Je di­je­lo­va zem­lje iz ši­re­nja ne­ta ugro­ža­va gos­po­dar­ski rast

Poslovni Dnevnik - - INTERVJU TJEDNA -

jed­no, u mno­gim seg­men­ti­ma, pri­vat­no i pos­lov­no, tra­ži­mo i tre­ba­mo sve so­fis­ti­ci­ra­ni­je pro­izvo­de pri­la­go­đe­ne na­šim po­tre­ba­ma, vi­so­ke kva­li­te­te, is­po­ru­če­ne ako je mo­gu­će od­mah, u što kra­ćem vre­me­nu i na mjes­tu ko­je nam je naj­dos­tup­ni­je. I upra­vo ovi zah­tje­vi na kri­li­ma po­s­ljed­njih tren­do­va či­ne os­no­vu di­gi­tal­ne eko­no­mi­je i gos­po­dar­stva ko­je će vr­lo br­zo pro­mi­je­ni­ti sa­daš­njost i pri­bli­ži­ti nam stvar­nu bu­duć­nost. U njoj će pro­mje­ne bi­ti u pot­pu­nos­ti di­gi­tal­ne i sto­ga re­vo­lu­ci­onar­ne te tra­ži­ti sprem­nost na br­zu pri­la­god­bu, da­ju­ći pred­nost zna­nju, ino­va­tiv­nos­ti, vi­so­kim teh­no­lo­gi­ja­ma i vr­hun­skom knowhowu, bez ob­zi­ra na to ra­di li se o vi­so­ko­so fis­ti­ci­ra­nim pro­izvo­di­ma ko­ji zna­čaj­no olak­ša­va­ju ži­vot, pos­lo­va­nju u ‘obla­ci­ma’, ro­bo­ti­ci ili ne­čem sa­svim dru­gom. In­ter­net of thin­gs na na­šim je vra­ti­ma i sa­mo je pi­ta­nje tre­nut­ka ho­će­mo li mu ih u pra­vo vri­je­me otvo­ri­ti i is­ko­ris­ti­ti tre­nu­tak za op­s­toj­nost u bu­duć­nos­ti.

U ko­joj mje­ri br­zi in­ter­net do­no­si gos­po­dar­ski rast i nova radna mjes­ta?

Za­pra­vo u mje­ri ko­ja da­nas jest im­pe­ra­tiv­na. U do­ba di­gi­tal­ne eko­no­mi­je, bez br­zog in­ter­ne­ta za­pra­vo ne­ma na­pret­ka. Po­tre­ban je na sva­kom ko­ra­ku i svaka nje­go­va ‘ne­pri­sut­nost’ zna­či pro­pu­šta­nje pri­li­ke ili ne­mo­guć­nost obav­lja­nja ne­kog pos­la, a ti­me i ne­mo­guć­nost adek­vat­nog gos­po­dar­skog ras­ta ko­ji mo­ra no­si­ti i nova radna mjes­ta. Jer, pro­mje­nom okru­že­nja ko­je do­no­si di­gi­tal­no do­ba mi­je­njat će se struk­tu­ra rad­nih mjes­ta, ne­ka će za­ni­ma­nja nes­ta­ja­ti, a is­to­vre­me­no će se jav­lja­ti nova u ko­ji­ma će se tra­ži­ti pot­pu­no dru­ga­či­ji pris­tup i zna­nja. Pre­ma dos­tup­nim pro­cje­na­ma, internetsko gos­po­dar­stvo stva­ra pet rad­nih mjes­ta za svaka dva izgubljena offline radna mjes­ta, dok di­gi­tal­no gos­po­dar­stvo EU ras­te za 12 pos­to go­diš­nje.

Ko­ji je pri­mar­ni cilj Stra­te­gi­je ra­zvo­ja ši­ro­ko­po­jas­nog pris­tu­pa u RH, s br­zi­na­ma ve­ćim od 30 Mbit/s?

Vlada je usva­ja­njem stra­te­gi­je da­la sna­žan po­ti­caj stva­ra­nju uvje­ta za ubr­za­va­nje ra­zvo­ja br­zog in­ter­ne­ta u RH i dos­ti­za­nju ra­zi­ne nje­go­ve dos­tup­nos­ti i ko­ri­šte­nja jed­na­kih pro­sje­ku Eu­rop­ske uni­je i to do kra­ja 2020. Osim to­ga, stav­lja se na­gla­sak i na osi­gu­ra­nje dos­tup­nos­ti ši­ro­ko­po­jas­nog pris­tu­pa s br­zi­na­ma ve­ćim od 100 Mbit/s. Pri­mar­ni cilj Stra­te­gi­je ra­zvo­ja ši­ro­ko­po­jas­nog pris­tu­pa u Hr­vat­skoj, ta­ko i one s br­zi­na­ma ve­ćim od 30 Mbit/s i 100Mbit/s ko­jem svi te­ži­mo, do 2020. jest ut­vr­di­ti ko­li­ko je za­os­ta­ja­nje Hr­vat­ske, tzv. di­gi­tal­ni jaz kao i ko­ji su raz­lo­zi u ne­dav­noj proš­los­ti do­ve­li do to­ga.

Jed­na­ko ta­ko njen je cilj odre­di­ti uz po­moć ko­jih kon­kret­nih mje­ra jav­ne po­li­ti­ke RH tre­ba i mo­že sus­ti­ći pro­sječ­nu ra­zi­nu ra­zvo­ja čla­ni­ca EU te ot­klo­ni­ti opas­nost da ubu­du­će iz­gu­bi ko­rak s ra­zvi­je­nim di­je­lom svi­je­ta.

Je li 2020. go­di­na os­tva­riv cilj?

Os­tva­ri­vost ovog ci­lja ovi­sit će o stup­nju uklju­če­nos­ti i in­te­gri­ra­nos­ti svih di­je­lo­va RH, no jed­na­ko i os­ta­lih čla­ni­ca EU, a što će lo­gič­no dik­ti­ra­ti i sam pro­ces i di­na­mi­ku dalj­njeg ra­zvo­ja di­gi­tal­nog gos­po­dar­stva. Jer, u nje­mu je sve po­ve­za­no i ovis­no i ne­će bi­ti pu­no pros­to­ra za pro­pus­te že­li­mo li us­pje­ti.

Što po­ka­zu­je ana­li­za pro­pi­sa­nih nak­na­da i utje­caj na pos­lo­va­nje ope­ra­te­ra u Hr­vat­skoj?

Pos­lo­va­nje operatora je pred­met ve­li­kog bro­ja raz­li­či­tih nak­na­da. Sus­tav nak­na­da je ure­đen kroz 13 za­ko­na, šest pra­vil­ni­ka, pet od­lu­ka te tri ured­be, te je sa­mim ti­me slo­žen. Tr­ži­šte elektroničkih ko­mu­ni­ka­cij­skih us­lu­ga obi­lje­že­no je zna­čaj­nim ka­pi­tal­nim ula­ga­nji­ma operatora ko­ja su os­tva­ri­la pad u 2015. go­di­ni. Sa­mo dva naj­ve­ća operatora su ti­je­kom 2015. ulo­ži­la go­to­vo dvi­je mi­li­jar­de ku­na.

Kak­va je prak­sa di­gi­tal­ne eko­no­mi­je čla­ni­ca EU i ko­li­ki je njen utje­caj na gos­po­dar­ski ra­zvoj?

Zbog su­oča­va­nja s du­bo­kom gos­po­dar­skom kri­zom ko­ja je iz­bri­sa­la go­di­ne gos­po­dar­skog i so­ci­jal­nog na­pret­ka i uka­za­la na struk­tur­ne sla­bos­ti europ­skog gos­po­dar­stva, EU je do­ni­je­la Stra­te­gi­ju za pa­me­tan, odr­živ i uklju­čiv rast – Eu­ro­pa 2020, kao od­go­vor na pro­ble­me i po­ti­caj da se Uni­ja pre­tvo­ri u pa­met­no, odr­ži­vo i uklju­či­vo gos­po­dar­stvo, a što su i pri­ori­tet­ni ci­lje­vi.

U skla­du s pri­ori­te­ti­ma, EU je odre­di­la glav­ne ci­lje­ve do 2020. go­di­ne te­me­ljem ko­jih bi 75 pos­to po­pu­la­ci­je u do­bi iz­me­đu 20 i 64 go­di­ne tre­ba­lo bi­ti za­pos­le­no. Tri pos­to BDPa EU tre­ba inves­ti­ra­ti u is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj, no ne ma­nje važ­no i is­pu­ni­ti kli­mat­sko ener­get­ske ci­lje­ve 20/20/20, uklju­ču­ju­ći i, ako okol­nos­ti do­zvo­lja­va­ju, do 30 pos­to sma­nje­nja emi­si­ja štet­nih pli­no­va. Pos­to­tak oso­ba ko­je ra­no na­pus­te ško­lo­va­nje tre­bao bi bi­ti is­pod 10 pos­to, dok bi naj­ma­nje 40 pos­to mla­đe ge­ne­ra­ci­je tre­ba­lo za­vr­ši­ti ter­ci­jar­ni stu­panj obra­zo­va­nja. Oče­ku­je se da će se broj rad­nih mjes­ta za ko­ja su po­treb­ne vje­šti­ne iz in­for­ma­cij­ske i ko­mu­ni­ka­cij­ske teh­no­lo­gi­je po­ve­ća­ti za 16 milijuna do 2020., a do 2015. će se za 90 pos­to rad­nih mjes­ta zah­ti­je­va­ti os­nov­ne vje­šti­ne in­for­ma­cij­skih teh­no­lo­gi­ja.

U ko­nač­ni­ci, 20 milijuna lju­di ma­nje tre­ba­lo bi bi­ti u opas­nos­ti od si­ro­maš­tva. Dr­ža­ve čla­ni­ce upra­vo za­to se po­ti­če na is­pu­nja­va­nje ovih ci­lje­va pu­tem do­no­še­nja na­ci­onal­nih strategija, uz uva­ža­va­nje po­seb­nos­ti ra­zvo­ja sva­ke od njih.

Što je Di­gi­tal­na agen­da za Eu­ro­pu i ka­ko je ona nas­ta­la?

Di­gi­tal­na agen­da za Eu­ro­pu nas­ta­la je ka­ko bi ubr­za­la ši­re­nje br­zog i ul­tra­br­zog in­ter­ne­ta i omo­gu­ći­la op­ti­mal­no i pra­vo­vre­me­no ko­ri­šte­nje pred­nos­ti je­dins­tve­nog di­gi­tal­nog tr­ži­šta i za ku­ćans­tva i za pos­lov­ni sek­tor. Važ­no je na­gla­si­ti da di­gi­tal­no gos­po­dar­stvo ras­te se­dam pu­ta br­že od os­tat­ka gos­po­dar­stva, dok ve­lik dio tog ras­ta po­kre­će upra­vo br­zi in­ter­net. Ra­zvoj mre­ža ve­li­ke br­zi­ne da­nas ima is­ti uči­nak ka­kav je imao ra­zvoj elek­trič­ne ener­gi­je i pro­met­nih mre­ža sto­lje­će pri­je. Pos­ti­za­nje ci­lje­va Di­gi­tal­ne agen­de sto­ga će otvo­ri­ti put mno­gim ino­va­tiv­nim pro­izvo­di­ma i us­lu­ga­ma po­put ez­drav­s­tva, pa­met­nih gra­do­va i pro­izvod­nja ute­me­lje­na na po­da­ci­ma na pu­tu do stva­ra­nja je­dins­tve­nog di­gi­tal­nog tr­ži­šta. Sav ovaj po­ten­ci­jal još uvi­jek ko­či ne­ujed­na­čen ka­ko hr­vat­ski ta­ko i sve­europ­ski prav­ni ok­vir pa tre­ba još dos­ta po­ra­di­ti na de­fi­ni­ra­nju za­ko­na i re­gu­la­ti­ve.

Ko­li­ko Eu­ro­pa po tom pi­ta­nju za­os­ta­je za SAD-om i Ja­pa­nom?

Eu­ro­pa za­os­ta­je za os­ta­lim zem­lja­ma u po­gle­du br­zih, po­uz­da­nih i po­ve­za­nih di­gi­tal­nih mre­ža ko­je za­pra­vo po­du­pi­ru gos­po­dar­stva i sva­ki dio na­še­ga pos­lov­nog i pri­vat­nog ži­vo­ta. Ka­da ko­mu­ni­ci­ra­ju u raz­li­či­tim europ­skim zem­lja­ma, građani su još uvi­jek su­oče­ni s raz­li­či­tim vi­si­na­ma nak­na­da za ko­ri­šte­nje, ne­us­kla­đe­nim sus­ta­vi­ma i ne­ujed­na­če­nom po­ve­za­nos­ti na ci­je­lom kon­ti­nen­tu.

To ne ko­ris­ti ni gra­đa­ni­ma, ni kom­pa­ni­ja­ma ni ino­va­to­ri­ma ko­jih i u Eu­ro­pi ima sve vi­še. Upra­vo za­to Di­gi­tal­nom agen­dom za Eu­ro­pu nas­to­ji se po­tak­nu­ti europ­sko gos­po­dar­stvo osi­gu­ra­njem odr­ži­vih gos­po­dar­skih i so­ci­jal­nih po­god­nos­ti je­dins­tve­no­ga di­gi­tal­nog tr­ži­šta. Tre­nu­tač­no se oko 250 milijuna Eu­rop­lja­na sva­kod­nev­no slu­ži in­ter­ne­tom, no mi­li­ju­ni europ­skih gra­đa­na još ga ni­ka­da ni­su upo­ra­bi­li! Sve se vi­še sva­kod­nev­nih za­da­ća obav­lja pu­tem in­ter­ne­ta pa su svi­ma po­treb­ne bo­lje di­gi­tal­ne vje­šti­ne za pot­pu­nu uklju­če­nost u druš­tvo. S dru­ge stra­ne, di­gi­tal­no gos­po­dar­stvo nudi i raz­ne mogućnosti, no građani i kom­pa­ni­je ih trebaju bi­ti sprem­ni is­ko­ris­ti­ti.

Ka­kav je utje­caj na pro­ra­čun RH, hr­vat­ske žu­pa­ni­je i gra­do­ve, na BDP, inves­ti­ci­je i ra­zvoj?

Ope­ra­to­ri su ti­je­kom 2015. upla­ti­li 1,03 mi­li­jar­de ku­na s os­no­ve ne­po­rez­nih da­va­nja te pro­ma­tra­ne nak­na­de pred­stav­lja­ju zna­čaj­nu vri­jed­nost. Nji­ho­vo bi sma­nji­va­nje zna­čaj­no utje­ca­lo ka­ko na inves­ti­cij­ski po­ten­ci­jal operatora, ali i na pro­ra­ču­ne ko­ris­ni­ka. Bit­no je da su pred­lo­že­ne pro­mje­ne pri­mje­nji­ve, od­nos­no da je nji­ho­va pro­ved­ba re­al­na, vje­ro­jat­na i pri­hvat­lji­va od stra­ne svih re­le­vant­nih di­oni­ka. S as­pek­ta fi­nan­cij­ske od­go­vor­nos­ti, po­treb­no je da su učin­ci pred­lo­že­nih mje­ra mjer­lji­vi te da mo­gu bi­ti pred­met po­uz­da­ne kon­tro­le.

INTERNETSKO GOS­PO­DAR­STVO DA­NAS STVA­RA PET RAD­NIH MJES­TA ZA SVAKA DVA IZGUBLJENA OFFLINE RADNA MJES­TA DI­GI­TAL­NA EKO­NO­MI­JA NUDI MOGUĆNOSTI KO­JE GRAĐANI I KOM­PA­NI­JE TREBAJU IS­KO­RIS­TI­TI 250 milijuna Eu­rop­lja­na slu­ži se in­ter­ne­tom sva­ki dan, a još to­li­ko gra­đa­na ga ni­kad do­sad ni­je ko­ris­ti­lo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.