KONTROLA KVALITETE NA NA­ŠEM TR­ŽI­ŠTU NI­JE DO­BRA

AUTOHTONI PROIZVODI >>

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - SAŠA PAPARELLA

Ne­ma­mo po­uz­da­nih la­bo­ra­to­ri­ja pa u jed­nom pro­izvod pro­gla­se is­prav­nim, a u dru­gom ne, ka­že Bra­čić

Hr­vat­ska je na 13. mjes­tu u EU po bro­ju za­šti­će­nih autoh­to­nih pro­izvo­da, ko­ji postižu dva do tri pu­ta ve­ću ci­je­nu od os­ta­lih, is­tak­nu­la je Je­le­na Đu­gum po­moć­ni­ca mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de na okru­glom sto­lu odr­ža­nom pod na­zi­vom “Autohtoni hr­vat­ski proizvodi – med, bu­či­no i mas­li­no­vo ulje”, odr­ža­nom u or­ga­ni­za­ci­ji Ve­čer­njeg lis­ta, Pos­lov­nog dnev­ni­ka i por­ta­la Agro­biz u Zagrebu.

“Pre­ma sta­tis­ti­ka­ma, pro­met tak­vim pro­izvo­di­ma u svi­je­tu go­diš­nje dostiže 50 mi­li­jar­di eura, što je oko šest pos­to ukup­ne tr­go­vi­ne po­ljo­pri­vred­nim pro­izvo­di­ma. U ne­kim zem­lja­ma, či­ni i do 15 pos­to ukup­nog po­ljo­pri­vred­nog iz­vo­za”, rek­la je Đu­gum. Do­da­la je i ka­ko Mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de po­ma­že pro­izvo­đa­či­ma u spe­ci­fi­ka­ci­ji i za­šti­ti nji­ho­vih pro­izvo­da već tre­ću go­di­nu, i to s mak­si­mal­nim iz­no­som do 75.000 ku­na.

Na zah­tjev pro­izvo­đa­ča me­da mi­je­nja se pra­vil­nik i na te­gli­ca­ma će mo­ra­ti bi­ti na­ve­de­na zem­lja po­dri­je­tla, vi­še ne­će bi­ti do­volj­no da pi­še sa­mo “EU” ili “neEU”. Is­to ta­ko, mo­rat će bi­ti naz­na­če­no ako se u bo­ci bu­či­nog ulja na­la­zi vi­še od 20 pos­to sun­co­kre­to­vog ulja.

Udru­že­ni sa Slo­ven­ci­ma

Na za­šti­ti autoh­to­nih pro­izvo­da zad­njih se go­di­na su­ra­đu­je i sa su­sje­di­ma Slo­ven­ci­ma, a na­kon za­šti­te ek­s­tra dje­vi­čan­skog mas­li­no­vog ulja sa­da se ra­di i na za­jed­nič­koj za­šti­ti me­da, kranj­ske ko­ba­si­ce, ku­le­na te još ne­kih pro­izvo­da iz Za­gor­ja i Me­đi­mur­ja. Ina­če, u EU svo­je autoh­to­ne pro­izvo­de naj­vi­še šti­te me­di­te­ran­ske zem­lje po­put Fran­cu­ske, Ita­li­je i Špa­njol­ske, dok pri­mje­ri­ce Es­to­ni­ja ni­je za­šti­ti­la ni­je­dan pro­izvod.

Ma­ri­na Do­bo­šić, či­ja obi­telj go­diš­nje pro­izve­de iz­me­đu 10.000 i 12.000 li­ta­ra bu­či­nog ulja upo­zo­ri­la je da taj po­sao pos­ta­je ne­is­pla­tiv zbog uvo­za iz Slo­ve­ni­je. “Ta­mo se bo­ca bu­či­nog ulja, u ko­joj je 90 po- sto sun­co­kre­to­vo ulje, pro­da­je za 11 ku­na. Tak­vo se ulje u ko­jem bu­če sko­ro i ne­ma onda pro­da­je u hr­vat­skim du­ća­ni­ma po 40 ku­na, i ja­ko mu je te­ško kon­ku­ri­ra­ti s pra­vim ko­je ko­šta od 70 do čak 150 ku­na. A do­ma­ći pro­izvo­đa­či se uni­šta­va­ju me­đu­sob­no umjes­to da pri­ja­ve šverc“, rek­la je. Za kva­li­te­tan pro­izvod ipak ima mjes­ta, pa je obi­telj Do­bo­šić, ko­ja obra­đu­je 60 hek­ta­ra zem­lje i ima dva ko­ope­ran­ta, otvo­ri­la tr­go­vi­nu na za­gre­bač­koj tr­ž­ni­ci Ja­run, a uskoro će otvo­ri­ti tr­go­vi­ne u Ili­ci i Vla­škoj uli­ci.

Ivan Bra­čić, os­ni­vač i sa­vjet­nik Upra­ve PIPa, is­tak­nuo je ka­ko vri­jed­nost pče­lar­ske pro­izvod­nje kon­so­li­di­ra­no iz­no­si oko 500 mi­li­ju­na ku­na, no čak 80 pos­to domaćeg me­da završi u sivoj zo­ni, mahom u pro­da­ji na kućnom pragu. Za­to bi ve­ći­na pče­la­ra mo­gla boj­ko­ti­ra­ti, ina­če, do­bru ide­ju o uvo­đe­nju na­ci­ona­le te­gli­ce za med, ko­jom bi se do­bi­lo na pre­poz­nat­lji­vos­ti i olak­ša­lo bren­di­ra­nje hr­vat­skog me­da.

“Ne znam ho­će li ta te­gli­ca bi­ti ula­ga­nje ili tro­šak. U sva­kom slu­ča­ju, treba vi­še kon­tro­li­ra­ti kva­li­te­tu me­da, a mi ni­ka­ko da iz­gra­di­mo cje­lo­vit sus­tav. Potrebna je vi­ša ra­zi­na dodane vri­jed­nos­ti, med bi tre­bao bi­ti sa­mo temelj. Mi­nis­tar­stvo zdrav­s­tva je za­du­že­no za pče­li­nje pro­izvo­de vi­še vri­jed­nos­ti, no lo­še ko­mu­ni­ci­ra s Mi­nis­tar­stvom po­ljo­pri­vre­de. Re­ci­mo SAD po­ti­ču dr­ža­nje pče­la, a ne pro­izvod­nju me­da. Ima­mo po­greš­ne mje­re po­ti­ca­ja i za­ne­ma­ri­li smo pro­po­lis, ma­tič­nu mli­ječ, vo­sak. Bez sus­tav­ne po­li­ti­ke po­ti­ca­ji su ba­ca­nje novca u bu­nar. Ni­kad se ne zna tko je za što nad­le­žan i stal­no se mi­je­nja­ju rje­še­nja, do­ne­dav­na su to bi­le za­dru­ge, a sa­da ima­mo pro­izvod­ne or­ga­ni­za­ci­je. Do­sad je mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de po­ja ti­ca­lo uvoz me­da. Mi smo 90tih go­di­na bi­li zem­lja uvoz­ni­ca me­da. Pro­izvo­di­li smo 1200 to­na, sa 65.000 pče­li­njih za­jed­ni­ca i ima­li smo oko 6500 pče­la­ra. Da­nas ima­mo oko 600.000 pče­li­njih za­jed­ni­ca, a po mo­joj pro­cje­ni je oko 15.000 pče­la­ra, a u pro­izvod­nji smo sti­glo do ne­kih 12.000 to­na. Pu­no lju­di u pče­la­ri­ma jer su os­ta­li bez pos­la”, re­kao je Bra­čić.

(Ne) po­uz­da­ni re­zul­ta­ti

Na­po­me­nuo je i ka­ko u Hr­vat­skoj ne­ma ni­jed­nog la­bo­ra­to­ri­ja ko­ji ima po­uz­da­ne re­zul­ta­te. Me­to­de su im, ve­li, ne­ujed­na­če­ne kod te­melj­nih pa­ra­me­ta­ra, pa ta­ko je­dan pro­izvod u jed­nom la­bo­ra­to­ri­ju može bi­ti pro­gla­šen is­prav­nim, a u dru­gom ne.

Pče­lar Mi­lan Vu­ke­lić sla­že se da će bi­ti pro­ble­ma oko uvo­đe­nja uni­fi­ci­ra­ne hr­vat­ske te­gli­ce, jer će pče­la­ri umjes­to do­sa­daš­nje dvi­je, od­sad mo­ra­ti pla­ća­ti šest ku­na.

“Na­še druš­tvo ni­je pre­poz­na­lo ulo­gu pče­le i opra­ši­va­nja. Nekada je ci­je­na ki­lo­gra­ma me­da bi­la kao litra mas­li­no­vog ulja, da­nas ni­ti izdaleka, prodajem po 50 ku­na mak­si­mal­no. Hr­vat­ska je eko­lo­ška zo­na jer je uni­šte­na naša baz­na in­dus­tri­ja, no tu či­nje­ni­cu ni­smo do­volj­no iz­rek­la­mi­ra­li iako bi ti­me po­di­gli ci­je­nu na­ših pro­izvo­da”, re­kao je Vu­ke­lić, ko­ope­rant us­pješ­nog po­du­zet­ni­ka Bran­ka Ro­gli­ća.

Na te­re­nu 220 lju­di

Zdrav­ko Tu­šek iz Sa­vje­to­dav­ne služ­be iz­ja­vio je ka­ko ta služ­ba na te­re­nu ima 220 lju­di, što, ve­li on, da­je uvid u ukup­ne ka­pa­ci­te­te po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje. Oni po­ma­žu u za­šti­ti i u spe­ci­fi­ci­ra­nju pro­izvo­da. Pro­izvo­đa­či bi se sa­mi tre­ba­li udru­ži­va­ti jer se ta­ko mi­ču mu­lja­to­ri s tr­ži­šta”, re­kao je Tu­šek. Iz­nio je po­dat­ke o ak­ci­ji na­vi­ka­va­nja škol­ske dje­ce na zdra­vu hra­nu, pa se ta­ko pri­mje­ri­ce or­ga­ni­zi­ra ku­ša­nje raz­nih sor­ti ja­bu­ka i kru­ša­ka, a ra­di se i na uvo­đe­nju me­da u ško­le: “Za­do­volj­ni smo, ras­te svi­jest o zdra­voj pre­hra­ni, una­toč su­ko­bi­ma s po­je­di­nim rav­na­te­lji­ma ko­ji­ma je lak­še dje­ci po­nu­di­ti hre­nov­ke ne­go se ma­lo an­ga­ži­ra­ti oko do­pre­me zdra­ve hra­ne.”

ZAŠTIĆENI AUTOHTONI PROIZVODI POSTIŽU DVA DO TRI PU­TA VE­ĆU CI­JE­NU OD OS­TA­LIH. NJI­HOV PRO­MET U SVI­JE­TU GO­DIŠ­NJE DOSTIŽE 50 MI­LI­JAR­DI EURA ČAK 80 POS­TO DOMAĆEG ME­DA ZAVRŠI U SIVOJ ZO­NI, MAHOM U PRO­DA­JI NA KUĆNOM PRAGU. POTREBNA JE VI­ŠA RA­ZI­NA DODANE VRI­JED­NOS­TI, MED BI TRE­BAO BI­TI SA­MO TEMELJ NEKADA JE CI­JE­NA KI­LO­GRA­MA ME­DA BI­LA KAO LITRA MAS­LI­NO­VOG ULJA, DA­NAS NI­TI IZDALEKA, JA PRODAJEM PO 50 KU­NA MAK­SI­MAL­NO TE­ŠKO JE PARIRATI UVOZU BU­ČI­NOG ULJA IZ SLO­VE­NI­JE, GDJE JE LITRA 11 KU­NA, A NA­ŠE PRA­VO STO­JI 70 DO 150 KU­NA

Mi­lan Vu­ke­lić Pče­lar­stvo Zrin­ska Gora

Je­le­na Đu­gum po­moć­ni­ca mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de

Ivan Bra­čić os­ni­vač i sa­vjet­nik upra­ve PIP-a

Ma­ri­na Do­bo­šić

OPG bu­či­na ulja Tik­va­ri­ći

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.