Ini­ci­ja­ti­va Tri mo­ra Hr­vat­skoj mo­že otvoriti ve­li­ko tr­ži­šte, što tre­ba is­ko­ris­ti­ti

Bez par­do­na Važ­ni od­no­si Po­red Aus­tri­je ko­je je me­đu na­šim naj­ve­ćim vanj­sko­tr­go­vin­skim part­ne­ri­ma po­kre­tač ini­ci­ja­ti­ve je Polj­ska, zem­lja na ko­ju bi tre­ba­lo obra­ti­ti po­seb­nu paž­nju jer je ri­ječ o jed­noj od mno­go­ljud­ni­jih europ­skih ze­ma­lja, za Hr­vat­sku izn

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - VLADIMIR NIŠEVIĆ vladimir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

Ini­ci­ja­ti­va Tri mo­ra ko­ju su po­kre­nu­li Hr­vat­ska i Polj­ska, a či­ne ju još i Ma­đar­ska, Če­ška, Slo­vač­ka, Ru­munj­ska, Bu­gar­ska, Li­tva, La­tvi­ja, Es­to­ni­ja, Slo­ve­ni­ja i Aus­tri­ja u ovom tre­nut­ku je pri­je sve­ga političko pi­ta­nje, ali s velikim gospodarskim potencijalom.

Po­te­zi pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić po­ne­kad i osu­đi­va­ni uz oš­tre po­ru­ke ka­ko se ini­ci­ja­ti­vom tri mo­ra že­li po­di­je­li­ti Eu­ro­pa za nas su pri­je sve­ga po­zi­tiv­ni jer po­ka­zu­ju ne­što dru­go, a to je na­kon du­go vre­me­na da ima­mo ne­kak­va plan i jas­nu po­ru­ku ka­ko ne že­li­mo bi­ti dio Eu­rop­ske uni­je dru­ge br­zi­ne. Ka­ko to obič­no bu­de, a sva­ka­ko ni­je pr­vi put, u na­šem ubr­za­nju ključ­nu ulo­gu odi­grat će Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ka­da Eu­ro­pa to već ni­je uči­ni­la i ne sa­mo u na­šem već svih na­ve­de­nih ze­ma­lja od Bal­ti­ka do Cr­nog mo­ra.

Trump - ote­got­na okol­nost

Gos­po­dar­ski gle­da­no ako po­ku­ša­mo is­klju­či­ti voj­nu i po­li­tič­ku važ­nost ove ini­ci­ja­ti­ve či­nje­ni­ca je da ula­zi­mo u klub ze­ma­lja da­pa­če dik­ti­ra­mo tem­po ko­je su ve­li­ko tr­ži­šte po­se­bi­ce u seg­men­tu ener­ge­ti­ke, a to je iz­ra­zi­to važ­no jer be­ne­fi­ti će do­la­zi­ti iz jed­ne či­nje­ni­ce, a ta je po­ku­šaj sma­nje­nja utje­ca­ja Ru­si­je, pri­je sve­ga ener­get­skog.

U to­me ote­got­na okol­nost u ovom tre­nut­ku pos­ta­je pred­sjed­nik Do­nald Trump, ne Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, ko­li­ko ne­pre­dvid­lji­vost predsjednika ko­ji bi svo­jim od­no­som (čak bi mo­gli re­ći po­ko­jim twe­etom) pre­ma Nje­mač­koj, Kini ili Ru­si­ji mo­gao na­šu ini­ci­ja­ti­vu sta­vi­ti na ge­opo­li­tič­ku bo­jiš­ni­cu i u ve­ćoj mje­ri ne­go joj je ta­mo mjes­to.

Ali uz sve mi­nu­se o ko­jim će se pi­sa­ti i go­vo­ri­ti u vre­me­nu ko­je do­la­zi, pa čak i te­zu ka­ko ener­get­sku neo­vis­nog mo­že­mo pos­ti­ći ula­ga­njem u ob­nov­lji­ve iz­vor ra­di­je ne­go plin i naf­tu, os­ta­je či­nje­ni­ca ka­ko je Hr­vat­ska na­kon du­go vre­me­na se­be u di­je­lu vanj­ske politike sta­vi­la u pr­vi plan.

Do­bro je što je taj pr­vi plan po­dr­žan od stra­ne Ame­ri­ke jer ipak ova su­per­si­la uvi­jek u po­moć do­la­zi i voj­no i s ka­pi­ta­lom, za raz­li­ku od neo­d­luč­ne i ne­do­re­če­ne Eu­rop­ske uni­je ko­ja po­čes­to do­la­zi s pu­no pri­če o de­mo­kra­ci­ji, raz­li­či­tos­ti, udru­ži­va­nju, kul­tu­ri, ali bez pu­no kon­kret­ne po­mo­ći. Ni­je li se uos­ta­lom upra­vo to do­go­di­lo Ukra­ji­ni, ka­da su po­vje­ro­va­li u li­je­pe ri­je­či iz Bruxel­le­sa os­ta­li su bez čvr­š­ćih po­te­za iz EU jer ipak ta­mo sva­ka čla­ni­ca ima svo­je in­te­re­se, uklju­ču­ju­ći i pre­dvod­ni­cu Nje­mač­ku ko­ja je još pre­ovis­na o ru­skoj ener­gi­ji da ne bi igra­la pu­no oprez­ni­je od Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va.

Ali ako se vra­ti­mo čis­to gospodarskim od­no­si­ma zem­lja unu­tar ini­ci­ja­ti­ve on­da mo­že­mo re­ći ka­ko se Hr­vat­skoj ne­iz­rav­no otva­ra go­le­mo tr­ži­šte ko­je mo­že­mo is­ko­ris­ti­ti. Po­red Aus­tri­je ko­je je jedan od na­ših naj­ve­ćih vanj­sko­tr­go­vin­skih part­ne­ra po­kre­tač ini­ci­ja­ti­ve je Polj­ska, zem­lja na ko­ju bi tre­ba­lo obra­ti­ti po­seb­nu paž­nju. Ve­li­ko tr­ži­šte i jed­na od mno­go­ljud­ni­jih europ­skih ze­ma­lja za Hr­vat­sku je iz­nim­no važ­na. Ukup­na rob­na raz­mje­na Hr­vat­ske s Polj­skom u 2016. go­di­ni iz­no­si­la je 767,4 mi­li­ju­na eura, od to­ga je 166,4 mi­li­ju­na eura iz­no­sio izvoz, dok je uve­ze­no ro­be u vri­jed­nos­ti od 600,9 mi­li­ju­na eura. To je trend ko­ji za­si­gur­no mo­že­mo pre­okre­nu­ti.

Vla­da se tre­ba za­in­te­re­si­ra­ti

Tre­ba upo­zo­ri­ti da je u od­no­su na 2015. izvoz u 2016. sma­njen za 5,83 pos­to, dok je uvoz po­ve­ćan za 15,22 pos­to. Na to­me tre­ba od­mah po­če­ti ra­di­ti i za­ja­ha­ti pu­no snaž­ni­je na ovom po­zi­tiv­nom po­li­tič­kom va­lu. Vla­da sva­ka­ko tre­ba pra­ti­ti pred­sjed­ni­či­nu ini­ci­ja­ti­vu i po­ka­za­ti za nju pu­no vi­še in­te­re­sa i po­dr­ške.

Po­se­bi­ce ako iz struk­tu­re iz­vo­za vi­di­mo da u Polj­sku ša­lje­mo so­fis­ti­ci­ra­ne pro­izvo­de, a uvo­zi­mo manje so­fis­ti­ci­ra­ne. Na­ši naj­z­na­čaj­ni­ji iz­voz­ni pro­izvo­di su far­ma­ce­ut­ski, kon­di­tor­ski, in­for­ma­tič­ki i elek­tro­nič­ki, dok u uvo­zu do­mi­ni­ra po­kuć­stvo, mes­ni i pre­hram­be­ni pro­izvo­di, te du­han.

INI­CI­JA­TI­VA TRI MO­RA U OVOM TRE­NUT­KU JE PRI­JE SVE­GA POLITIČKO PI­TA­NJE, ALI S VELIKIM GOSPODARSKIM POTENCIJALOM

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.