Pos­ta­je li rast pro­duk­tiv­nos­ti ire­le­van­tan?

Analiza (Pre)za­si­će­nost Po­rast ak­tiv­nos­ti 'nul­te su­me' mo­gao bi do­bi­ti na važ­nos­ti jer se di­ljem gos­po­dar­stva na­la­zi za­pa­nju­ju­ća ko­li­či­na vi­so­ko ta­len­ti­ra­ne rad­ne sna­ge po­sve­će­ne ak­tiv­nos­ti­ma ko­je ni­ka­ko ne mo­gu do­pri­ni­je­ti ljud­skoj do­bro­bi­ti, već im­pli­ci

Poslovni Dnevnik - - KOMETARI & ANALIZE - ADAIR TURNER* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Kao što je do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za eko­no­mi­ju Ro­bert So­low za­pa­zio 1987. , kom­pju­ter­sko se do­ba mo­že vi­dje­ti “po­svu­da osim u statistikama pro­duk­tiv­nos­ti.” Od ta­da je ta­ko­zva­ni pa­ra­doks pro­duk­tiv­nos­ti pos­tao još iz­ra­že­ni­ji. Au­to­ma­ti­za­ci­ja je uki­nu­la broj­na rad­na mjes­ta. Či­ni se da roboti i umjet­na in­te­li­gen­ci­ja u ovom tre­nut­ku do­no­se ili pri­je­te još ra­di­kal­ni­jim pro­mje­na­ma. Me­đu­tim, rast pro­duk­tiv­nos­ti us­po­ren je di­ljem na­pred­nih gos­po­dar­sta­va; u Bri­ta­ni­ji rad­na sna­ga da­nas ni­je ni­šta pro­duk­tiv­ni­ja ne­go što je bi­la 2007.

Ne­ki eko­no­mis­ti sma­tra­ju da ni­ska ra­zi­na ula­ga­nja, lo­še ra­zvi­je­ne vje­šti­ne, zas­ta­rje­la in­fras­truk­tu­ra, ili pre­ko­mjer­na re­gu­la­ti­va obuz­da­va­ju po­ten­ci­jal­ni rast. Os­ta­li za­mje­ću­ju ne­jed­na­kost u pro­duk­tiv­nos­ti iz­me­đu vo­đa i onih ko­ji ka­ska­ju za os­ta­li­ma me­đu in­dus­trij­skim pro­izvo­đa­či­ma. Oni pre­os­ta­li pro­pit­ku­ju je li in­for­ma­cij­ska teh­no­lo­gi­ja do­is­ta ta­ko iz­ra­zi­to moć­na.

No, objaš­nje­nje se mo­žda na­la­zi još dub­lje. Ka­ko pos­ta­je­mo bo­ga­ti­ji, mo­glo bi ne­iz­bjež­no do­ći do us­po­ra­va­nja iz­mje­re­ne pro­duk­tiv­nos­ti, dok bi nam iz­mje­re­ni BDP po sta­nov­ni­ku mo­gao re­ći još ma­nje o tren­do­vi­ma ve­za­no uz ljud­sku do­bro­bit.

Naš stan­dard­ni men­tal­ni mo­del ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti odra­ža­va tran­zi­ci­ju od po­ljo­pri­vre­de pre­ma in­dus­tri­ji. Po­či­nje­mo sa 100 po­ljo­pri­vred­ni­ka ko­ji pro­izvo­de 100 je­di­ni­ca hra­ne: teh­no­lo­ški na­pre­dak omo­gu­ća­va da njih 50 pro­izve­de is­ti taj iz­nos, a os­ta­lih 50 se mo­že pre­mjes­ti­ti u tvor­ni­ce ko­je pro­izvo­de stro­je­ve za pra­nje rub­lja ili auto­mo­bi­le ili bi­lo što dru­go. Ukup­na pro­duk­tiv­nost se udvos­tru­ču­je i mo­že se još jed­nom udvos­tru­či­ti, dok po­ljo­pri­vre­da i pro­izvod­ni sek­tor pos­ta­ju još pro­duk­tiv­ni­ji, pa se ta­da ne­ki rad­ni­ci opre­dje­lju­ju za rad u res­to­ra­ni­ma ili za pru­ža­nje us­lu­ga u zdrav­s­tvu. Pret­pos­tav­lja­mo da je to pos­tu­pak ko­ji se mo­že po­nav­lja­ti u ne­do­gled.

Me­đu­tim, mo­gu­ća su još dva sce­na­ri­ja. Pret­pos­ta­vi­te da pro­duk­tiv­ni­ji po­ljo­pri­vred­ni­ci ne­ma­ju tež­nju pre­ma stro­je­vi­ma za pra­nje rub­lja ili auto­mo­bi­li­ma, već umjes­to to­ga 50 rad­ni­ka ko­ji su u tom slu­ča­ju vi­šak za­pos­le ili kao sla­bo pla­će­nu pos­lu­gu u do­ma­ćins­tvu ili kao bo­lje pla­će­ne umjet­ni­ke, ko­ji pru­ža­ju us­lu­ge osob­nog kon­tak­ta i us­lu­ge ko­je se te­ško mo­gu auto­ma­ti­zi­ra­ti. Ta­da, kao što je po­koj­ni Wil­li­am Ba­umol, pro­fe­sor na Sve­uči­li­štu Prin­ce­ton, tvr­dio 1966., uku­pan rast pro­duk­tiv­nos­ti po­la­ga­no će pas­ti na nu­lu, čak i ako ni­kad ne do­đe do us­po­ra­va­nja ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti u po­ljo­pri­vre­di.

Ili pret­pos­ta­vi­te da 25 oso­ba me­đu vi­škom po­ljo­pri­vred­ni­ka pos­ta­nu kri­mi­nal­ci, a os­ta­lih 25 po­li­caj­ci. Ta­da je ljud­ska do­bro­bit jed­na­ka nu­li, iako iz­mje­re­na pro­duk­tiv­nost ras­te ako su jav­ne us­lu­ge ci­je­nje­ne, suk­lad­no stan­dard­nim ko­nven­ci­ja­ma, po tro­šku in­pu­ta. Rast us­luž­nih ak­tiv­nos­ti ko- je se te­ško mo­gu auto­ma­ti­zi­ra­ti mo­gao bi do­nek­le objas­ni­ti us­po­ra­va­nje pro­duk­tiv­nos­ti. Stag­na­ci­ja Bri­tan­ske pro­duk­tiv­nos­ti odra­ža­va kom­bi­na­ci­ju br­ze auto­ma­ti­za­ci­je u ne­kim sek­to­ri­ma i br­zog ras­ta rad­nih mjes­ta s ni­skom pro­duk­tiv­noš­ću i ni­skim pla­ća­ma – po­put tvrt­ke De­li­ve­roo, ko­ja se ba­vi pru­ža­njem us­lu­ga dos­ta­ve, a či­ji se vo­za­či vo­ze uoko­lo na naj­o­bič­ni­jim sta­rin­skim bi­cik­li­ma. U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Za­vod za sta­tis­ti­ku ra­da iz­vješ­ću­je da osam od de­set naj­br­že ras­tu­ćih ka­te­go­ri­ja rad­nih mjes­ta ot­pa­da na us­lu­ge s ni­skim pla­ća­ma po­put osob­ne nje­ge i zdrav­s­tve­ne nje­ge bo­les­ni­ka u ku­ći.

Me­đu­tim, po­rast ak­tiv­nos­ti “nul­te su­me” mo­gao bi još do­dat­no do­bi­ti na važ­nos­ti. Ba­ci­te po­gled di­ljem gos­po­dar­stva i uvi­djet će­te za­pa­nju­ju­ću ko­li­či­nu vi­so­ko ta­len­ti­ra­ne rad­ne sna­ge po­sve­će­ne ak­tiv­nos­ti­ma ko­je ni­ka­ko ne mo­gu do­pri­ni­je­ti ljud­skoj do­bro­bi­ti, već im­pli­ci­ra­ju na­tje­ca­nje za vlas­ti­ti dio eko­nom­ske pi­te. Tak­ve su ak­tiv­nos­ti pos­ta­le sve­pri­sut­ne: prav­ne us­lu­ge, po­li­cij­ske us­lu­ge, i za­tvo­ri; ki­ber­ne­tič­ki kri­mi­nal i ci­je­la voj­ska struč­nja­ka ko­ji bra­ne or­ga­ni­za­ci­je od nje­ga; fi­nan­cij­ski re­gu­la­to­ri ko­ji po­ku­ša­va­ju sta­ti na kraj ne­pri­mje­re­noj pro­da­ji i ras­tu­ći niz služ­be­ni­ka za osi­gu­ra­nje suk­lad­nos­ti ko­ji se za­poš­lja­va­ju kao re­ak­ci­ja na to; ogrom­na sred­stva ko­ja se iz­dva­ja­ju za ame­rič­ke iz­bor­ne kam­pa­nje; us­lu­ge ve­za­ne uz ne­kret­ni­ne ko­je olak­ša­va­ju raz­mje­nu pos­to­je­će imo­vi­ne; te znat­na ko­li­či­na fi­nan­cij­skog tr­go­va­nja.

Ve­li­ki udio di­zaj­na, bren­di­ra­nja i ak­tiv­nos­ti ogla­ša­va­nja u os­no­vi je ta­ko­đer nul­te su­me. No, ne­ma­mo raz­lo­ga vje­ro­va­ti da će nas di­zajn i bren­do­vi u 2050-im go­di­na­ma uči­ni­ti sret­ni­ji­ma od onih iz 2017. Tak­ve ak­tiv­nos­ti nul­te su­me uvi­jek su bi­le zna­čaj­ne. Nji­ho­va važ­nost ras­te us­po­red­no s na­šim pri­bli­ža­va­njem za­si­će­nos­ti broj­nom os­nov­nom ro­bom i us­lu­ga­ma.

Uči­nak na iz­mje­re­ni BDP i pro­duk­tiv­nost odra­ža­va na­ci­onal­ne ra­ču­no­vod­stve­ne stan­dar­de. Ako lju­di da­ju ve­ći udio vlas­ti­tog do­hot­ka u na­tje­ca­nje za sku­če­ni stam­be­ni pros­tor, či­me će po­vi­si­ti cijene nekretnina i naj­am­ni­na, BDP i “pro­duk­tiv­nost” ras­tu, jer je na­jam stam­be­nog pros­to­ra uklju­čen u BDP, čak i ako agre­gat­na po­nu­da us­lu­ga sta­no­va­nja os­ta­je ne­pro­mi­je­nje­na.

Do­la­zi do us­po­ra­va­nja iz­mje­re­ne pro­duk­tiv­nos­ti, a broj intermedijarnih ak­tiv­nos­ti nul­te su­me sve vi­še ras­te, dok os­ta­le ak­tiv­nos­ti nul­te su­me napuhavaju BDP, ali ne doprinose ljud­skoj do­bro­bi­ti.

Po­ten­ci­jal­no kom­pen­zi­ra­ju­ći taj uči­nak, in­for­ma­cij­ska teh­no­lo­gi­ja mo­gla bi po­bolj­z­nat­nu ša­ti ljud­sku do­bro­bit na na­či­ne ko­ji se ne mo­gu obu­hva­ti­ti iz­mje­re­nim out­pu­tom. Vri­jed­ne in­for­ma­ci­je i us­lu­ge za­ba­ve pru­ža­ju se bes­plat­no.

Za raz­li­ku od sta­ja­li­šta ko­je zas­tu­pa­ju ne­ki eko­no­mis­ti ko­ji pri­pa­da­ju des­nom kri­lu, tak­ve bes­plat­ne us­lu­ge ne mo­gu uči­ni­ti ras­tu­ću do­ho­dov­nu ne­jed­na­kost ire­le­vant­nom. Ako tro­ško­vi naj­am­ni­ne i dnev­ne mi­gra­ci­je na rad­no mjes­to i na­trag ku­ći ras­tu in­ten­ziv­nim na­tje­ca­njem za atrak­tiv­no lo­ci­ra­nu imo­vi­nu, oni se ne mo­gu pod­mi­ri­ti iz “po­tro­šač­kog su­fi­ci­ta” ko­ji nas­ta­je iz bes­plat­nih us­lu­ga. No, te­melj­no shva­ća­nje je još uvi­jek važ­no: pu­no to­ga što do­no­si ljud­sku do­bro­bit ne odra­ža­va se u BDPu.

Do­is­ta, iz­mje­re­ni BDP i po­rast ljud­ske do­bro­bi­ti mo­gu na­po­s­ljet­ku pos­ta­ti pot­pu­no raz­dvo­je­ni. Za­mis­li­te 2100. svi­jet u ko­jem roboti po­kre­ta­ni sun­če­vom ener­gi­jom, ko­je su pro­izve­li roboti i kon­tro­li­ra­ju ih sus­ta­vi umjetne inteligencije, is­po­ru­ču­ju ve­ći­nu ro­ba i us­lu­ga na ko­ji­ma se te­me­lji ljud­ska do­bro­bit. Sve te ak­tiv­nos­ti ima­le bi tri­vi­jal­ni udio u iz­mje­re­nom BDPu, iz jed­nos­tav­nog raz­lo­ga jer bi bi­le to­li­ko jef­ti­ne.

Go­to­vo ci­je­li iz­mje­re­ni BDP odra­ža­vao bi ak­tiv­nos­ti nul­te su­me i ak­tiv­nos­ti ko­je se ne mo­gu auto­ma­ti­zi­ra­ti – na­jam sta­no­va­nja, sport­ske na­gra­de, nak­na­de za umjet­nič­ke iz­ved­be, pris­toj­be za pra­vo na ko­ri­šte­nje bren­da te ad­mi­nis­tra­tiv­ne i prav­ne tro­ško­ve, kao i tro­ško­ve po­li­tič­kog sus­ta­va. Rast iz­mje­re­ne pro­duk­tiv­nos­ti bio bi bli­zu nu­le, ali ta­ko­đer ire­le­van­tan za po­bolj­ša­nje ljud­ske do­bro­bi­ti.

Još smo da­le­ko od to­ga. No, trend u tom smje­ru mo­gao bi po­mo­ći u objaš­nja­va­nju ne­dav­nog us­po­ra­va­nja pro­duk­tiv­nos­ti. Kom­pju­te­ri se ne na­la­ze u statistikama pro­duk­tiv­nos­ti upra­vo za­to što su to­li­ko moćni. Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

ROBOTI I SUS­TA­VI UMJETNE INTELIGENCIJE NI­SU U STATISTIKAMA PRO­DUK­TIV­NOS­TI ZA­TO ŠTO SU MOĆNI

BROJ INTERMEDIJARNIH AK­TIV­NOS­TI NUL­TE SU­ME SVE VI­ŠE

RAS­TE, DOK OS­TA­LE AK­TIV­NOS­TI NUL­TE SU­ME NAPUHAVAJU BDP, ALI NE DOPRINOSE LJUD­SKOJ DO­BRO­BI­TI

*Adair Turner pred­sjed­nik je Ins­ti­tu­ta za no­va eko­nom­ska raz­miš­lja­nja i biv­ši pred­sjed­nik Upra­ve nad­lež­nog ti­je­la za fi­nan­cij­ske us­lu­ge Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.