For­mu­la što je Agro­kor kon­ta­mi­ni­rao je tu, sli­je­di go­mi­la­nje mi­li­jar­di re­zer­va­ci­ja

HNB po­vu­kao cr­tu Ne­do­umi­ca vi­še ne­ma; pre­ma na­lo­gu su­per­vi­zo­ra kon­cer­no­vi se zaj­mo­vi re­zer­vi­ra­ju po sto­pi od 50 pos­to što odra­ža­va ‘fif­ty-fif­ty’ oče­ki­va­nja da je jed­na­ko vje­ro­jat­no da ban­ke taj no­vac vra­te, ali i da se od nje­ga opros­te

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Prem­da se pri­ča o pro­pas­ti Agro­ko­ra i nje­go­vih 40 mi­li­jar­di ku­na du­ga po­če­la od­mo­ta­va­ti još kra­jem proš­le go­di­ne, re­per­ku­si­je su, ba­rem za­sad, pri­lič­no umje­re­ne. U pr­vom kvar­ta­lu tvrt­ke, do­bav­lja­či i kre­di­to­ri kon­cer­na, ima­li su sa­mo gla­si­ne o pro­ble­mi­ma pa je naj­ve­ći dio njih u knji­ga­ma za­ne­ma­rio ne­iz­vjes­nost na­pla­te. Dru­gi kvar­tal, od­nos­no po­lu­go­diš­nja iz­vješ­ća su dru­gi par ru­ka­va.

Ako ko­laps kva­zi­ured­nog vra­ća­nja obve­za ni­je bio do­vo­ljan, u trav­nju je lex Agro­kor dao do­volj­nu pod­lo­gu za is­prav­lja­nje oče­ki­va­nja, ba­rem onih pa­pir­na­tih. U toj su sku­pi­ni i ban­ke ko­jih je dobar dio kvar­tal pri­ka­zao (pre) op­ti­mis­tič­no, a tek ri­jet­ki po­put Za­be iz­dvo­ji­li re­zer­va­ci­je (800 mi­li­ju­na ku­na) za ne­pri­ho­du­ju­će kre­di­te Agro­ko­ru i sru­ši­la do­bit. Ne­do­umi­ca vi­še ne­ma; pre­ma na­lo­gu su­per­vi­zo­ra Agro­ko­ro­vi se zaj­mo­vi re­zer­vi­ra­ju po sto­pi od 50 pos­to što odra­ža­va “fif­tyfif­ty” oče­ki­va­nja. Po ra­ču­ni­ci jed­na­ko je vje­ro­jat­no da ban­ke taj no­vac vra­te, ali i da se od nje­ga opros­te.

Op­ti­mis­ti vs. pe­si­mis­ti

S ob­zi­rom na kre­ativ­no kre­di­ti­ra­nje mje­ni­ca­ma, po prin­ci­pu “ti na­ma no­vac, mi te­bi mje­ni­cu i mjes­to na po­li­ci” ko­je je je­dan le­gi­tim­ni ins­tru­ment kre­di­ti­ra­nja pre­tvo­rio u “ca­se study” ap­sur­da hr­vat­ske pos­lov­ne pa­ra­dig­me, bit­ni­je je bi­lo pi­ta­nje što se sve sma­tra kre­di­ti­ma Agro­ko­ru.

Ar­bi­trar­na ili ne, gra­ni­ca je po­vu­če­na: ne mo­že li tvrt­ka pre­ži­vje­ti ot­pis 50 pos­to po­tra­ži­va­nja pre­ma Agro­ko­ru, HNB tra­ži ban­ku da nje­zin dug tre­ti­ra is­to kao i kon­cer­nov. Sa­da os­ta­je vi­dje­ti što to zna­či kad se po­dvu­če cr­ta, a kal­ku­li­ra se broj­kom iz­me­đu 4,5 i 5 mi­li­jar­di ku­na re­zer­va­ci­ja.

Iz sre­diš­nje ban­ke sti­žu umi­ru­ju­ći sig­na­li; po­s­lje­di­ce re­zer­va­ci­ja su ne­iz­bjež­ne na do­bit, ali bez ši­reg gos­po­dar­skog efekt. Mo­žda će zbog re­zer­va­ci­ja ka­pi­tal ne­ke ban­ke pas­ti is­pod mi­ni­mal­ne gra­ni­ce ka­pi­ta­la i od vlas­ni­ka se tra­ži­ti do­ka­pi­ta­li­za­ci­ja, ali bez utje­ca­ja na sus­tav u cje­li­ni. Ne di­je­le, me­đu­tim, svi tu do­zu re­gu­la­to­ro­vog op­ti­miz­ma oko re­per­ku­si­ja. Pr­va će se, ka­žu, na udaru na­ći dr­žav­na bla­gaj­na jer uz to­li­ke re­zer­va­ci­je pod upit­nik do­la­zi po­zi­tiv­no pos­lo­va­nje ba­na­ka u 2017. i upla­te po­re­za na do­bit, ko­je go­diš­nje u pro­sje­ku do­seg­nu oko 800 mi­li­ju­na ku­na. Ho­će li bi­ti do­bi­ti ili ne, ovi­si ho­će li se re­zer­va­ci­je ra­zvu­ći i u 2018., no sa­svim je si­gur­no da će bi­ti par­ti­ci­pa­ci­ja ba­na­ka bi­ti mr­ša­va ili ni­kak­va. Ko­li­ko će pre­sah­nu­ti pri­lje­va od tvrt­ki ve­za­nih s Agro­ko­rom, bit će slje­de­će u ni­zu pi­ta­nja jer će ocr­ta­ti ko­li­ko su us­pje­le sta­bi­li­zi­ra­ti pri­ho­de, ot­pla­te du­go­va i osi­gu­ra­ti pre­živ­lja­va­nje. To je jed­no od naj­iš­če­ki­va­ni­jih pi­ta­nja oko kri­ze u Agro­ko­ru. Važ­ni­je je je­di­no ko­li­ko iz­no­si ma­njak imo­vi­ne u od­no­su na obve­ze Agro­ko­ra i ho­će li za 15 mje­se­ci vje­rov­ni­ci sklo­pi­ti na­god­bu ili kre­nu­ti u tuž­be pro­tiv dr­ža­ve.

Ilu­zi­je u jav­nos­ti

No, vra­ti­mo se na onih 5 mi­li­jar­di ku­na re­zer­va­ci­ja. Iluzorno je oče­ki­va­ti da se to­li­ke mi­li­jar­de ekstra tro­ško­va ne­će filigranski is­pre­ples­ti u da­le­pr­vi ko­sež­ne po­s­lje­di­ce na gos­po­dar­stvo. Kad se ra­di o tvrt­ka­ma ko­je će bi­ti svr­sta­ne uz bok Agro­ko­ru, lo­gič­no je da u pi­ta­nje do­la­ze nji­ho­vi bo­ni­te­ti, dos­tup­nost i uvje­ti ne­kih bu­du­ćih kre­di­ta. Kad su pro­sječ­ni gra­đa­ni u pi­ta­nju, ko­je za­sad kri­za kon­cer­na di­ra je­di­no po to­me od­la­ze li u Kon­zum, Lidl, Ka­ufland ili ne­ki tre­ći la­nac, iz­vjes­no je da će ban­ke kroz du­ge ka­na­le po­ku­ša­ti amor­ti­zi­ra­ti udar re­zer­va­ci­ja. Ako ni­šta dru­go, to im je po­sao, na stra­nu što stra­ni vlas­ni­ci vi­še ne­ma­ju pu­no strp­lje­nja za ot­pi­se u Hr­vat­skoj (što smo vi­dje­li kad je ve­li­ka “sta­re gar­de” ban­ka­ra po­zi­ci­ja­ma pla­ti­la zad­nji ve­li­ki val re­zer­vi­ra­nja).

Sa sra­me­ž­lji­vim sto­pa­ma opo­rav­ka ko­ji­ma gos­po­dar­stvo na­po­kon ko­ra­ča, ka­ska­mo na za­če­lju EU. Sva­ko za­oš­tra­va­nje kre­dit­nih uvje­ta, bi­lo u dos­tup­nos­ti fi­nan­ci­ra­nja, ili u ka­mat­nim sto­pa­ma za gra­đa­ne ili tvrt­ke, pri­je­ti tom la­bil­nom ras­tu. Za­to je pri­ča o Agro­ko­ru, na­ža­lost, tek na svom po­čet­ku una­toč mar­ke­tin­škim spi­no­vi­ma iz Vla­de i kon­cer­na.

ILUZORNO JE OČE­KI­VA­TI DA SE MI­LI­JAR­DE EKSTRA TRO­ŠKO­VA RE­ZER­VA­CI­JA NE BI FILIGRANSKI ISPREPLELE U DALEKOSEŽNE PO­S­LJE­DI­CE NA GOS­PO­DAR­STVO

NA UDARU ZBOG RE­ZER­VA­CI­JA PR­VI JE PRO­RA­ČUN JER BEZ DO­BI­TI OD POS­LO­VA­NJA NE­MA NI UPLATA PO­RE­ZA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.