‘Tr­ži­šta su nam već po­di­gla kre­dit­ni rej­ting sma­nje­njem pre­mi­je ri­zi­ka’

ak­tu­al­no

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ

Po­la­ko pre­ma do­lje Per­cep­ci­ja ri­zi­ka Hr­vat­ske go­to­vo se pre­po­lo­vi­la u po­s­ljed­njih go­di­nu i pol da­na

Pre­mi­ja osi­gu­ra­nja od kre­dit­nog ri­zi­ka, ‘CDS spre­ad’, sni­zi­la se 70 bo­do­va na 145 baz­nih bo­do­va kra­jem lip­nja i nas­ta­vi­la pad

Upo­s­ljed­njih po­la go­di­ne per­cep­ci­ja ri­zi­ka Hr­vat­ske primjetno je pa­la: pre­mi­ja osi­gu­ra­nja od kre­dit­nog ri­zi­ka, ‘CDS spre­ad’, sni­zi­la se 70 bo­do­va na 145 baz­nih bo­do­va kra­jem lip­nja, a trend je nas­tav­ljen i kas­ni­je. Taj je pad zna­ča­jan jer je dr­ža­va po­s­lje­dič­no od do­ma­ćih inves­ti­to­ra us­pje­la po­su­di­ti tri mi­li­jar­de ku­na uz tek 3,3 pos­to pri­no­sa na rok od 15 go­di­na po­čet­kom sr­p­nja po­hva­liv­ši se “iz­nim­no po­volj­nim” uvje­ti­ma fi­nan­ci­ra­nja. Pad per­cep- ci­je o ri­zič­nos­ti dr­ža­ve tra­je po­s­ljed­njih go­di­nu i pol ti­je­kom ko­jih se Hr­vat­ska po­la­ko pri­bli­ža­va zem­lja­ma sred­nje i is­to­če Eu­ro­pe, no raz­li­ke su i da­lje ve­li­ke.

Sta­bil­ni una­toč po­li­ti­ci

“Pre­mi­ja ri­zi­ka ja­ko se sma­nji­la što odra­ža­va na­pre­dak u fi­skal­noj pri­la­god­bi i ja­ča­nje ras­ta. Pad ‘spreadova’ za­pra­vo je po­bolj­ša­nje rej­tin­ga od stra­ne tr­ži­šta”, ka­že vi­ce­gu­verg­ner HNBa Ve­dran Šo­šić. Sužavanje spreadova primjetno je od po­čet­ka 2016. ka­da su na vi­dje­lo iz­aš­le pr­ve brojke o smanjenju manj­ka u dr­žav­noj blagajni i ubrzavanju ekonomije.

Vri­je­di pri­mi­je­ti­ti da pre­mi­ja ri­zi­ka ni­je sko­či­la čak ni na proš­lo­go­diš­nju po­li­tič­ku nes­ta­bil­nost već su se po­zi­tiv­na kre­ta­nja nas­ta­vi­la, a svoj obol ove je go­di­ne po­naj­vi­še da­la fi­nal­na po­t­vr­da sta- bi­li­za­ci­je jav­nih fi­nan­ci­ja iz­la­skom iz Pro­ce­du­re pre­ko­mjer­nog de­fi­ci­ta (PPD). Iako je nov­ca u fi­nan­cij­skom kr­vo­to­ku u iz­o­bi­lju u Eu­ro­pi, Šo­šić sma­tra da je pad pre­mi­je ri­zi­ka za Hr­vat­sku ve­ćim di­je­lom po­s­lje­di­ca pos­pre­ma­nja u vlas­ti­tom dvo­ri­štu, a tek ma­njim di­je­lom zbog po­s­lje­di­ca eks­pan­ziv­ne mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. Dok do­ma­ći CDS pa­da, objaš­nja­va Šo­šić, onaj za sred­nju i is­toč­nu Eu­ro­pu u pro­tek­lom je raz­dob­lju os­tao uglav­nom sta­bi­lan na ra­zi­ni oko sto­ti­nu baz­nih bo­do­va.

SUŽAVANJE ‘SPREADOVA’ PRIMJETNO JE OD PO­ČET­KA

2016. KA­DA SU NA VI­DJE­LO IZ­AŠ­LE PR­VE BROJKE O SMANJENJU MANJ­KA U DR­ŽAV­NOJ BLAGAJNI I UBRZAVANJU EKONOMIJE

Nes­lav­ni re­kor­de­ri

No, Hr­vat­ska je i da­lje nes­lav­na re­kor­der­ka u pre­mi­ji ri­zi­ka da­le­ko nad­ma­šu­ju­ći Ru­munj­sku, Polj­sku, Če­šku, Ma­đar­sku, Slo­vač­ku, Bu­gar­sku i Slo­ve­ni­ju. Sve spo­me­nu­te ima­ju da­le­ko niži udio du­ga u BDPu, a sa­mo su Slo­ve­ni­ja i Hr­vat­ska iz­nad 80 pos­to (84,2%), a nes­lav­ni smo i re­kor­de­ri po vi­si­ni ra­sho­da za ka­ma­te od oko 3,5 pos­to BDP-a. Ipak, re­za­nje bu­džet­skog de­fi­ci­ta na 0,8 pos­to BDP-a i iz­la­zak iz PPD-a tr­ži­šta su već na­gra­di­la, a nas­ta­vi li se to, za oče­ki­va­ti je i po­t­vr­du rej­ting agen­ci­ja. Obve­že li se Vla­da na uvo­đe­nje eura, i nas­ta­vi­ti re­za­ti jav­ni dug, na pra­gu bi­smo bi­li sku­pi­ne eko­nom­ski ma­nje pro­ble­ma­tič­nih ze­ma­lja EU.

Ve­dran Šo­šić, vi­ce­gu­ver­ner HNB-a

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.