Rast se ubrzava u većem di­je­lu svi­je­ta, ali inflacija još ni­je us­pje­la po­ras­ti

Po­gled sa stra­ne Ci­lje­vi Sre­diš­nje se ban­ke ni­kad ni­su pre­tva­ra­le da mo­gu iz­rav­no uprav­lja­ti in­fla­ci­jom, no one su sma­tra­le da omo­gu­ća­va­njem naj­ni­žih mo­gu­ćih ka­mat­nih sto­pa i ve­li­ko­duš­nih uvje­ta lik­vid­nos­ti, kao po­s­lje­di­ca glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze iz 20

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Sre­diš­nje ban­ke su­oče­ne su s pro­ble­mom: rast se ubrzava u većem di­je­lu svi­je­ta, ali inflacija ni­je us­pje­la po­ras­ti. Na­rav­no, za ve­ći­nu lju­di, rast bez in­fla­ci­je pred­stav­lja ide­al­nu kom­bi­na­ci­ju. Me­đu­tim, sre­diš­nje su ban­ke odre­di­le cilj pos­ti­za­nja sto­pe in­fla­ci­je na ra­zi­ni “is­pod, ali bli­zu 2%,” ka­ko je to sro­či­la Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka. No, u ovom tre­nut­ku te­ško je ra­za­bra­ti na ko­ji je na­čin to mo­gu­će pos­ti­ći.

Sre­diš­nje se ban­ke ni­kad ni­su pre­tva­ra­le da mo­gu iz­rav­no uprav­lja­ti in­fla­ci­jom. No, one su sma­tra­le da omo­gu­ća­va­njem naj­ni­žih mo­gu­ćih ka­mat­nih sto­pa i ve­li­ko­duš­nih uvje­ta lik­vid­nos­ti, kao po­s­lje­di­ca glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze iz 2008. go­di­ne, mo­gu po­tak­nu­ti po­rast ula­ga­nja i po­troš­nje. Go­di­ne 2009., kad su fi­nan­cij­ska tr­ži­šta bi­la su­oče­na s ne­iz­vjes­noš­ću i gos­po­dar­stvo je bi­lo u slo­bod­nom pa­du, ame­rič­ke Fe­de­ral­ne re­zer­ve na­pra­vi­le su još je­dan ko­rak da­lje, za­po­čev­ši s kup­njom vri­jed­nos­nih pa­pi­ra ve­li­kih raz­mje­ra ili s kvan­ti­ta­tiv­nim po­pu­šta­njem (QE). Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka sli­je­di­la je nji­hov pri­mjer u raz­dob­lju iz­me­đu 2014. i 2015. go­di­ne, kad se po­ja­vi­la de­fla­ci­ja (što je bio po­gre­šan po­tez, iz da- per­s­pek­ti­ve) kao pri­jet­nja euro­zo­ni. Fe­do­vi pos­tup­ci ne­sum­nji­vo su po­mo­gli u sta­bi­li­za­ci­ji fi­nan­cij­skih tr­ži­šta. Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka ta­ko­đer tvr­di da je nje­na kup­nja obvez­ni­ca, na­kon nor­ma­li­za­ci­je fi­nan­cij­skih tr­ži­šta, po­tak­nu­la gos­po­dar­ski rast i pos­pje­ši­la za­poš­lja­va­nje. No, njen je utje­caj ti­me pres­tao.

Dje­lo­mič­na po­bje­da Fe­da

Ste­za­nje tr­ži­šta ra­da tre­ba­lo je do­ves­ti do vi­ših pla­ća, što bi na­po­s­ljet­ku re­zul­ti­ra­lo vi­šim ci­je­na­ma. Me­đu­tim, či­ni se da se taj me­ha­ni­zam, ta­ko­zva­na Phi­lip­so­va kri­vu­lja, ras­pao. U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma i u Ja­pa­nu, una­toč ni­skoj sto­pi ne­za­pos­le­nos­ti, pla­će ne ras­tu, ili ba­rem ne po sto­pi ko­ju bi na­go­vi­jes­ti­lo po­vi­jes­no is­kus­tvo. Po­rast pla­ća ko­ji se do­is­ta do­ga­đa, po­put ono­ga u SADu, nema oče­ki­va­ni utje­caj na ci­je­ne. Ni­je u pot­pu­nos­ti shvat­lji­vo iz ko­jih je raz­lo­ga to­me ta­ko. Proš­le go­di­ne mo­glo se kri­vi­ti ni­ske ci­je­ne naf­te; ali, čak i kad je doš­lo do ne­kak­vog opo­rav­ka ci­je­na naf­te, inflacija je os­ta­la ni­ska. Dru­gi, struk­tur­ni­ji raz­log, bio je da ci­je­ne ro­be ko­je obu­hva­ća­ju ve­ći dio in­dek­sa po­tro­šač­kih ci­je­na, s vre­me­nom te­že za­do­bi­va­nju si­laz­ne pu­ta­nje, jer se ta ro­ba mo­že pro­izves­ti sa sve ve­ćom učin­ko­vi­toš­ću u zem­lja­ma s ni­skom ci­je­nom ra­da, oso­bi­to u Azi­ji. Po­vrh to­ga, ma­lo­pro­daj­ne mar­že se sma­nju­ju, us­li­jed kon­ku­ren­ci­je internetskih tr­go­vi­na. Taj pro­blem “iz­os­tan­ka in­fla­ci­je” oso­bi­to je aku­tan u euro­zo­ni i u Ja­pa­nu. Bu­du­ći da su sre­diš­nja ja­pan­ska ban­ka Bank of Ja­pan (BOJ) i Sre­diš­nja eu­rop­ska ban­ka de­fi­ni­ra­le us­pjeh is­klju­či­vo ve­za­no uz pos­ti­za­nje vlas­ti­te ci­lja­ne in­fla­ci­je, one se tre­nut­no na­la­ze u ne­do­umi­ci. Oso­bi­to Eu­rop­skoj sre­diš­njoj ban­ci tre­nut­no pre­os­ta­je ma­lo iz­bo­ra iz­u­zev nas­tav­ka sa svo­jom eks­pan­zi­onis­tič­kom po­li­ti­kom, uključujući kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje (QE), sve dok ne pri­mi­je­ti ne­ka­kav kon­ti­nu­ira­ni po­rast in­fla­ci­je.Što se ti­če ame­rič­kog Fe­da, taj je pro­blem ma­nje oz­bi­ljan. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Države tre­nut­no su su­oče­ne s po­ne­što vi­šom in­fla­ci­jom ne­go što je to slu­čaj u euro­zo­ni i u Ja­pa­nu, a Fed ima dvoj­ni man­dat: ne sa­mo cje­nov­nu sta­bil­nost, već i pu­nu za­pos­le­nost. Na­kon što je pos­ti­gao ovo po­s­ljed­nje, mo­že pro­gla­si­ti ba­rem dje­lo­mič­nu po­bje­du i pos­te­pe­no za­po­če­ti s po­di­za­njem sto­pa.

Vi­so­ki nje­mač­ki su­fi­cit

No, pos­to­ji još je­dan raz­log ra­di ko­jeg iz­os­ta­nak in­fla­ci­je pred­stav­lja ve­ći pro­blem za euro­zo­nu. Ti­je­kom go­di­na na­pu­ha­nih cje­nov­nih ba­lo­na pret­hod­no kri­zi 2007. go­di­ne, ci­je­ne i pla­će do­ži­vje­le su sna­žan po­rast na pe­ri­fe­ri­ji euro­zo­ne, u od­no­su na Nje­mač­ku, ko­ju su bi­le po­ha­ra­le vi­so­ka ne­za­pos­le­nost i stag­na­ci­ja pla­ća. S vre­me­nom su ta gos­po­dar­stva pos­ta­la ne­kon­ku­rent­na. Kad se je pri­ljev ka­pi­ta­la iz­ne­na­da za­us­ta­vio, one se s tim ni­su mo­gle no­si­ti i to ih je nag­na­lo na povećanje iz­vo­za. U ovom tre­nut­ku Nje­mač­ka je prak­tič­ki dos­ti­gla pu­nu za­pos­le­nost, no pla­će ne ras­tu po sto­pi ko­ja znat­no pre­ma­šu­je 2%, no za­si­gur­no po sto­pi ni­žoj od 5% ko­ja je prev­la­da­va­la kad je Nje­mač­ka po­s­ljed­njeg pu­ta ima­la ta­ko ni­sku ne­za­pos­le­nost (is­pod 4%), pri­je go­to­vo 30 go­di­na. Po­s­lje­dič­ni iz­os­ta­nak in­fla­ci­je ne sa­mo da do­pri­no­si vr­lo vi­so­kom su­fi­ci­tu na te­ku­ćem ra­ču­nu plat­ne bi­lan­ce u Nje­mač­koj; već on ta­ko­đer ote­ža­va pe­ri­fer­nim zem­lja­ma po­bolj­ša­nje vlas­ti­te kon­ku­rent­ne po­zi­ci­je nas­pram Nje­mač­ke.

Po­bje­da protiv de­fla­ci­je

Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka mo­ra odre­di­ti vlas­ti­tu mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku na te­me­lju pro­sje­ka u euro­zo­ni. No, ona bi se oči­to naš­la u ugod­ni­joj po­zi­ci­ji kad bi se kon­ku­ret­ske ne­rav­no­te­že ko­je su se po­ja­vi­le ti­je­kom go­di­na pro­cva­ta br­že is­pra­vi­le, a ve­ći­na europ­skih kre­ato­ra po­li­ti­ka ta­ko­đer bi poz­dra­vi­la ba­rem ne­ka­kav re­ba­lans. Me­đu­tim, pra­vo pi­ta­nje ne gla­si bi li ra­zi­na in­fla­ci­je bli­ža 2% bi­la po­želj­na.

Kvan­ti­ta­tiv­no po­pu­šta­nje je po­li­ti­ka za očaj­na vre­me­na. Da­naš­nje je eko­nom­sko okru­že­nje pot­pu­no raz­li­či­to od ono­ga kak­vo je bi­lo pri­je sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na: fi­nan­cij­ska tr­ži­šta su pro­fi­ta­bil­na, uvje­ti fi­nan­ci­ra­nja uve­li­ke po­volj­ni, dok gos­po­dar­stvo pos­ti­že za­do­vo­lja­va­ju­ću eks­pan­zi­ju bez ikak­vih naz­na­naš­nje ka de­fla­ci­je. U svom ne­dav­no odr­ža­nom go­vo­ru, pred­sjed­nik Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke Ma­rio Drag­hi pri­mi­je­tio je da re­fla­cij­ska di­na­mi­ka “po­la­ga­no stu­pa na sna­gu”. Ako ga uz­me­mo za ri­ječ, tr­ži­šta su neo­d­lož­no po­vi­si­la vri­jed­nost eura jer su ula­ga­či za­klju­či­li da se, u ovak­vim okol­nos­ti­ma, ne mo­že vi­še jam­či­ti za ne­ga­tiv­ne sto­pe i kup­nju vri­jed­nos­nih pa­pi­ra. No, Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka ubr­zo je opo­vr­gla tak­vo tu­ma­če­nje. To je bi­la po­gre­ška. Nema smis­la nas­ta­vi­ti s po­li­ti­ka­ma ko­je su na­mi­je­nje­ne za olu­je u tre­nut­ku kad se po­nov­no po­ja­vi­lo sun­ce. Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka ne tre­ba u pot­pu­nos­ti pro­mi­je­ni­ti smjer, ali bi mo­gla pro­gla­si­ti po­bje­du u bor­bi protiv de­fla­ci­je i za­po­če­ti s na­pu­šta­njem po­li­ti­ka na­mi­je­nje­nih za hit­ne si­tu­aci­je. © Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.