Macron mo­ra sklopiti no­vi socijalni spo­ra­zum ko­ji štiti ranjive od brzih promjena

Otvo­re­no gos­po­dar­stvo No­vi fran­cu­ski socijalni spo­ra­zum za dva­de­set pr­vo sto­lje­će mo­ra se te­me­lji­ti na tri stu­pa, po­čev­ši sa snaž­nim po­li­ti­ka­ma so­ci­jal­ne si­gur­nos­ti, ko­je će omo­gu­ći­ti po­bolj­ša­nu flek­si­bil­nost tr­ži­šta ra­da i ve­ću eko­nom­sku di­na­mi­ku

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - KEMAL DERVIS1 re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr CAROLINE CONROY2 1 Kemal Der­vis biv­ši mi­nis­tar gos­po­dar­stva Tur­ske i biv­ši upra­vi­telj UNDP-a, da­nas je pot­pred­sjed­nik Bro­okin­gs Ins­ti­tu­ta 2 Caroline Con­roy is­tra­ži­vač­ka ana­li­ti­čar­ka na Bro­okin­gs Ins­ti­tu­tu

Broj­ni ko­men­ta­to­ri opi­sa­li su po­bje­du Em­ma­nu­ela Ma­cro­na na fran­cu­skim po­li­tič­kim izborima kao tri­jumf des­nog cen­tra, jer je on do­bio gla­so­ve ko­ji bi u su­prot­nom bi­li otiš­li ma­ins­tre­am kon­zer­va­tiv­nom kan­di­da­tu Franço­isu Fil­lo­nu, po­pra­će­nom skan­da­li­ma.

No, ova iz­bor­na di­na­mi­ka ne po­ga­đa srž zna­če­nja Ma­cro­no­ve po­bje­de. Bi­lo bi pre­ciz­ni­je tvr­di­ti da je Macron pre­sje­kao tra­di­ci­onal­ne stra­nač­ke po­dje­le i sta­jao kao kan­di­dat onih ko­ji vje­ru­ju da će, pu­tem od­go­va­ra­ju­ćeg na­či­na uprav­lja­nja i no­ve teh­no­lo­gi­je, europske in­te­gra­ci­je i sna­ge glo­ba­li­za­ci­je do­ves­ti do bla­go­da­ti za ši­ru jav­nost. Za razliku od to­ga, ve­ći­na Ma­cro­no­vih protivnika sa­mo je ras­pi­ri­va­la bo­jaz­ni ve­za­ne uz da­naš­nju eko­nom­sku stvar­nost.

Raz­mo­tri­te slje­de­će sta­tis­tič­ke po­dat­ke pr­vog kru­ga fran­cu­skih iz­bo­ra: 42% Ma­cro­no­vih pris­ta­ša u proš­los­ti je sim­pa­ti­zi­ra­lo So­ci­ja­lis­tič­ku stran­ku; dok je os­ta­lih 36% bi­lo sklo­no pru­ži­ti po­dr­šku cen­tris­ti­ma. Ti po­da­ci na­go­vi­je­šta­ju da gla­sa­či li­je­vog kri­la i oni u cen­tru pred­stav­lja­ju naj­ve­ći dio Ma­cro­no­ve ba­ze pot­po­re i da su ga sma­tra­li kan­di­da­tom cen­tris­tom li­je­vog kri­la, a ne des­nog. Do­is­ta, Macron po­tje­če iz mo­der­ne pro­glo­ba­li­za­cij­ske cen­tris­tič­ke lje­vi­ce. Ne­dav­no je bio član vla­de biv­šeg fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Franço­is Hol­lan­da; te je, pret­hod­no u nje­go­voj ka­ri­je­ri, nje­gov men­tor bio biv­ši so­ci­ja­lis­tič­ki pre­mi­jer Mic­hel Ro­card.

Sru­šio sta­re pre­pre­ke

No, čak i ako Macron ni­je u pot­pu­nos­ti raš­čis­tio sa svo­joj po­li­tič­kom proš­loš­ću, sru­šio je tra­di­ci­onal­ne stra­nač­ke pre­pre­ke, kao i pre­pre­ke po­li­tič­kog iden­ti­te­ta, do­seg­nuv­ši gla­sa­če di­ljem po­li­tič­kog spek­tra, iz­u­zev onih ko­ji pri­pa­da­ju ek­s­trem­noj lje­vi­ci i ek­s­trem­noj des­ni­ci.

Ako ni­šta dru­go, broj­ni po­ku­ša­ji ogra­ni­ča­va­ju­ćeg svr­sta­va­nja Ma­cro­na u tra­di- ci­onal­ne fran­cu­ske po­li­tič­ke ar­he­ti­po­ve po­ka­zu­ju da je europ­skoj i glo­bal­noj politici oči­to očaj­nič­ki po­treb­no pre­obli­ko­va­nje us­li­jed no­vih pre­pir­ki, pri­ka­za sta­nja stva­ri i raz­do­ra.

Tran­zi­cij­ska vla­da ko­ju je Macron ofor­mio ne­po­sred­no na­kon iz­bo­ra odra­ža­va veliku raz­no­li­kost, ne sa­mo po pi­ta­nju spo­la, već ta­ko­đer i ob­zi­rom na po­li­tič­ko iskus­tvo i pri­pad­nost. Ma­cro­nov ka­bi­net po­tje­če iz cen­tris­tič­kih i lje­vi­čar­skih stra­na­ka, kao i onih ko­je se na­gi­nju pre­ma des­nom kri­lu, uklju­ču­ju­ći So­ci­ja­lis­te i Ze­le­ne. No, nje­go­vo ime­no­va­nje re­pu­bli­ka­na­ca des­nog cen­tra kao što su Bru­no Le Ma­ire i Gérald Dar­ma­nin od iz­ri­či­tog je zna­ča­ja, jer suk­lad­no po­da­ci­ma an­ket­nih is­tra­ži­va­nja, Ma­cro­no­va je po­ru­ka iz­a­zva­la naj­ma­nji odjek me­đu gla­sa­či­ma ko­ji na­gi­nju des­nom kri­lu.

Po­vrh to­ga, ime­no­va­njem Édo­uar­da Phi­lip­pea pre­mi­je­rom, ko­ji ta­ko­đer pri­pa­da re­pu­bli­kan­ci­ma, Macron je pos­tao još od­luč­ni­ji u svom opre­dje­lje­nju za tran­sfor­ma­ci­jom fran­cu­ske po­li­ti­ke. Nje­go­va će vla­da pro­ši­ri­ti po­li­tič­ki spek­tar od pr­vog da­na.

Flek­si­bil­ni­je tr­ži­šte ra­da

Kao so­cio-li­be­ral­ni kre­ator politika s do­brim uvi­dom u funk­ci­oni­ra­nje glo­bal­nog gos­po­dar­stva, Macron bi mo­gao pos­ta­ti ono za čim su pro­gre­siv­ci po­svu­da tra­ga­li. Ka­ko bi to uči­nio, on će mo­ra­ti sklopiti no­vi socijalni spo­ra­zum ko­ji štiti naj­ra­nji­vi­je od brzih promjena i na­glih ra­sko­la svoj­stve­nih flek­si­bil­nom otvo­re­nom gos­po­dar­stvu dva­de­set pr­vog sto­lje­ća. To je ne­sum­nji­vo ogro­man iz­a­zov. Ali ako Macron us­pi­je, is­pu­nit će ide­ju o “mo­der­nos­ti” o ko­joj su re­for­mis­ti du­go sa­nja­li. No­vi fran­cu­ski socijalni spo­ra­zum za dva­de­set pr­vo sto­lje­će mo­ra se te­me­lji­ti na tri stu­pa, po­čev­ši sa snaž­nim po­li­ti­ka­ma so­ci­jal­ne si­gur­nos­ti, ko­je će omo­gu­ći­ti po­bolj­ša­nu flek­si­bil­nost tr­ži­šta ra­da i ve­ću eko­nom­sku di­na­mi­ku. Pri­mje­ri­ce, sus­tav ko­ji je u Fran­cu­skoj tre­nut­no na sna­zi bio bi znat­no učin­ko­vi­ti­ji kad bi se po­bri­nuo za rad­ni­ke či­ja je mo­bil­nost u da­naš­nje vri­je­me u po­ras­tu. Svi bi fran­cu­ski gra­đa­ni uži­va­li u do­bro­bi­ti­ma pre­no­si­vih mje­ra so­ci­jal­ne za­šti­te ko­je ih pra­te ti­je­kom nji­ho­vog ži­vo­ta, bi­lo da su u po­tra­zi za no­vim za­pos­le­nji­ma ili pri­li­ka­ma ve­za­nim uz obra­zo­va­nje ili prek­va­li­fi­ka­ci­je.

Ne­će igra­ti u obra­ni

Dru­gi stup je in­dus­trij­ski sus­tav ko­ji po­ti­če teh­no­lo­ško pre­li­je­va­nje i ino­va­ci­je te po­du­zet­niš­tvo, ka­ko bi no­vi su­di­oni­ci na tr­ži­štu mo­gli kon­ku­ri­ra­ti pos­to­je­ćim tvrt­ka­ma di­ljem svih sek­to­ra. Na­po­s­ljet­ku, no­vi socijalni spo­ra­zum mo­ra os­ta­ti do­s­lje­dan snaž­nom opre­dje­lje­nju otvo­re­nos­ti gos­po­dar­stva, europ­skim in­te­gra­ci­ja­ma i glo­ba­li­za­ci­ji.

Oni ko­ji su gla­sa­li za Ma­cro­na u pr­vom kru­gu iz­bo­ra – kad je te­ren još uvi­jek bio pre­na­pu­ćen os­ta­lim kan­di­da­ti­ma – vje­ro­va­li su da ta tri stu­pa ni­su sa­mo kom­pa­ti­bil­na, već se uza­jam­no os­na­žu­ju. Dok su se li­je­vo ori­jen­ti­ra­ni kan­di­da­ti tra­di­ci­onal­no usre­do­to­či­li sa­mo na so­ci­jal­nu so­li­dar­nost – po­ne­kad do od­ba­ci­va­nja europ­skih in­te­gra­ci­ja – Macron je obe­ćao da će se is­to­vre­me­no za­uze­ti za so­ci­jal­nu prav­du, rast i otvo­re­nost. A oni­ma iz des­nog cen­tra obe­ćao je da će, uz re­for­mu sus­ta­va so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, Francuska ta­ko­đer dobiti ve­ću ko­li­či­nu tr­žiš­ne flek­si­bil­nos­ti i ino­va­ci­ja.

Ra­zvo­jem no­vog so­ci­jal­nog spo­ra­zu­ma, Macron bi mo­gao na­cr­ta­ti no­vu po­li­tič­ku kar­tu Fran­cu­ske. U ovom tre­nut­ku, Francuska je uglav­nom za­pe­la u “kon­zer­va­ti­viz­mu dvos­tru­kih stan­dar­da,” gdje kon­zer­va­tiv­ci des­nog kri­la za­go­va­ra­ju sla­bi­ju so­ci­jal­nu po­li­ti­ku kao na­čin po­bolj­ša­nja kon­ku­rent­nos­ti, dok li­je­vo ori­jen­ti­ra­ni “kon­zer­va­tiv­ci” za­go­va­ra­ju sta­ja­li­šte da se jed­nos­tav­no ne mo­že pro­ves­ti re­for­ma pos­to­je­ćeg sus­ta­va.

Ti­je­kom Macronovog mandata mo­gao bi se pojaviti no­vi progresivni po­li­tič­ki sus­tav temeljen na sintezi socijalnih politika i liberalizacije. Na­da­lje, po pi­ta­nju Eu­ro­pe Macron ne­će igra­ti u obra­ni. On je do­bra­no ob­z­na­nio svo­je pot­pu­no opre­dje­lje­nje za eu­rop­ski pro­jekt i či­ni se da je uz nje­ga va­žan seg­ment fran­cu­skog sta­nov­niš­tva. Za razliku od broj­nih svo­jih protivnika na izborima, Macron vidi Europu kao iz­vor rješenja, a ne pro­ble­ma.

Us­pje­šan Ma­cro­nov pred­sjed­nič­ki man­dat pred­stav­ljao bi ko­rak na­pri­jed u ko­ri­šte­nju priv­lač­nog pos­tu­pa­nja u ok­vi­ru EU, udru­ži­va­nje ri­zi­ka i ve­ći utje­caj u glo­bal­nim pi­ta­nji­ma u ci­lju pre­obraz­be Eu­ro­pe u po­kre­ta­ča ljud­skog na­pret­ka. Tak­va je ulo­ga do­lič­na za Fran­cu­sku i nje­nog pred­sjed­ni­ka.

ZA RAZLIKU OD BROJ­NIH SVO­JIH PROTIVNIKA NA

IZBORIMA, MACRON VIDI EUROPU KAO IZ­VOR RJEŠENJA, A NE PRO­BLE­MA TI­JE­KOM MACRONOVOG MANDATA MO­GAO BI SE POJAVITI NO­VI PROGRESIVNI PO­LI­TIČ­KI SUS­TAV TEMELJEN NA SINTEZI SOCIJALNIH POLITIKA I LIBERALIZACIJE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.