ve ana­li­ze po­ka­za­le su da pri­hod od pro­izvod­nje električne ener­gi­je mo­že bi­ti od 600.000 do 1.000.000 ku­na go­diš­nje, a to su za naš grad zna­čaj­na sred­stva pa se ni­je dvo­umi­lo tre­ba­lo li ići u inves­ti­ci­ju ili ne. Za­nim­lji­vo je da je tro­šak jav­ne ra­s­vje­te na­šeg gra­da i svih naselja neg­dje iz­me­đu 700.000 i 800.000 ku­na go­diš­nje ta­ko da vo­li­mo re­ći ka­ko na­ša hi­dro­elek­tra­na pro­izve­de električne ener­gi­je dos­tat­ne za po­kri­će tro­ška jav­ne ra­s­vje­te.

Ka­da se kon­kret­no kre­nu­lo s re­ali­za­ci­jom ide­je, ko­je su bi­le naj­ve­će pre­pre­ke i ka­ko se ri­je­šio pro­blem fi­nan­ci­ra­nja?

Pr­ve ak­tiv­nos­ti kre­nu­le su 2007., a elek­tra­na je pu­šte­na u rad tek kon­cem 2012. go­di­ne i mis­lim da to raz­dob­lje go­vo­ri do­volj­no o to­me ko­li­ko je to zah­tje­van pro­jekt. U to vri­je­me čes­te su bi­le iz­mje­ne za­ko­na ta­ko da smo čes­to na­ila­zi­li na zid, mo­ra­li smo če­ka­ti iz­mje­ne odre­đe­nih pra­vil­ni­ka, tu­ma­če­nja i slič­no.

Pr­vi smo i je­di­ni grad ko­ji se upus­tio u tak­vu inves­ti­ci­ju i čes­to smo upra­vo mi bi­li oni ko­ji su ‘pro­bi­ja­li’ put – od gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ener­get­skog odo­bre­nja, kon­ce­si­je za gos­po­dar­sko ko­ri­šte­nje vo­da, pri­klju­če­nja na EE mre­žu, za­šti­te oko­li­ša itd. Za­pra­vo je pro­blem fi­nan­ci­ra­nja bio naj­ma­nji pro­blem i ri­je­ši­li smo ga uz su­fi­nan­ci­ra­nje Fon­da za za­šti­tu oko­li- ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost i kre­di­tom HBORa na če­ti­ri go­di­ne.

Ka­da je ma­la hi­dro­elek­tra­na pu­šte­na u rad i kak­ve re­zul­ta­te bi­lje­ži do da­nas, da li nje­na pro­izvod­nja po­kri­va po­tre­be Ple­ter­ni­ce?

Elek­tra­na je pu­šte­na u prob­ni rad 6. pro­sin­ca 2012. go­di­ne, a u sus­ta­vu po­ti­ca­ja je od ožuj­ka 2013. go­di­ne i od ta­da je pro­izve­la oko 2.500.000 kWh električne ener­gi­je od­nos­no os­tva­ri­la pri­hod od 2,5 mi­li­ju­na ku­na. Pro­izvod­nja ovi­si o hi­dro­lo­škim uvje­ti­ma, a proš­le go­di­ne elek­tra­na ni­je ra­di­la od lip­nja jer su iz­vo­đe­ni ra­do­vi re­kons­truk­ci­je ple­ter­nič­kog sla­pa.

Ko­li­ko je ona utje­ca­la na ši­re­nje svi­jes­ti o odr­ži­vos­ti, da li je po­tak­nu­la ne­ke pri­vat­ne ili gos­po­dar­ske ini­ci­ja­ti­ve u kra­ju?

Ite­ka­ko. Ovog pro­lje­ća u rad je pu­šte­na još jed­na hi­dro­elek­tra­na na ri­je­ci Or­lja­vi, pri­vat­ne inves­ti­to­ri­ce Lji­lja­ne Šoch. U ti­je­ku je is­ho­đe­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le za još jed­nu hi­dro­elek­tra­nu ni­zvod­no od na­še, a pri­je dva mje­se­ca nam se ja­vio inves­ti­tor iz Is­tre ko­ji je ku­pio zem­lji­šte u Bu­čju i ko­ji ta­ko­đer na­mje­ra­va gra­di­ti hi­dro­elek­tra­nu na ple­ter­nič­kom po­dru­čju.

Vje­ru­jem da će­mo usko­ro ima­ti če­ti­ri pos­tro­je­nja na ot­pri­li­ke 15 km du­gom vo­do­to­ku od Ple­ter­ni­ce do Brod­skog Dre­nov­ca i da će­mo bi­ti pri­mjer u Hr­vat­skoj. Pro­izvod­njom električne ener­gi­je iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je, osim fi­nan­cij­ske ko­ris­ti, zna­čaj­no utje­če­mo na sma­nje­nje emi­si­je CO2, a to je i obve­za na­še dr­ža­ve po Di­rek­ti­vi 20-20-20.

Je­su li vam se mo­žda ja­vi­li ne­ki dru­gi gra­do­vi ko­ji su za­in­te­re­si­ra­ni za ta­kav pro­jekt?

Da. Čes­to nam se jav­lja­ju inves­ti­to­ri ko­ji že­le ula­ga­ti u ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je, i pri­vat­ni i jav­ni i uvi­jek im nas­to­ji­mo po­mo­ći sa­vje­ti­ma i us­mje­ra­va­ti ih na tom du­gom pu­tu od ide­je do re­ali­za­ci­je. Osim Li­lja­ne Šoch do sad nit­ko ni­je us­pio do­ći do kraj­njeg ci­lja od­nos­no do pri­klju­če­nja na mre­žu. Još uvi­jek su čes­te iz­mje­ne za­ko­no­dav­nog ok­vi­ra, a na­ža­lost još ni­je do­ne­sen no­vi pra­vil­nik o OIE ta­ko da su svi no­vi pro­jek­ti u sta­tu­su quo. Pra­vil­nik je pro­šao jav­no sa­vje­to­va­nje i oče­ku­jem da se do­ne­se u krat­kom ro­ku ka­ko bi se inves­ti­ci­je mo­gle nas­ta­vi­ti.

U ko­joj je fa­zi pro­jekt ma­le hi­dro­elek­tra­ne Po­že­ga i ko­je ci­lje­ve že­li­te pos­ti­ći njo­me?

Pro­jekt ma­le hi­dro­elek­tra­ne Po­že­ga je pred iz­da­va­njem gra­đe­vin­ske do­zvo­le. Vje­ru­jem da će­mo do kra­ja go­di­ne kre­nu­ti u iz­grad­nju još jed­ne hi­dro­elek­tra­ne ko­ja bi nam na go­diš­njoj ra­zi­ni tre­ba­la stva­ra­ti pri­ho­de od 500.000 ku­na.

Ako zna­mo da je iz­vor­ni pro­ra­čun na­šeg gra­da oko se­dam mi­li­ju­na ku­na on­da za­pra­vo shva­ća­mo ko­li­ko su nam to zna­čaj­na sred­stva za sve dru­ge pro­jek­te ko­ris­ne za naš grad.

DUŠAN MIRKOVIĆ/PIXSELL

Do kra­ja go­di­ne Grad Ple­ter­ni­ca pla­ni­ra po­kre­nu­ti grad­nju ma­le hi­dro­elek­tra­ne Po­že­ga ko­ja će go­diš­nje upri­ho­di­ti 500.000 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.