Za­pos­le­ni­ci s inva­li­di­te­tom svo­jim pri­mje­rom utje­ču na pos­lo­dav­ce

Kraj­nji cilj Tre­ba pos­to­ja­ti svi­jest o to­me da oso­be s inva­li­di­te­tom ima­ju vr­li­ne i ma­ne kao svi os­ta­li za­pos­le­ni­ci

Poslovni Dnevnik - - ISKUSTVOZLATAVRIJEDI -

Udru­ga Za­mis­li kao su­or­ga­ni­za­tor su­dje­lo­va­la je u trav­nju na Okru­glom sto­lu o učin­ko­vi­tos­ti po­li­ti­ke u za­poš­lja­va­nju oso­ba s inva­li­di­te­tom, na ko­jem su iz­ne­se­na mno­ga osob­na is­kus­tva su­oča­va­nja sa (ne) za­pos­le­noš­ću. “Na­mje­ra ove Vla­de”, is­tak­nuo je Mar­ko Pavić, mi­nis­tar ra­da i mi­ro­vin­skog sus­ta­va, “je oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom omo­gu­ći­ti uklju­či­va­nje na otvo­re­no tr­ži­šte ra­da i ak­ti­van do­pri­nos u ži­vo­tu za­jed­ni­ce”.

Is­tak­nu­to je da je pro­fe­si­onal­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja uvi­jek u pred­nos­ti is­pred umi­rov­lje­nja oso­ba s inva­li­di­te­tom. Una­toč pra­vu pred­nos­ti pri za­poš­lja­va­nju, oso­be s inva­li­di­te­tom ima­ju po­te­ško­ća na otvo­re­nom tr­ž­š­štu ra­da, jer se pos­lo­dav­ci bo­je ho­će li nji­ho­vi za­pos­le­ni­ci po­sao obav­lja­ti na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin. Osim tog ve­li­ki je pro­blem nek­va­li­fi­ci­ra­nost sa­mih oso­ba s inva­li­di­te­tom za otvo­re­na rad- na mjes­ta, kao i ni­ska ra­zi­na obra­zo­va­nja u toj po­pu­la­ci­ji. Zbog to­ga pos­lo­dav­ci čes­to pla­ća­ju nak­na­de, umjes­to da pru­že pri­li­ku oso­bi s inva­li­di­te­tom.

Sa­gle­da­va­ju­ći stva­ri na ova­kav na­čin, mo­gao bi se ste­ći do­jam da sa­mo­za­poš­lja­va­njem oso­be s inva­li­di­te­tom svla­da­va­ju naj­ve­ću pre­pre­ku, no pra­va avan­tu­ra tek po­či­nje. Po­du­zet­nik Ni­ko­la Ris­tić upo­zo­rio je ka­ko su po­ti­ca­ji za za­poš­lja­va­nje oso­ba s inva­li­di­te­tom zna­čaj­no sma­nje­ni ot­kad nji­hov iz­nos ne ovi­si o vi­si­ni pla­će za­pos­le­ni­ka. Po­du­zet­ni­ca Al­bi­na Žni­dar is­tak­nu­la je da se na sa­mo­za­pos­le­ne oso­be s inva­li­di­te­tom od­no­se svi obve­zu- ju­ći pro­pi­si i sve su obve­ze jas­no de­fi­ni­ra­ne, dok pra­va sa­mo­za­pos­le­nih oso­ba s inva­li­di­te­tom do­sa­daš­nji za­ko­no­da­vac uop­će ne pre­poz­na­je. Ka­ko bi nam pri­bli­ži­la si­tu­aci­ju kao pri­mjer je iz­ni­je­la odred­bu da tre­nut­no naj­ni­ža pla­ća di­rek­to­ra u tvr­ki mo­ra iz­no­si­ti 7000 ku­na, dok su po­ti­ca­ji za za­poš­lja­va­nje oso­ba s inva­li­di­te­otm ve­za­ni uz mi­ni­mal­nu oso­no­vi­cu, a sa­mo­za­pos­le­ne oobe s inva­li­di­te­tom su ujed­no i di­rek­to­ri či­ji iz­nos pla­će ne utje­če u vi­si­nu po­ti­ca­ja.

Za­pos­le­no 18.000

Iako je tre­nut­no 18.000 za­pos­le­nih oso­ba s inva­li­di­te­tom u Hr­vat­skoj, si­tu­aci­ja bi mo­gla i tre­ba­la bi­ti zna­čaj­no bo­lja. Je­dan od mo­gu­ćih na­či­na za po­bolj­ša­nje iz­ni­je­la je Svje­tla­na Ma­ri­jon, pred­sjed­ni­ca udru­ge Za­mis­li. Pred­lo­ži­la je stav­lja­nje udru­ga ko­je zapošljavaju oso­be s inva­li­di­te­tom u za­seb­nu ka­te­go­ri­ju u od­no­su na os­ta­le pos­lo­dav­ce na tr­ži­štu ra­da, s ob­zi­rom da udru­ge ovi­se o di­na­mi­ci fi­nan­cir­nja za­pos­le­ni­ka kroz ak­tiv­nos­ti pro­je­ka­ta ko­ji su im na­mi­je­nje­ni. Sva­ka udru­ga ko­ja, u da­naš­njem druš­tvu i Hr­vat­skoj stvar­nos­ti, us­pi­je odr­ža­ti za­pos­le­nost oso­be s in- va­li­di­te­tom du­že od tri go­di­ne bez pre­ki­da, zas­lu­žu­je pra­vo po­seb­ne ka­te­go­ri­je. Do­sa­daš­nje za­ko­no­dav­s­tvo udru­ge stav­lja u ka­te­go­iju po­du­zet­ni­ka, što ni­ka­ko ne bi smje­lo bi­ti ta­ko i nuž­ne su pro­mje­ne.

Go­vo­re­ći o di­je­lu od­go­vor­nos­ti ko­je u za­poš­lji­vos­ti ima­ju sa­me oso­be s inva­li­di­te­tom, Ni­ko­la Gli­bo, pred­sjed­nik Cen­tra UP2Da­te, upo­zo­rio je ka­ko tre­ba pos­to­ja­ti svjest o to­me da oso­be s inva­li­di­te­tom ima­ju vr­li­ne i ma­ne kao svi os­ta­li za­pos­le­ni­ci. Sa­bor­ska zas­tup­ni­ca Lju­bi­ca Lu­ka­čić u tom je smis­lu na­do­da­la ka­ko na­ža­lost “ne­ke oso­be inva­li­di­tet koriste kao oprav­da­nje za svo­ju li­je­nost”. Ovak­vih pri­mje­ra uvi­jek ima, ali po­zi­tiv­nih ima i tre­ba bi­ti još mno­go vi­še. Za­to oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom tre­ba osi­gu­ra­ti ra­zum­nu pri­la­god­bu, ko­ja će im po­mo­ći da pre­uz­mu od­go­vor­nost i da­ju svoj do­pri­nos na rad­nom mjes­tu, u skla­du sa svo­jim mo­guć­nos­ti­ma.

Kva­li­te­ta obra­zo­va­nja

Sa­bor­ski zas­tup­nik Mar­ko Sla­do­ljev is­tak­nuo da nu­žan pre­du­vjet za za­poš­lja­va­nje jest kva­li­tet­no obra­zo­va­nje oso­ba s inva­li­di­te­tom ko­ji­ma tre­ba osi­gu­ra­ti asis­ten­ta u nas­ta­vi (ako je on po­tre­ban), ali kao po­moć ko­ja do­pri­no­si ak­tiv­nom su­dje­lo­va­nju u nas­ta­vi, a ne kao “da­di­lje” ko­je će obav­lja­ti za­dat­ke umjes­to uče­ni­ka s te­ško­ća­ma u ra­zvo­ju. Za­mje­ni­ca pra­vo­bra­ni­te­lji­ce za oso­be s inva­li­di­te­tom, Mi­ra Pe­keč Kne­že­vić, is­tak­nu­la je ka­ko se tre­ba bo­ri­ti da oso­be s inva­li­di­te­tom kroz obra­zo­va­nje stek­nu kom­pe­ten­ci­je. No, to je tek pr­vi ko­rak, jer bez rad­nog asis­ten­ta mno­ge oso­be s inva­li­di­te­tom ne mo­gu bi­ti učin­ko­vi­ti za­pos­le­ni­ci. La­ra Groj­z­dek na svom pri­mje­ru po­jas­ni­la ka­ko asis­tent na pos­lu tre­ba bi­ti osi­gu­ran kao “teh­nič­ka” po­dr­ška, ko­ja će njoj omo­gu­ći­ti da pri­mje­nju­je ste­če­no zna­nje i obav­lja po­sao pe­da­go­ga na svom bu­du­ćem rad­nom mjes­tu.

Kom­pe­ten­ci­je ste­če­ne ti­je­kom obra­zo­va­nja os­na­žit će oso­be s inva­li­di­te­tom za os­tva­ri­va­nje svog po­ten­ci­ja­la, suk­lad­no že­lja­ma i mo­guć­nos­ti­ma. Uz osi­gu­ra­nu po­dr­šku, za­pos­le­ni­ci s inva­li­di­te­tom svo­jim će po­zi­tiv­nim pri­mje­rom do­pri­ni­je­ti sma­nje­nju pre­tje­ra­nog opre­za pos­lo­da­va­ca. Učin­ko­vi­to za­poš­lja­va­nje oso­ba s inva­li­di­te­tom pos­tat će ko­rak na pu­tu ka nji­ho­vu rav­no­prav­nom su­dje­lo­va­nju u svim sfe­ra­ma druš­tva.

PETAR GLEBOV/PIXSELL

Svje­tla­na Ma­ri­jon, udru­ga Za­mis­li

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.