Do 2030. od 38 do 44 pos­to ma­nje stak­le­nič­kih pli­no­va

Stra­te­gi­je ra­zvo­ja Pred­stav­ljen na­crt na­ci­onal­nog pla­na sma­nje­na štet­nih pli­no­va

Poslovni Dnevnik - - ENERGIJA -

Hr­vat­ski pri­jed­log stra­te­gi­je, na ko­joj je ra­di­lo 80 struč­nja­ka iz raz­nih po­dru­čja, od­no­si se na sve sek­to­re gos­po­dar­stva i ljud­ske ak­tiv­nos­ti

Hr­vat­ska bi do 2030. go­di­ne mo­gla ima­ti od 38 do 44 pos­to ma­nju emi­si­ju stak­le­nič­kih pli­no­va u od­no­su na 1990. go­di­nu, a do 2050. čak 52 do 77 pos­to, re­če­no je pri­je dva tjed­na na pred­stav­lja­nju pri­jed­lo­ga Stra­te­gi­je ni­sko­ug­ljič­nog ra­zvo­ja Hr­vat­ske za raz­dob­lje do 2030. s pogledom na 2050. go­di­nu.

Pred­stav­lja­ju­ći stra­te­gi­ju, vo­di­telj pro­jek­ta iz Ins­ti­tu­ta za ener­ge­ti­ku i za­šti­tu oko­li­ša EKONERG Vla­di­mir Je­la­vić, re­kao je ka­ko ona pre­dvi­đa tri sce­na­ri­ja: NUR nas­ta­vak pos­to­je­će prak­se, NU1 ni­sko­ug­ljič­ni sce­na­rij pos­tup­ne tran­zi­ci­je i NU2 ni­sko­ug­ljič­ni sce­na­rij snaž­ne tran­zi­ci­je.

“Mo­ra­mo te­ži­ti am­bi­ci­oz­ni­jem smanjenju emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va s pu­ta­njom ko­ja se na­la­zi iz­me­đu ni­sko­ug­ljič­nog sce­na­ri­ja NU1 i NU2”, na­veo je Je­la­vić.

On pod­sje­ća da je Eu­rop­sko vi­je­će 2014. go­di­ne usvo­ji­lo kli­mat­sko-ener­get­ski ok­vir ko­jim do 2030. go­di­ne pos­tav­lja sma­nje­nje emi­si­ja CO2 za 40 pos­to uz is­to­vre­me­no po­ve­ća­nje udjela ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je do 27 pos­to, od­nos­no sma­nje­nje ener­get­ske po­troš­nje ta­ko­đer za 27 pos­to.

Hr­vat­ski pri­jed­log stra­te­gi­je kom­pa­ti­bi­lan je s do­ku­men­tom Eu­rop­skog vi­je­ća, od­nos­no pra­ti pro­jek­ci­ju Pa­ri­škog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma, is­tak­nu­to je, jer bi pu­ta­njom iz­me­đu NU1 i NU2 Hr­vat­ska do 2030. go­di­ne sma­nji­la štet­ne emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va u od­no­su na 1990. go­di­nu iz­me­đu 38 i 44 pos­to.

Sce­na­rij NUR, na­ime, do 2030. go­di­ne pre­dvi­đa 20pos­tot­no sma­nje­nje emi­si­je štet­nih pli­no­va, NU1 33 pos­to, a NU2 77 pos­to.

Hr­vat­ski pri­jed­log stra­te­gi­je, na ko­joj je ra­di­lo 80 struč­nja­ka iz raz­nih po­dru­čja, od­no­si se na sve sek­to­re gos­po­dar­stva i ljud­ske ak­tiv­nos­ti, a oso­bi­to je ve­zan za ener­ge­ti­ku, in­dus­tri­ju, pro­met, po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i gos­po­da­re­nje ot­pa­dom.

Op­ći ci­lje­vi ni­sko­ug­ljič­ne stre­te­gi­je su, pri­mje­ri­ce, pos­ti­za­nje odr­ži­vog ra­zvo­ja te­me­lje­nog na zna­nju i kon­ku­rent­nom gos­po­dar­stvu, po­ve­ća­nje si­gur­nos­ti ops­kr­be ener­gi­jom, odr­ži­vost ener­get­ske ops­kr­be, po­ve­ća­nje dos­tup­nos­ti ener­gi­je kao i sma­nje­nje ener­get­ske ovis­nos­ti. Na­rav­no, je­dan od glav­nih ci­lje­va je sma­nje­nje one­čiš­će­nja zra­ka.

So­lar­ne elek­tra­ne

Gle­de sek­to­ra ko­ji naj­vi­še za­ga­đu­ju oko­liš, pro­izvod­nja elek­trič­ne ener­gi­je i to­pli­ne, re­kao je Je­la­vić, tre­nut­no emi­ti­ra 14 pos­to stak­le­nič­kih pli­no­va.

Uz pret­pos­tav­ku da će do 2030. po­troš­nja ener­gi­je pro­sječ­no ras­ti od 0,8 do 1,2 pos­to go­diš­nje, naj­a­vio je, ta­ko­đer do 2030., no­vih od 50 do 100 MW elek­trič­ne ener­gi­je iz so­lar­nih elek­tra­na od­nos­no od 75 do 150 MW iz vje­tro­elek­tra­na.

Sek­tor pro­izvod­nje i pre­ra­de go­ri­va, na­da­lje, emi­ti­ra 6,7 pos­to štet­nih emi­si­ja, a stra­te­gi­ja pre­dvi­đa od 15 do 18 pos­to ma­nju po­troš­nju naf­t­nih de­ri­va­ta do 2030., po­troš­nju pli­na na ra­zi­na­ma iz 2014., dok bi, ka­že Je­la­vić, ukap­lje­ni plin mo­gao pos­ta­ti ja­mac si­gur­nos­ti ops­kr­be i sta­bil­nih ci­je­na. Dr­ža­va, s dru­ge stra­ne, ne­će ima­ti mo­guć­nost ve­ćeg iz­rav­nog utje­ca­ja na sek­tor pre­ra­đi­vač­ke in­dus­tri­je ko­ji je zas­lu­žan za 22,7 pos­to ukup­nih emi­si­ja, dok je u sek­to­ru pro­me­ta, s tre­nut­nom emi­si­jom od 24,6 pos­to, cilj do 2030. za 50 pos­to sma­nji­ti ko­ri­šte­nje ko­nven­ci­onal­no po­go­nje­nih vo­zi­la, a is­to­vre­me­no, za dva do če­ti­ri pos­to, po­ve­ća­ti broj vo­zi­la na elek­trič­ni po­gon, na ra­zi­nu od 70.000 do 150.000 ko­ma­da.

Ula­ga­nja i za­poš­lja­va­nje

U sek­to­ru op­će po­troš­nje (ku­ćans­tva i us­lu­ge), s ak­tu­al­nom emi­si­jom od 12,7 pos­to, mo­gu­će je sma­nje­nje emi­si­je i do 90 pos­to. Sma­nje­nje je ve­za­no uz ener­get­sku ob­no­vu zgra­da i ve­ću upo­tre­bu sun­če­vih to­plin­skih sus­ta­va.

U sek­to­ru po­ljo­pri­vre­de (sa­da 10 pos­to emi­si­je) mo­gu­će je tek 10pos­tot­no sma­nje­nje, jer bi sve os­ta­lo ima­lo iz­rav­ni utje­caj na pro­izvod­nju hra­ne. Je­la­vić je re­kao i da će sva od­la­ga­li­šta ot­pa­da do 2025 bi­ti sa­ni­ra­na.

“No­vi ze­le­ni poslovi mo­gli bi do 2030. go­di­ne otvo­ri­ti od 50.000 do 80.000 no­vih rad­nih mjes­ta.

Za pre­la­zak na ni­sko­ug­ljič­no gos­po­dar­svo, u raz­dob­lju od 2021. do 2030., bit će po­treb­no od 150 do 300 mi­li­ju­na eura go­diš­nje.

Pre­la­zak na ni­sko­ug­ljič­no gos­po­dar­stvo fi­nan­cij­ski je i gos­po­dar­ski oprav­da­no”, za­klju­čio je Je­la­vić. Dr­žav­ni taj­nik Mi­nis­tar­stva za­šti­te oko­li­ša i ener­ge­ti­ke Ma­rio Ši­ljeg po­že­lio je us­pjeh tran­zi­ci­je pre­ma ni­sko­ug­ljič­nog gos­po­dar­stvu.

“Pre­du­go smo se svi sku­pa ba­vi­li fo­sil­nim teh­no­lo­gi­ja­ma”, na­gla­sio je.

NO­VI ZE­LE­NI POSLOVI MO­GLI BI DO 2030. GO­DI­NE OTVO­RI­TI OD 50.000 DO 80.000 NO­VIH RAD­NIH MJES­TA

FOTOLIA

Je­dan od glav­nih ci­lje­va je sma­nje­nje one­čiš­će­nja zra­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.