KOD OVR­HA NI­SU PRO­BLEM BAN­KE VEĆ POTROŠAČKI MENTALITET I NAVIKA NEPLAĆANJA

BEZ PAR­DO­NA

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

TRE­BA PRIPAZITI DA SE NE OSTAVI GORAK OKUS U USTIMA

Oko 300.000 blo­ki­ra­nih gra­đa­na na­po­kon je doš­lo u fo­kus onih ko­ji od­lu­ču­ju. Na­kon bur­nih po­li­tič­kih go­di­nu da­na, stra­nač­kih i me­đus­tra­nač­kih pre­vi­ra­nja či­ni se ka­ko se sa­da “sta­bil­na” vlast okre­će kon­kret­nim pro­ble­mi­ma i to je za sva­ku po­hva­lu. Dug od oko 42 mi­li­jar­de ku­na ko­ji se go­di­na­ma lo­ših, ne­pro­vo­di­vih, po­lo­vič­nih i tko zna kak­vih za­kon­skih rje­še­nja na­ku­pio na le­đi­ma gra­đa­na i tvrt­ki sti­gao je na stol ak­tu­al­ne vlas­ti. Na­po­kon se uka­za­la pri­li­ka za tes­ti­ra­nje li­der­skih spo­sob­nos­ti svih ak­te­ra dr­žav­ne vlas­ti, a ne­ka­ko se u da­tom tre­nut­ku naj­bo­lje snaš­la pred- sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić oku­piv­ši im­po­zant­ni broj su­di­oni­ka na okru­glom sto­lu i po­ku­šav­ši pro­na­ći rje­še­nje mi­re­ći na pr­vu ne­po­mir­lji­ve sta­vo­ve. I ka­ko se god či­ni­lo, po­ru­ke ko­je su otiš­le proš­log tje­dan s Pan­tov­ča­ka na Mar­kov trg bez za­mjer­ke su i sva­ka­ko mo­gu pos­lu­ži­ti kao do­bra nit vo­di­lja pre­ma ko­nač­nom rje­še­nju. Me­đu­tim, ka­ko se to obič­no do­ga­đa adre­si­ra­nje jed­nog pro­ble­ma, ono­ga ve­za­nog uz naj­o­sjet­lji­vi­je ka­te­go­ri­je druš­tva, ni­je po­di­glo veo s pu­no ši­reg pro­ble­ma.

Stva­ra­nje spi­ra­le

Bav­lje­nje po­je­di­nač­nim sud­bi­na­ma ovr­še­nih ko­ji vo­de ne te­žak ne­go neo­dr­živ ži­vot, za­jed­no sa svo­jim obi­te­lji­ma, i niz pre­tuž­nih i za bi­lo ko­je druš­tvo pre­sra­mot­nih pri­ča ko­je do­la­ze na dnev­noj ba­zi iz Udru­ge blo­ki­ra­nih na­ža­lost je fo­kus ras­pra­ve po­mak­lo pre­ma tra­že­nju tre­nut­nog rje­še­nja, a bez ula­ska u dub­lju ana­li­zu iz­vo­ri­šta svih na­zo­vi­mo ih “za­la” ko­ji­ma su iz­lo­že­ni obič­ni gra­đa­ni.

I sa­da tre­ba jas­no i glas­no re­ći da ta “zla” ni­su ban­ke mjes­to gdje se obič­no tra­ži po­če­tak i kraj sva­ke pri­če o ovr­ha­ma, već “mi­šung” dvi­je svim na­ma ja­ko svoj­stve­ne ka­rak­te­ris­ti­ke potrošački mentalitet ko­ji uvi­jek že­li vi­še od mo­guć­nos­ti, te sa­da već po­vi­jes­no uko­ri­je­nje­na navika neplaćanja. I ko­li­ko god to zvu­ča­lo ne­po­pu­lar­no bez rje­še­nja te dvi­je od­li­ke ovo­ga druš­tva ni­ti je­dan za­kon ko­ji će šti­ti pr­vu ne­kret­ni­nu i tri če­t­vr­ti­ne pla­će od ovr­he ne­će po­mak­nu­ti druš­tvo. Jer čak i da u ovom tre­nut­ku ne­kim ču­dom mo­že­mo stisnuti “reset” gumb nad cijelim druš­tvom ne­ma­mo ga­ran­ci­je da za 20ak go­di­na ne­će bi­ti is­to.

Za­što? Za­to što dok god se to­le­ri­ra ne­pla­ća­nje obve­za ne­će bi­ti ni­ti nov­ca na dru­goj stra­ni da se pod­mi­re dru­ge obve­ze. Pre­ve­de­no to zna­či da ako ne­ki pos­lo­da­vac ne upla­ću­je pla­će svo­jim rad­ni­ci­ma ko­ji ured­no do­la­ze na po­sao i ra­de ni­ti oni ne­će pla­ća­ti svo­je kre­di­te i ko­mu­nal­ne tro­ško­ve.

Ali ako taj pos­lo­da­vac ne pla­ća pla­ću rad­ni­ci­ma jer pak nje­ga po 300 da­na ne pla­ća ve­ći pos­lov­ni su­bjekt za ko­ji on ured­no obav­lja po­sao i to po­ne­kad i pos­lov­ni su­bjekt u dr­žav­no vlas­niš­tvu ubr­zo je vr­lo jas­no ka­ko se stva­ra spi­ra­la ko­ja do­vo­di do blo­ki­ra­nja 300 i vi­še ti­su­ća gra­đa­na. A ka­ko se za­klju­ču­je ne­po­sred­no i do de­mo­graf­skog pus­to­še­nja je­di­ne dr­ža­ve ko­ju ima­mo. Ta navika neplaćanja ko­ja ge­ne­ri­ra ko­li­či­nu ne­lik­vid­nos­ti s ko­jom smo su­oče­ni na dnev­noj os­no­vi ne­što je što će bi­ti pra­vi test li­der­skih spo­sob­nos­ti sa­daš­nje ili bu­du­će vlas­ti. Jer i ka­da se kratkoročno olakša ži­vot onih ko­ji su sa­da u blo­ka­di tre­ba pripaziti da se ne ostavi gorak okus u ustima onih ko­ji je­dva pod­mi­ru­ju svo­je obve­ze ka­ko ne bi bi­li u blo­ka­di.

Test za druš­tvo

A to je mo­ment ko­ji u pri­ču uvo­di naš mentalitet ko­ji s jed­ne stra­ne dik­ti­ra da mo­ra­mo ima­ti naj­no­vi­je mo­bi­te­le, naj­br­že i naj­ve­će auto­mo­bi­le kao i pre­sku­pu odje­ću ko­jom na­gra­đu­je­mo dje­cu već u os­nov­noj ško­li, a pre­čes­to to či­ni­mo po ci­je­ni da ne pla­ti­mo ne­što dru­go mo­žda vlas­ti­te rad­ni­ke, a mo­žda i po­ne­kog do­bav­lja­ča. Uos­ta­lom to je prak­sa ko­ju smo ta­ko du­bo­ko uko­ri­je­ni­li u druš­tvo da će nje­na pro­mje­na bi­ti test za ci­je­lo druš­tvo ne sa­mo one ko­ji je­su ili že­le bi­ti na vlas­ti. Ipak, pr­vi ko­ra­ci su uči­nje­ni, sa­da je ja­ko važ­no da se ne sta­ne sa­mo na nji­ma.

DA U OVOM TRE­NUT­KU MO­ŽE­MO STISNUTI ‘RESET’ GUMB NAD CIJELIM DRUŠ­TVOM NE­MA­MO JAMSTVO DA ZA 20-AK GO­DI­NA NE­ĆE BI­TI IS­TO JER I KA­DA SE KRATKOROČNO OLAKŠA ŽI­VOT ONIH KO­JI SU SA­DA U BLO­KA­DI ONIH KO­JI JE­DVA POD­MI­RU­JU SVO­JE OBVE­ZE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.