Hr­vat­ski sof­twa­re za svi­jet bez ces­ta vi­so­kog ri­zi­ka

WebGIS Tvrt­ka Pro­met i pros­tor ra­zvi­ja sof­tver­sko rje­še­nje ko­je olak­ša­va ana­li­zu opas­nih di­oni­ca na pro­met­ni­ca­ma

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI -

Sta­tis­ti­ka Mi­nis­tar­stva unu­tar­njih pos­lo­va (MUP) po­ka­zu­je ka­ko se u po­s­ljed­njih de­set go­di­na na hr­vat­skim ces­ta­ma go­diš­nje do­go­di vi­še od 45 ti­su­ća pro­met­nih ne­sre­ća pri ko­ji­ma čak 20 ti­su­ća su­di­oni­ka pre­tr­pi ne­ku vr­stu oz­lje­de, a vi­še od 300 oso­ba po­gi­ne. S dru­ge stra­ne, me­đu­na­rod­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju ka­ko se po­lo­vi­ca od ukup­nog bro­ja naj­te­žih pro­met­nih ne­sre­ća za­pra­vo do­ga­đa na ma­nje od 10 pos­to pro­met­ne mre­že, što po­ka­zu­je da ite­ka­ko pos­to­ji di­rek­t­na ve­za iz­me­đu pro­met­ne in­fras­truk­tu­re i ri­zi­ka od pro­met­ne ne­sre­će. Da­nas je, na sre­ću, stu­panj ra­zvo­ja zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je ipak dos­ti­gao ra­zi­nu na ko­joj je mo­gu­će pre­dvi­dje­ti po­ten­ci­jal­no opas­ne di­je­lo­ve ces­ta, a ti­me i sma­nji­ti ri­zik. Hr­vat­ska tvrt­ka Pro­met i pros­tor d.o.o. u su­rad­nji sa za­gre­bač­kim Ge­odet­skim Fa­kul­te­tom i Fa­kul­te­tom pro­met­nih zna­nos­ti, ra­zvi­ja upra­vo jed­no tak­vo sof­tver­sko rje­še­nje ko­je uve­li­ke olak­ša­va pro­na­la­že­nje po­ten­ci­jal­no opas­nih di­oni­ca na pro­met­ni­ca­ma. Ri­ječ je za­pra­vo o WebGIS plat­for­mi za uprav­lja­nje pros­tor­nim po- da­ci­ma ko­mer­ci­jal­nog na­zi­va pipGIS, ko­ja slu­ži kao plat­for­ma na ko­joj se po mo­de­lu tran­sfe­ra zna­nja i teh­no­lo­gi­je na Fa­kul­te­tu pro­met­nih zna­nos­ti ra­zvi­ja sus­tav na­zvan FPZiRAPCo­din­g­to­ol. Fa­kul­tet pro­met­nih zna­nos­ti, kao je­dan od 11 akre­di­ti­ra­nih teh­nič­kih part­ne­ra me­đu­na­rod­nog pro­gra­ma i pro­jek­ta po­di­za­nja ra­zi­ne si­gur­nos­ti ces­tov­nog pro­me­ta In­ter­na­ti­onal Ro­ad Asse­sment Pro­gram­me (iRAP), na­ve­de­ni sus­tav ko­ris­ti za in­s­pek­ci­ju pro­met­ne in­fras­truk­tu­re ko­ja se pro­vo­di vr­lo de­talj­nim pre­gle­dom i ana­li­zom vi­še od 90 ele­me­na­ta na di­oni­ca­ma ces­ta, i to sva­kih 10 me­ta­ra. Iz ge­ore­fe­ren­ci­ra­nih vi­deo za­pi­sa iRAP in­s­pek­to­ri pri­kup­lja­ju po­dat­ke ko­ji se po­tom obra­đu­ju te po­mo­ću njih stva­ra­ju pre­dik­cij­ski mo­del vje­ro­jat­nos­ti do­ga­đa­nja pro­met­nih ne­sre­ća na pro­ma­tra­noj ces­tov­noj mre­ži. Ka­ko je po­jaš­nje­no u iz­vješ­ću o ra­zi­na­ma ri­zi­ka na di­oni­ca­ma dr­žav­ne ces­te D8 ko­ji je iz­ra­dio Fa­kul­tet pro­met­nih zna­nos­ti, za­hva­lju­ju­ći ra­zvi­je­noj me­to­do­lo­gi­ji iRAPa u ko­nač­ni­ci se do­bi­va­ju lo­ka­ci­je di­oni­ca na ko­ji­ma je po­treb­no pro­ves­ti odre­đe­ne mje­re sa­na­ci­je ka­ko bi se pos­to­je­ća ra­zi­na si­gur­nos­ti po­di­gla na za­do­vo­lja­va­ju­ću ra­zi­nu. Naj­z­na­čaj­ni­je ko­ris­ti su što se oz­bilj­nost pro­met­ne ne­sre­će mo­že zna­čaj­no sma­nji­ti ako se pro­ve­du od­go­va­ra­ju­će mje­re u lan­cu čim­be­ni­ka ko­ji se jav­lja­ju pri­li­kom nas­tan­ka i ti­je­kom do­ga­đa­nja pro­met­ne ne­sre­će. Pri­mar­ni cilj ovak­vog pris­tu­pa je u stva­ri spri­je­či­ti naj­te­ža stra­da­va­nja ka­da je već doš­lo do po­gre­ške vo­za­ča od­nos­no pro­met­ne ne­sre­će. Na mjes­ti­ma na ko­ji­ma se po­ka­že po­ve­ća­na vje­ro­jat­nost da se do­go­di te­ška ne­sre­ća, iRAPov sof­tver­ski mo­del pred­la­že pro­vo­đe­nje ne­ke od mje­ra sa­na­ci­je uz pro­vo­đe­nje de­talj­nih ana­li­za troškova i ko­ris­ti. Na taj se na­čin iz­ra­đu­je plan inves­ti­ra­nja u si­gur­ni­je ces­te či­me se osi­gu­ra­va učin­ko­vi­to i ci­lja­no inves­ti­ra­nje na mjes­ti­ma na ko­ji­ma se oče­ku­je naj­ve­ći po­vrat ulo­že­nih sred­sta­va. Ri­ječ je, da­ka­ko, o ino­va­tiv­nom pris­tu­pu si­gur­nos­ti pro­me­ta s ob­zi­rom na to da se ne­ka­da ana­li­za si­gur­nos­ti pro­me­ta pro­vo­di­la ta­ko da su se ana­li­zi­ra­le tzv. cr­ne toč­ke od­nos­no mjes­ta na ko­ji­ma je pr­vo tre­ba­lo po­gi­nu­ti ne­ko­li­ko lju­di da bi se ut­vr­di­lo ka­ko ne­što ni­je u re­du. Me­đu­na­rod­ni pro­gram ocje­ne sta­nja si­gur­nos­ti iRAP pri­su­tan je u vi­še od 90 ze­ma­lja svi­je­ta, a ko­li­ko je pro­izvod ra­zvi­jen u Hr­vat­skoj kva­li­te­tan, su­ge­ri­ra­ju i nje­go­vi me­đu­na­rod­ni us­pje­si – ana­li­ze pro­met­ne si­gur­nos­ti u Mol­da­vi­ji, Eti­opi­ji i Ga­ni pod vod­stvom vo­de­ćih me­đu­na­rod­nih inves­ti­cij­skih fon­do­va i Svjet­ske ban­ke odvi­ja­le su se uz ko­ri­šte­nje ovog sof­tver­skih rje­še­nja. Bri­tan­ski Tran­s­port Re­se­ar­ch La­bo­ra­tory ( TRL) za pro­vo­đe­nje de­talj­nih ana­li­za si­gur­nos­ti za upra­vi­te­lja ces­ta Hig­hways En­gland ko­ris­tio je to sof­tver­sko rje­še­nje za ana­li­zu 12.500 ki­lo­me­ta­ra pri­mar­ne ces­tov­ne mre­že u En­gle­skoj te u Ka­ta­ru i glav­nom gra­du Do­hi gdje se ti re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­ris­te za una­pre­đe­nje si­gur­nos­ti ces­tov­nog pro­me­ta s ci­ljem dos­ti­za­nja za­vid­nog stup­nja si­gur­nos­ti do po­čet­ka svjet­skog no­go­met­nog pr­vens­tva ko­je se on­dje odr­ža­va 2022. go­di­ne. Je­dan od naj­z­na­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta sva­ka­ko je i us­pos­ta­va je­dins­tve­nog sus­ta­va ba­ze po­da­ta­ka o ces­ta­ma i ana­li­za si­gur­nos­ti ces­ta u Li­ba­no­nu ko­ju su struč­nja­ci Fa­kul­te­ta pro­met­nih zna­nos­ti u su­rad­nji sa tvrt­kom Pro­met i Pros­tor d.o.o. proš­le go­di­ne sa­mos­tal­no pro­ve­li na vi­še od 6000 ki­lo­me­ta­ra ces­ta.

PD

Sof­tver da­nas ko­ris­te u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Li­ba­no­nu, Ka­ta­ru, Eti­opi­ji i Ga­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.