Vje­tar u le­đa

Od 1. ko­lo­vo­za sve ban­ke mo­ra­ju nu­di­ti i fik­s­ne ka­ma­te >>

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

One ko­je to ne­će mo­ći pru­ži­ti mo­rat će kli­jen­ti­ma po­ka­za­ti HNB-ovu lis­tu kre­di­to­ra ko­ji omo­gu­ća­va­ju fik­s­ne sto­pe

Na­kon naj­a­ve da zbog po­za­maš­ne iz­lo­že­nos­ti gra­đa­na ka­mat­nom ri­zi­ku Hr­vat­ska na­rod­na ban­ka (HNB) pri­pre­ma pre­po­ru­ke ban­ka­ma da na­gla­sak sta­ve na fik­s­ne ka­ma­te, sti­žu pr­vi kon­kret­ni po­te­zi.

Od 1. ko­lo­vo­za ban­ke će kli­jen­ti­ma za no­ve kre­di­te bi­ti duž­ne po­nu­di­ti op­ci­ju fik­s­ne ka­mat­ne sto­pe, a ako ih u po­nu­di ne­ma­ju, pru­ži­ti im HNBo­vu lis­tu kre­di­to­ra ko­ji ih nu­de i po ko­jim uvje­ti­ma. Naj­e­sen se, pak, oče­ku­je i pre­po­ru­ka za pos­to­je­će kre­di­te, ali i flek­si­bi­li­zi­ra­nje uprav­lja­nja ko­la­te­ra­li­ma kod re­po auk­ci­ja što bi do­dat­no tre­ba­lo olak­ša­ti put fik­s­nim ka­ma­ta­ma.

Bez na­go­va­ra­nja

Naj­no­vi­ji po­tez je pro­ši­re­nje ra­ni­je od­lu­ke ko­jom su ban­ke kli­jen­ti­ma mo­ra­le po­nu­di­ti i op­ci­ju kun­skih zaj­mo­va, uz one s va­lut­nom kla­uzu­lom što je, uz os­ta­lo, da­lo vje­tra u le­đa eks­pan­zi­ji kun­skih kre­di­ta. S is­tim efek­tom u sre­diš­njoj ban­ci ra­ču­na­ju i sad, oče­ku­ju­ći da će tr­ži­šte i kon­ku­ren­ci­ja uči­ni­ti svo­je. “Bit­no je da su lju­di svjes­ni ri­zi­ka, da zna­ju ko­li­ko on mo­že utjecati na nji­ho­ve otplate s ob­zi­rom na pre­os­ta­lu roč­nost kre­di­ta i, suk­lad­no to­me, in­for­mi­ra­ni kod ko­jih ba­na­ka mo­gu fik­si­ra­ti ka­ma­tu”, ka­že vi­ce­gu­ver­ner Ve­dran Šo­šić. Po­tom svat­ko sa­mos­tal­no od­lu­ču­je ho­će li se za­šti­ti­ti od ri­zi­ka ili ga pre­uze­ti. “To uvi­jek tre­ba bi­ti od­lu­ka po­je­din­ca, a ne da ih mi na ne­što na­go­va­ra­mo”, pod­cr­ta­va. Ban­ka­ma je već sig­na­li­zi­ra­no da će re­gu­la­tor iz­a­ći s po­te­zom ko­ji će tan­gi­ra­ti i kre­di­te u ot­pla­ti, ali i flek­si­bi­li­zi­ra­ti uprav­lja­nje ko­la­te­ra­li­ma ka­ko bi se po­ve­ća­la učin­ko­vi­tost re­po auk­ci­ja, du­go­roč­nih iz­vo­ra za kun­ske kre­di­te. Do­sad su ban­ke za struk­tur­ne re­po ope­ra­ci­je mo­ra­le ima­ti vri­jed­nos­ne pa­pi­re s dos­pi­je­ćem du­ljim od če­ti­ri go­di­ne, a uvo­đe­njem “col­la­te­ral po­olin­ga” mo­ći će ima­ti i krat­ko­roč­ne, od­nos­no tra­žit će se odr­ža­va­nje “po­ol” ko­la­te­ra­la za sve re­po pos­lo­ve neo­vis­no o dos­pi­je­ću. Efekt ne bi tre­bao do­ni­je­ti tek­ton­ske pro­mje­ne u kre­di­ti­ra­nju već uk­lo­ni­ti jed­nu od pre­pre­ka. Ina­če, dvi­je tre­ći­ne svih kre­di­ta ko­je vra­ća­ju ku­ćans­tva ve- za­no je uz pro­mje­nji­vu ka­ma­tu, a kod stam­be­nih kre­di­ta to pre­ma­šu­je 75 pos­to. Rast ci­je­ne nov­ca gra­đa­ni­ma bi se pre­lio u vi­še ra­te, a ban­ka­ma ma­te­ri­ja­li­zi­rao ka­mat­no in­du­ci­ra­ni kre­dit­ni ri­zik što bri­ne su­per­vi­zo­ra jer mo­že po­pri­mi­ti obri­se sis­tem­skog ri­zi­ka.

Pri­mje­ri­ce, rast euri­bo­ra (uz ko­ji je ve­za­no vi­še od po­lo­vi­ce stam­be­nih kre­di­ta uz va­ri­ja­bil­nu sto­pu) za je­dan pos­to po­ve­ćao bi ot­plat­ne ra­te za 10 pos­to, a nje­gov po­vra­tak na po­vi­jes­ne ra­zi­ne pri­je kri­ze 2008. po­no­vio bi sce­na­rij apre­ci­ja­ci­je švi­car­skog fran­ka.

Ci­je­na nov­ca i da­lje kao sad

No, u ko­jem će smje­ru ka­ma­te i kad ići , nit­ko se ne usu­di prog­no­zi­ra­ti. FED je na tra­gu di­za­nja re­fe­rent­nih ka­mat­nja­ka, no ECB je pri­je de­se­tak da­na sni­zi­la

BIT­NO JE DA SU LJU­DI SVJES­NI RI­ZI­KA, DA ZNA­JU KO­LI­KO ON MO­ŽE UTJECATI NA NJI­HO­VE OTPLATE Ve­dran Šo­šić vi­ce­gu­ver­ner

in­fla­tor­na oče­ki­va­nja da­le­ko is­pod ci­lja­nih dva pos­to i naj­a­vi­la pro­du­že­nje, a bu­de li po­tre­be i po­ve­ća­nje op­se­ga mo­ne­tar­nog po­pu­šta­nja.

U Fran­k­fur­tu oče­ku­ju da će ci­je­na nov­ca u euro­zo­ni “du­lje raz­dob­lje” os­ta­ti na sa­daš­njim ra­zi­na­ma, si­gur­no dos­ta du­lje od kra­ja ove go­di­ne. Uz to, iz­gled­no je da bi se ‘pe­gla­nje’ kre­dit­nog rej­tin­ga Hr­vat­ske mo­glo pre­li­ti u ci­je­ne kre­di­ta kod ku­će pa ne ču­di da kli­jen­ti još kal­ku­li­ra­ju s pa­dom ka­ma­ta, upo­zo­ra­va­ju ban­ka­ri. Gu­ver­ner Bo­ris Vuj­čić u svib­nju je upo­zo­rio da ia­ko pos­to­ji opor­tu­ni­tet­ni tro­šak pa­da ra­ta kre­di­ta ako ka­ma­te još pad­nu, on je u uvje­ti­ma po­vi­jes­no ni­skih ka­ma­ta raz­mjer­no ma­li, dok je po­ten­ci­jal­ni tro­šak za ne­ke kli­jen­te u slu­ča­ju ras­ta ka­ma­ta zna­tan.

D. URUKALOVIĆ/ PIXSELL

Rast euri­bo­ra za 1 pos­to po­ve­ćao bi ra­te i 10%

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.