S VLASTITIM VALUTAMA ZEM­LJE JUŽNE EU­RO­PE MOŽDA NE BI ZAPALE U TA­KO VELIK DUG

Oče­ki­va­nja Da­le­ko naj­po­pu­lar­ni­ji raz­log ra­di ko­jeg je usva­ja­nje eura pr­vo­bit­no bi­lo to­li­ko po­pu­lar­no u juž­noj Eu­ro­pi bi­lo je da su dav­no ti­je­kom 1980-ih i 1990-ih sa­svim obič­ni lju­di te­ži­li cje­nov­noj sta­bil­nos­ti u ko­joj su Ni­jem­ci uži­va­li sa svo­jom nje­mač

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - KENNETH ROGOFF* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Ukon­tek­s­tu iz­bor­ne po­bje­de cen­tris­ta usre­do­to­če­nog na re­for­me u Fran­cu­skoj i, či­ni se, sve iz­gled­ni­jeg po­nov­nog osva­ja­nja man­da­ta nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel, ima li na­de za zas­ta­li pro­jekt je­dins­tve­ne va­lu­te u Eu­ro­pi? Možda, no još jed­no de­set­lje­će us­po­re­nog ras­ta, is­pre­ki­da­no pe­ri­odič­nim ko­nvul­zi­ja­ma ve­za­nim uz dug, još uvi­jek se do­ima vje­ro­jat­ni­jim sce­na­ri­jom. Us­li­jed od­luč­nog po­ma­ka pre­ma fi­skal­noj i ban­kar­skoj uni­ji, si­tu­aci­ja bi mo­gla bi­ti pu­no bo­lja. No, u ne­dos­tat­ku po­li­ti­ka us­mje­re­nih pre­ma ja­ča­nju sta­bil­nos­ti i odr­ži­vos­ti, šan­se za mo­gu­ći krah znat­no su ve­će. Is­ti­na, ti- je­kom krat­ko­roč­nog raz­dob­lja ima pu­no raz­lo­ga za op­ti­mi­zam. Ti­je­kom proš­le go­di­ne euro­zo­na je uži­va­la u so­lid­nom cik­lič­kom opo­rav­ku, nad­ma­šiv­ši oče­ki­va­nja u ve­ćoj mje­ri ne­go bi­lo ko­je vo­de­će ra­zvi­je­no gos­po­dar­stvo. Po­sve sam uvje­ren da iz­bor Em­ma­nu­ela Ma­cro­na pred­stav­lja pre­kret­ni­cu ko­ja ras­pi­ru­je na­du da će Fran­cu­ska po­nov­no po­kre­nu­ti svo­je gos­po­dar­stvo u mje­ri ko­ja će bi­ti dos­tat­na da ona pos­ta­ne pu­no­prav­ni i jed­na­ki part­ner Nje­mač­koj u uprav­lja­nju euro­zo­nom. Ma­cron i nje­gov eko­nom­ski tim pu­ni su obe­ća­va­ju­ćih ide­ja i imat će ve­li­ku ve­ći­nu u Na­ci­onal­noj skup­šti­ni ka­ko bi ih mo­gli pro­ves­ti (iako će bi­ti od po­mo­ći ako mu Ni­jem­ci da­ju slo­bo­dan pros­tor po pi­ta­nju pro­ra­čun­skih de­fi­ci­ta u za­mje­nu za re­for­mu). I u Špa­njol­skoj se eko­nom­ska re­for­ma tran­sfor­mi­ra u snaž­ni­ji du­go­roč­ni rast.

Lo­ši sa­vje­ti eko­no­mis­ta

No, si­tu­aci­ja ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ća. Grčko gos­po­dar­stvo još je uvi­jek suočeno sa slabim rastom, na­kon prolaženja kroz jed­nu od najgorih recesija u po­vi­jes­ti, iako oni ko­ji za to okriv­lju­ju nje­mač­ke stro­ge mje­re šted­nje za­si­gur­no ni­su raz­mo­tri­li broj­ke: us­li­jed ohra­bri­va­nja od stra­ne li­je­vo us­mje­re­nih ame­rič­kih eko­no­mis­ta, Grč­ka je lo­še uprav­lja­la s možda naj­mek­šim pa­ke­tom za fi­nan­cij­sko spa­ša­va­nje u mo­der­noj po­vi­jes­ti. Ita­li­ja je pos­ti­gla da­le­ko vi­še od Grč­ke, ali to je ne­is­kren kom­pli­ment; re­al­ni do­ho­dak za­pra­vo je ni­ži ne­go pri­je jed­nog de­set­lje­ća. Je­dins­tve­na valuta pokazala se zlat­nim ka­ve­zom za ci­je­lu juž­nu Eu­ro­pu, na­me­ta­njem ve­će fiskalne i mo­ne­tar­ne čes­ti­tos­ti, či­me je de­viz­ni te­čaj pres­tao igra­ti naj­važ­ni­ju ulo­gu u ubla­ža­va­nju neo­če­ki­va­nih šo­ko­va.

Do­is­ta, gos­po­dar­stvo Ve­li­ke Bri­ta­ni­je dr­ža­lo se ta­ko do­bro (do sa­da) na­kon proš­lo­go­diš­njeg re­fe­ren­du­ma o Brexi­tu dje­lo­mič­no je us­li­jed na­glog slab­lje­nja fun­te, što je po­tak­nu­lo kon­ku­rent­nost. Na­rav­no, poz­na­to je da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja (mu­dro) odus­ta­lo od je­dins­tve­ne va­lu­te na is­ti na­čin na ko­ji se u ovom tre- nut­ku kre­će (ne to­li­ko mu­dro) pre­ma pot­pu­nom pov­la­če­nju iz Eu­rop­ske unije i s je­dins­tve­nog tr­ži­šta. U ovom je tre­nut­ku pri­lič­no jas­no da valuta euro ni­je bi­la neophodna za us­pjeh Eu­rop­ske unije te se umjes­to to­ga pokazala ogromnom preprekom, kao što su pre­dvi­dje­li broj­ni eko­no­mis­ti s ove stra­ne Atlan­ti­ka. Eu­ro­kra­ti su du­go us­po­re­đi­va­li eu­rop­ske integracije s vož­njom bi­cik­la: mo­ra­te se stal­no kre­ta­ti pre­ma na­pri­jed ili će­te pas­ti. Ako je to do­is­ta ta­ko, pre­ura­nje­no usva­ja­nje je­dins­tve­ne va­lu­te mo­že se us­po­re­di­ti s obi­la­skom kroz de­be­li, mo­kri ce­ment.

Iro­nič­no, da­le­ko naj­po­pu­lar­ni­ji raz­log ra­di ko­jeg je usva­ja­nje eura pr­vo­bit­no bi­lo to­li­ko po­pu­lar­no u juž­noj Eu­ro­pi bi­lo je da su dav­no ti­je­kom 1980ih i 1990ih, sa­svim obič­ni lju­di te­ži­li cje­nov­noj sta­bil­nos­ti u ko­joj su Ni­jem­ci uži­va­li sa svo­jom nje­mač­kom mar­kom. Me­đu­tim, dok je euro bio po­pra­ćen dra­ma­tič­nim op­sež­nim pa­dom in­fla­ci­je di­ljem euro­zo­ne, ve­ći­na os­ta­lih ze­ma­lja us­pje­la je sma­nji­ti in­fla­ci­ju i bez nje­ga.

Tes­ti­ra­nje ot­por­nos­ti

Od da­le­ko ve­će važ­nos­ti za pos­ti­za­nje cje­nov­ne sta­bil­nos­ti bi­la je po­ja­va mo­der­ne ne­za­vis­ne sre­diš­nje ban­ke, ure­đa­ja ko­ji je po­mo­gao u dra­ma­tič­nom sma­nji­va­nju ra­zi­ne in­fla­ci­je di­ljem svi­je­ta. Ipak, ne­ko­li­ci­na mjes­ta, po­put Ve­ne­zu­ele, još uvi­jek je su­oče­na s troz­na­men­kas­tim po­ras­tom ci­je­na, ali to je tre­nut­no ri­jet­kost. Vr­lo je iz­gled­no da bi Ita­li­ja i Špa­njol­ska, da su jed­nos­tav­no da­le svo­jim sre­diš­njim ban­ka­ma vi­še auto­no­mi­je, umjes­to usva­ja­nja eura, i one danas ima­le ni­sku in­fla­ci­ju. Grč­ka je za­ci­je­lo ma­nje očit slu­čaj; ali, ob­zi­rom da su broj­ne si­ro­maš­ne afrič­ke zem­lje ite­ka­ko u sta­nju odr­ža­va­ti jed­noz­na­men­kas­tu in­fla­ci­ju, mo­že­mo pret­pos­ta­vi­ti da je i Grč­ka mo­gla u to­me us­pje­ti. Do­is­ta, da su zem­lje južne Eu­ro­pe za­dr­ža­le vlas­ti­te va­lu­te, možda ne bi ni­kad zapale u ta­ko ve­li­ki dug i ima­le bi op­ci­ju par­ci­jal­nog ne­is­pu­nje­nja obve­za pu­tem in­fla­ci­je.

Pi­ta­nje je ka­ko izvesti Eu­rop­sku uni­ju iz mokrog cementa. Iako broj­ni eu­rop­ski po­li­ti­ča­ri iz­bje­ga­va­ju to priz­na­ti, sta­tus quo vje­ro­jat­no ni­je odr­živ; naposljetku mora doći ili do zna­čaj­no ve­će fiskalne integracije ili do kaotičnog raspada. Za­pa­nju­ju­će je na­iv­no mis­li­ti da se euro ne­će su­oči­ti s dalj­njim tes­ti­ra­njem ot­por­nos­ti na stres u stvar­nom ži­vo­tu ti­je­kom slje­de­ćih 5 do 10 go­di­na, ako ne i ra­ni­je.

Če­ka­nje tre­nut­ka is­ti­ne

Ako je sta­tus quo naposljetku neo­dr­živ, za­što su tr­ži­šta ta­ko kraj­nje mir­na, a pri­no­si de­se­to­go­diš­njih dr­žav­nih obvez­ni­ca u Ita­li­ji nad­ma­šu­ju pri­no­se de­se­to­go­diš­njih dr­žav­nih obvez­ni­ca u Nje­mač­koj za ma­nje od dva pos­tot­ka? Možda ma­le raz­li­ke u pri­no­si­ma odra­ža­va­ju uvje­re­nje ula­ga­ča da naposljetku do­la­ze iz­rav­ni pa­ke­ti spa­sa, bez ob­zi­ra na pro­tes­te nje­mač­kih po­li­ti­ča­ra ra­di upra­vo su­prot­nog. Ot­kup du­ga pe­ri­fer­nih ze­ma­lja od stra­ne Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke već pred­stav­lja im­pli­cit­nu su­bven­ci­ju, dok se ras­pra­va o euro obvez­ni­ca­ma usi­ja­va us­li­jed Ma­cro­no­ve po­bje­de.

Ili se možda ula­ga­či po­uz­da­ju u to da je jug Eu­ro­pe pre­du­bo­ko uga­zio u ce­ment da bi mo­gao po­nov­no iz nje­ga iz­a­ći. Nje­mač­ka će sa­mo nas­ta­vi­ti sa sma­nji­va­njem nji­ho­vih pro­ra­ču­na ka­ko bi se po­bri­nu­la da nje­nim ban­ka­ma bu­de ot­pla­ćen dug. Ka­ko god bi­lo, vo­đa­ma euro­zo­ne bi­lo bi bo­lje da od­mah dje­lu­ju, umjes­to da če­ka­ju slje­de­ći tre­nu­tak is­ti­ne je­dins­tve­ne va­lu­te.

GRČKO GOS­PO­DAR­STVO JOŠ JE UVI­JEK SUOČENO SA SLABIM RASTOM, NA­KON PROLAŽENJA KROZ JED­NU OD NAJGORIH RECESIJA U PO­VI­JES­TI NEKA IH NATJERAJU DA VRATE SAV NO­VAC SVE GO­DI­NE UNAZAD Ko­ris­nik se­ris­lav na čla­nak o za­ku­pu paš­nja­ka u RH

PI­TA­NJE JE KA­KO IZVESTI EU IZ MOKROG CEMENTA, NAPOSLJETKU MORA DOĆI ILI DO ZNA­ČAJ­NO VE­ĆE FISKALNE INTEGRACIJE ILI DO KAOTIČNOG RASPADA VALUTA EURO NI­JE BI­LA NEOPHODNA ZA US­PJEH EU­ROP­SKE UNIJE, NAPROTIV, UMJES­TO TO­GA POKAZALA SE OGROMNOM PREPREKOM

*Kenneth Rogoff

biv­ši glav­ni eko­no­mist Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, pro­fe­sor je eko­no­mi­je i jav­ne po­li­ti­ke na Sve­uči­li­štu u Har­var­du

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.