Po­kre­će­mo svoj pr­vi bi­ke sha­re sus­tav u su­rad­nji s ho­tel­skom ku­ćom

Kre­ši­mir Dvor­ski, di­rek­tor Sus­ta­va jav­nih bi­ci­ka­la, go­vo­ri o in­te­gri­ra­nom jav­nom pri­je­vo­zu, ško­li bi­cik­li­ra­nja 18+, sprem­nos­ti fi­nan­ci­ra­nja pa­met­ne mo­bil­nos­ti i sta­nju bi­cik­lis­tič­ke in­fras­truk­tu­re

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - BORIVOJE DOKLER

Su­rad­nja s HŽ Put­nič­kim pri­je­vo­zom, Spin City car­sha­ring ope­ra­te­rom i naj­no­vi­ja su­rad­nja s Vol­lom na po­dru­čju in­te­gra­ci­je auto­bus­nog i bi­cik­lis­tič­kog pri­je­vo­za, za­če­ci su in­te­gri­ra­nog jav­nog pri­je­vo­za

Uče­ti­ri go­di­ne next­bi­ke je po­kre­nuo sus­ta­ve jav­nih bi­ci­ka­la u 13 hr­vat­skih gra­do­va, a usko­ro će se taj broj po­pes­ti na 15, či­me će Hr­vat­ska pos­ta­ti tre­ća zem­lja po bro­ju next­bi­ke gra­do­va u Eu­ro­pi. Kra­jem lip­nja po­kre­će i pr­vi bi­ke sha­ring sus­tav u su­rad­nji s jed­nom ho­tel­skom ku­ćom što im je je­dan od naj­važ­ni­jih pro­je­ka­ta na­kon pr­ve če­ti­ri go­di­ne pos­lo­va­nja jer će ta­ko, ka­žu, vi­dje­ti ko­li­ko na re­zul­ta­te pro­jek­ta utje­če i sam na­ru­či­telj sus­ta­va. Pri­je ne­ko­li­ko da­na otvo­ri­li su i no­vu sta­ni­cu s jav­nim bi­cik­li­ma is­pred za­gre­bač­kog City Pla­za cen­tra, toč­ni­je is­pred pos­lov­ni­ce Ad­di­ko ban­ke či­ji za­pos­le­ni­ci sa­da mo­gu is­ko­ris­ti­ti sve do­bro­bi­ti odr­ži­ve mo­bil­nos­ti. Kre­ši­mi­ra Dvor­skog, di­rek­to­ra Sus­ta­va jav­nih bi­ci­ka­la upi­ta­li smo zna­či li svi ti re­zu­la­ti da su Hr­va­ti jed­ni od naj­ve­ćih lju­bi­te­lja bi­cik­li­ra­nja u Eu­ro­pi ili je taj­na u ne­če­mu dru­gom.

“Taj­na je pri­je sve­ga u na­šem po­du­zet­nič­kom du­hu jer da ga ne­ma­mo odav­no bi­smo odus­ta­li od bor­be s ad­mi­nis­tra­tiv­nim pre­pre­ka­ma na ko­je na­ila­zi­mo na tjed­noj ba­zi. S dru­ge stra­ne, pu­še nam vje­tar u le­đa jer Hr­vat­ska ipak u odre­đe­noj mje­ri pra­ti svjet­ske tren­do­ve me­đu ko­ji­ma je i ra­zvoj ur­ba­ne mo­bil­nos­ti, cik­lo­tu­ri­zam, sma­nje­nje emi­si­je CO2 i bri­ga za lo­kal­nu za­jed­ni­cu ta­ko da ima dos­ta svi­je­tlih pri­mje­ra me­đu ma­njim gra­do­vi­ma ko­ji se iz­u­zet­no tru­de ići uko­rak s os­tat­kom svi­je­ta. U Hr­vat­skoj po­pu­lar­nost bi­cik­li­ra­nja ta­ko­đer ras­te iz go­di­ne u go­di­nu ta­ko da su to do­bre stra­ne okru­že­nja u ko­je­mu pos­lu­je­mo”.

Ka­ko u tom svi­je­tlu ocje­nju­je­te bi­cik­lis­tič­ku in­fras­truk­tu­ru u hr­vat­skim gra­do­vi­ma, pra­ti li ona 'vo­lju na­ro­da'?

Bi­cik­lis­tič­ka in­fras­truk­tu­ra je re­la­tiv­no do­bra u ne­kim gra­do­vi­ma, me­đu­tim u ve­ći­ni na­ših gra­do­va i op­ći­na pos­to­ji ogro­man pros­tor za na­pre­dak na što uka­zu­ju broj­ne stu­di­je, fo­ru­mi, okru­gli sto­lo­vi te na­po­ri i ini­ci­ja­ti­ve po­je­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji­ma je sta­lo da se bi­cik­lis­tič­ka in­fras­truk­tu­ra una­pri­je­di ka­ko bi se bi­cik­lis­ti mo­gli sir­gur­no kre­ta­ti na svo­jim sva­kod­nev­nim ru­ta­ma. Mi sa svo­je stra­ne ta­ko­đer ulažemo mak­si­mal­ne na­po­re u vi­du edu­ka­ci­je lju­di ko­ju pro­vo­di­mo u su­rad­nji s udru­gom Si­gur­nost u pro­me­tu (Ško­la bi­cik­li­ra­nja 18+) pri če­mu na­gla­sak stav­lja­mo na poz­na­va­nje pro­met­nih pro­pi­sa pr­vens­tve­no kod odras­lih bi­cik­lis­ta me­đu ko­ji­ma ve­lik broj njih ne­ma vo­zač­ku do­zvo­lu i auto­mat­ski pred­stav­lja­ju ri­zič­nu sku­pi­nu. Na­rav­no da bi nam bi­lo dra­že kad bi se broj bi­cik­lis­tič­kih sta­za dras­tič­no po­ve­ćao, me­đu­tim to je u do­me­ni nad­lež­nih grad­skih služ­bi, mi mo­že­mo na to sa­mo uka­zi­va­ti svim gra­do­vi­ma u ko­ji­ma dje­lu­je­mo.

Va­ši ko­ris­ni­ci su si­gur­no do­brim di­je­lom i tu­ris­ti ko­ji do­la­ze u Hr­vat­sku. Ima­te li mo­žda kak­ve toč­ni­je po­dat­ke o nji­ho­vom bro­ju, ka­ko i gdje naj­vi­še ko­ris­te bi­cik­le, po če­mu se raz­li­ku­ju od do­ma­ćih ko­ris­ni­ka?

Udio tu­ris­ta u kon­ti­nen­tal­nim gra­do­vi­ma je iz­me­đu 20 i 40%, dok je nji­hov udio u gra­do­vi­ma na oba­li uglav­nom iz­me­đu 40 i 60%. U Za­gre­bu pri­mje­ri­ce lje­ti stu­den­ti od­la­ze svo­jim ku­ća­ma u dru­gim gra­do­vi­ma, a za­mje­nju­ju ih tu­ris­ti. Ti­je­kom tu­ris­tič­ke se­zo­ne oba­la je kr­ca­ta tu­ris­ti­ma i oni uglav­nom za re­gis­tra­ci­ju u sus­tav ko­ris­te dis­play na ter­mi­na­lu na sta­ni­ca­ma s bi­cik­li­ma i pla­ća­ju kre­dit­nim kar­ti­ca­ma za raz­li­ku od do­ma­ćih lju­di ko­ji se re­gis­tri­ra­ju na web stra­ni­ci ili pu­tem bes­plat­ne mo­bil­ne apli­ka­ci­je ‘next­bi­ke’ ko­ja je ujed­no i naj­br­ži alat za naj­am bi­ci­ka­la. Stra­ni tu­ris­ti uglav­nom su od pri­je upoz­na­ti s bi­ke sha­ring kon­cep­tom i zna­ju ga ko­ris­ti­ti, dio njih već ko­ris­ti next­bi­ke sus­tav u jed­nom ili vi­še od 120 next­bi­ke gra­do­va u svi­je­tu, a sa ši­re­njem mre­že u Hr­vat­skoj pri­mje­ću­je­mo ka­ko ba­za od pos­to­je­ćih 20.000 ko­ris­ni­ka već pre­poz­na­je sve pred­nos­ti next­bi­ke sus­ta­va.

Ne­dav­no ste u Ve­li­koj Go­ri­ci uve­li električne bi­cik­le ko­ji se pu­ne iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je - fo­to­na­pon­skih pa­ne­la - što je pr­vi ta­kav pri­mjer u ovom di­je­lu Eu­ro­pe. Ko­li­ko vam je važ­na za­šti­ta oko­li­ša u va­šem pos­lu?

Za­šti­ta oko­li­ša nam je je­dan od te­melj­nih na­če­la pos­lo­va­nja i vo­đe­ni tim na­če­li­ma ra­zvi­ja­mo pro­jekt kao du­go­roč­no eko­nom­ski i eko­lo­ški odr­živ. Ni­je po­an­ta u elek­trič­nim bi­cik­li­ma ni­ti fo­to­na­pon­skim pa­ne­li­ma, ko­li­ko je važ­no is­tak­nu­ti da bi­cikl kao pri­je­voz­no sred­stvo pos­to­ji 200 go­di­na i us­pr­kos po­jav­lji­va­nju sve ve­ćeg bro­ja no­vih fu­tu­ris­tič­kih pri­je­voz­nih sred­sta­va, do­bri sta­ri bajk, bi­cik­la, bi­cik­lin ili bajs te­ško da će za­mi­je­ni­ti bi­lo ko­ji od no­vi­jih iz­u­ma. Bi­cikl je vje­či­ta in­s­pi­ra­ci­ja, aso­ci­ra na dje­tinj­stvo, bu­di ve­dri­nu i osje­ćaj slo­bo­de, uos­ta­lom – jes­te li ikad vi­dje­li oso­bu ko­ja vo­zi bi­cikl da dje­lu­je ner­voz­no kao što je to čes­to slu­čaj kod vo­za­ča auto­mo­bi­la dok če­ka­ju ze­le­no na se­ma­fo­ru?

Je­dan ste i od pre­dvod­ni­ka u in­te­gri­ra­nom jav­nom pri­je­vo­zu za ko­ji mno­gi is­ti­ču da će bi­ti važ­na pro­met­na ka­ri­ka u bu­duć­nos­ti. Za­hva­lju­ju­ći next­bi­keu sta­nov­ni­ci Ve­li­ke Go­ri­ce i Si­ska sa­da mo­gu pu­to­va­ti do Za­gre­ba i na­zad kom­bi­ni­ra­ju­ći vlak i bi­cikl. Ko­li­ko su po va­ma hr­vat­ski gra­đa­ni osvi­je­šte­ni o pa­met­nim mo­bil­nim rje­še­nji­ma i što ih ko­či da ih vi­še ne ko­ris­te?

Na­ša su­rad­nja s HŽ Put­nič­kim pri­je­vo­zom, Spin City car­sha­ring ope­ra­te­rom i naj­no­vi­ja su­rad­nja ko­ju gra­di­mo mi i Vol­lo na po­dru­čju in­te­gra­ci­je auto­bus­nog i bi­cik­lis­tič­kog pri­je­vo­za, za­če­ci su in­te­gri­ra­nog jav­nog pri­je­vo­za, me­đu­tim pu­no pos­la je još pred na­ma. Po­treb­no je sa sis­tem in­te­gra­to­ri­ma kre­irat je­dins­tve­nu mo­bil­nu apli­ka­ci­ju ko­ja će po­ve­za­ti sve sus­ta­ve u jed­nu cje­li­nu pu­tem in­tu­itiv­nog su­če­lja ko­jim će kraj­nji ko­ris­ni­ci la­ko­ćom uprav­lja­ti po­put Fa­ce­bo­oka ili Ins­ta­gra­ma. Već ra­di­mo na to­me, no put ni­je ta­ko brz jer pos­to­je i broj­na ogra­ni­če­nja, inert­nost po­je­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i nedostatak fi­nan­cij­skih sred­sta­va bez po­dr­ške jav­nog sek­to­ra. In­te­gri­ra­ni jav­ni pri­je­voz u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma pre­dvo­de čel­ni­ci jav­ne upra­ve, a kod nas to baš ne funk­ci­oni­ra ide­al­no. U po­s­ljed­nje vri­je­me vi­de se ipak ne­ke pro­mje­ne o pro­miš­lja­nju po­je­di­nih dje­lat­ni­ka jav­nih tvrt­ki i sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na kad će i upra­ve tih tvrt­ki po­dr­ža­ti ini­ci­ja­ti­ve svo­jih pro­ak­tiv­nih i bu­duć­nos­ti ori­jen­ti­ra­nih dje­lat­ni­ka.

Ko­li­ko grad­ske i dr­žav­ne vlas­ti pra­te pro­jek­te pa­met­ne mo­bil­nos­ti? Kak­va su va­ša is­kus­tva?

Gra­do­vi su do proš­le go­di­ne ko­ris­ti­li sred­stva Fon­da za za­šti­tu oko­li­ša ka­ko bi su­bven­ci­oni­ra­le pro­jek­te po­put sus­ta­va jav­nih bi­ci­ka­la, pa­met­nih klu­pa, so­lar­nih sta­ba­la, elek­tro­vo­zi­la i sl. Ove go­di­ne Fond je zna­čaj­no pro­mi­je­nio stra­te­gi­ju i sma­njio pro­ra­čun ta­ko da ne­ma vi­še mo­guć­nos­ti za fi­nan­ci­ra­nje ovak­vih pro­je­ka­ta iz tog iz­vo­ra što sma­tram iz­u­zet­no štet­nim jer pro­jek­ti odr­ži­ve mo­bil­nos­ti ni­su trend za jed­nu se­zo­nu, ne­go pred­met du­go­roč­nog pla­ni­ra­nja i ra­zvo­ja jer je­di­no uz ta­kav pris­tup mo­že­mo pos­ti­za­ti i že­lje­ne re­zul­ta­te i po­zi­tiv­ne učin­ke u lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma. Me­đu­tim uvi­jek se pojavi ne­ki no­vi iz­vor fi­nan­ci­ra­nja ili su­bven­ci­oni­ra­nja pro­je­ka­ta lo­kal­ne sa­mo­upra­ve ko­ja je na­ru­či­telj sus­ta­va pa­met­ne mo­bil­nos­ti pa je tak ove go­di­ne Mi­nis­tar­stvo tu­riz­ma da­lo po­dr­šku ne­kim gra­do­vi­ma, dru­gi pra­te mo­guć­nos­ti fi­nan­ci­ra­nje iz EU fon­do­va, a mi pa­ra­lel­no pre­go­va­ra­mo i s po­ten­ci­jal­nim spon­zo­ri­ma u kor­po­ra­tiv­nom sek­to­ru ko­ji u svo­joj stra­te­gi­ji druš­tve­no od­go­vor­nog pos­lo­va­nja u odre­đe­noj mje­ri po­ka­zu­je sprem­nost pra­će­nja tak­vih pro­je­ka­ta.

Pri­je go­di­nu da­na po­kre­nu­li ste sus­tav jav­nih bi­ci­ka­la u Sa­ra­je­vu, a usko­ro kre­će i u Tuz­li. Ka­ko gra­đa­ni BiH, ali i nji­ho­ve grad­ske vlas­ti, pri­hva­ća­ju i po­dr­ža­va­ju bi­cik­li­ra­nje?

Sus­tav u Sa­ra­je­vu je uz Zagreb naj­us­pješ­ni­ji next­bi­ke sus­tav jav­nih bi­ci­ka­la u re­gi­ji. To nam da­je na­du da u sr­p­nju s pri­lič­nom do­zom op­ti­miz­ma ide­mo u im­ple­men­ta­ci­ju dru­gog po re­du BiH gra­da i oče­ku­je­mo da će Tuz­la­ci po uzo­ru na Sa­raj­li­je pri­gr­li­ti s jed­na­kim ve­se­ljem naj­br­ži, naj­ze­le­ni­ji, naj­z­dra­vi­ji i cje­nov­no naj­po­volj­ni­ji oblik grad­skog pri­je­vo­za. Grad­ske vlas­ti Sa­ra­je­va us­tu­pi­le su jav­ne po­vr­ši­ne za pos­tav­lja­nje sta­ni­ca s jav­nim bi­cik­li­ma, ali zbog li­mi­ti­ra­nih mo­guć­nos­ti su­bven­ci­oni­ra­nja pro­jek­ta ni­su mo­gle pru­ži­ti fi­nan­cij­sku po­dr­šku što se usko­ro mo­že i pro­mi­je­ni­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.