Do­bit­ni­ci voj­ni sek­tor i ‘pov­la­šte­ne’ mi­ro­vi­ne

Pro­ra­čun 2018. Za mi­ro­vi­ne po po­seb­nim pro­pi­si­ma 350 mil. kn vi­še, a za de­mo­gra­fi­ju 223 mil.

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN

Pro­ra­čun­ski ra­sho­di za pla­će pro­ji­ci­ra­ni su či­ni se kao uvod u sko­re pre­go­vo­re s jav­nim služ­ba­ma

Eko­nom­sko okru­že­nje i da­lje po­go­du­je gos­po­dar­skom ras­tu i fi­skal­noj si­tu­aci­ji. No, i “u do­brim vre­me­ni­ma” tre­ba bi­ti opre­zan, is­tak­nu­la je pri­li­kom ju­če­raš­njeg pred­stav­lja­nja tro­go­diš­njih Smjer­ni­ca eko­nom­ske i fi­skal­ne po­li­ti­ke pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić, jer “opas­nost do­brih vre­me­na je da se za­bo­ra­vi na šted­nju i ra­ci­onal­no pos­tu­pa­nje u svim re­so­ri­ma”. Fi­skal­nu si­tu­aci­ju, ka­že Da­lić, “tre­ba pri­pre­mi­ti za ne­ka vre­me­na ko­ja ne­će bi­ti do­bra, a ko­ja si­gur­no do­la­ze u bu­duć­nos­ti”. U Vla­di oči­to sma­tra­ju da su sa Smjer­ni­ca­ma upra­vo na tom tra­gu.

Na tom tra­gu sva­ka­ko je­su pre­vi­đa­nja kre­ta­nja de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga. De­fi­cit op­ćeg pro­ra­ču­na i do­go­di­ne se pre­dvi­đa is­pod je­dan pos­to BDPa (0,8 pos­to), i to s ten­den­ci­jom dalj­njeg sma­nje­nja, a u 2020. i pre­ras­ta­nja u 0,5 pos­to su­fi­ci­ta, a po­s­lje­dič­no se oče­ku­je i nas­ta­vak si­laz­ne pu­ta­nje jav­nog du­ga. Do­go­di­ne ga u Vla­di vi­de na 78,3 pos­to BDPa, 2020. bi se tre­bao sves­ti na te 72,1 pos­to. Što se ti­če di­na­mi­ke ras­ta, uz za­dr­ža­va­nje pro­cje­ne 3pos­tot­nom ras­tu BDPa u ovoj go­di­ni, u Smjer­ni­ca­ma se idu­će go­di­ne pre­dvi­đa sto­pa od 2,8, po­tom 2,6 pos­to u 2019. te 2,5 pos­to ras­ta u 2020. Uz uobi­ča­je­ne ri­zi­ke (ne)os­tva­re­nja pro­ji­bur­ze ci­ra­ne di­na­mi­ke ras­ta ko­ji pro­iz­la­ze iz ne­pre­dvi­đe­nih kre­ta­nja u me­đu­na­rod­nom okru­že­nju, u nas su oni do­go­di­ne di­je­lom uvje­to­va­ni i ti­je­kom pro­ce­sa res­truk­tu­ri­ra­nja Agro­ko­ra. No, me­đu eko­no­mis­ti­ma i po­du­zet­ni­ci­ma ima dos­ta po­doz­re­nja i pre­ma struk­tu­ri pro­ra­ču­na i nas­tav­ka fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je.

“Sva­ki pro­ra­čun os­li­ka­va druš­tve­ne pre­fe­ren­ci­je. Ovaj naz­na­čen u Smjer­ni­ca­ma os­ta­je na tra­gu fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je ko­ja i da­lje pri­mar­no po­či­va na pri­hod­noj stra­ni ko­ja i da­lje uži­va u be­ne­fi­ti­ma tzv. si­gur­nos­ne ren­te”, ka­že Želj­ko Lo­vrin­če­vić, ma­kro­eko­nom­ski struč­njak s Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta. Iz struk­tu­re po­ve­ća­nja pro­ra­čun­skih iz­da­ta­ka ko­ji ni­su pi­ta­nje auto­ma­tiz­ma (što je slu­čaj npr. s ras­tom iz­da­ta­ka za re­dov­ne mi­ro­vi­ne zbog in­dek­sa­ci­je pre­ma za­kon­ski ut­vr­đe­noj for­mu­li us­kla­đi­va­nja) pro­iz­la­zi da na­še pre­fe­ren­ci­je idu pre­ma voj­nom sek­to­ru i mi­ro­vi­na­ma po po­seb­nim pro­pi­si­ma ve­ćim od 5000 ku­na, ko­lok­vi­jal­no poz­na­ti­jim kao ‘pov­la­šte­ne’ mi­ro­vi­ne. “Voj­ska i in­te­res­ne sku­pi­ne s mi­ro­vi­ne po po­seb­nim za­ko­ni­ma su de fac­to glav­ni do­bit­ni­ci pro­ra­ču­na 2018.”, is­ti­če Lo­vrin­če­vić.

Kod iz­da­ta­ka za mi­ro­vi­ne pre­dvi­đe­no je po­ve­ća­nje za mi­li­jar­du ku­na, a osim in­dek­sa­ci­je po op­ćim i po­seb­nim pro­pi­si­ma (po­rast za 2,1 pos­to) to je re­zul­tat i oče­ki­va­nog pri­lje­va no­vih umi­rov­lje­ni­ka. Ne­ma­lih 350 mi­li­ju­na ku­na po­ve­ća­nja ra­sho­da, me­đu­tim, po­s­lje­di­ca je uki­da­nja sma­nje­nja tzv. pov­la­šte­nih mi­ro­vi­na (os­tva­re­nih pre­ma po­seb­nih pro­pi­si­ma) ve­ćih od 5000 ku­na za 10 pos­to.

Iz­dva­ja­nja za Mi­nis­tar­stvo obra­ne osjet­no su po­ve­ća­na već ove go­di­ne, a do­go­di­ne je pre­dvi­đe­no dalj­njih 441 mi­li­jun ku­na po­ve­ća­nja, od če­ga se 350 mi­li­ju­na ku­na od­no­si na pla­ća­nje pre­duj­ma za na­ba­vu bor­be­nih zra­ko­plo­va.

U od­no­su na iz­nos po­ve­ća­nja iz­da­ta­ka za obra­nu i so­me­nu­tu sku­pi­nu “pov­la­šte­nih mi­ro­vi­na”, po­rast iz­dva­ja­nja za mje­re de­mo­graf­ske po­li­ti­ke se ne či­ne ve­li­ki­ma. Za njih je do­go­di­ne pre­dvi­đe­no 223,5 mi­li­ju­na ku­na vi­še nov­ca, što uklju­ču­je i 156 mi­li­ju­na do­dat­nih sred­sta­va ko­ja pro­iz­la­ze iz cje­lo­go­diš­nje pri­mje­ne po­ve­ća­nih ro­dilj­nih nak­na­da te 17,5 mi­li­ju­na ku­na, ko­li­ko im­pli­ci­ra mje­ra su­bven­ci­oni­ra­nja stam­be­nih kre­di­ta. I za do­pri­nos Hr­vat­ske pro­ra­ču­nu EU idu­će go­di­ne tre­ba osi­gu­ra­ti 520 mi­li­ju­na ku­na vi­še, a po­la mi­li­jar­de ku­na iz­no­si i po­ve­ća­ni (jed­no­krat­ni) tran­sfer HZZOu ko­ji je Vla­da pre­dvi­dje­la u ok­vi­ru pro­ra­ču­na. To je, me­đu­tim, do­volj­no sa­mo za sma­nje­nje na­go­mi­la­nih du­go­va.

Za pro­ra­čun­ske ra­sho­de za za­pos­le­ne pre­dvi­đa se po­ve­ća­nje od 474 mi­li­ju­na ku­na. ka­ko se is­ti­če u Smjer­ni­ca­ma, to uklju­ču­je efekt pri­mje­ne Spo­ra­zu­ma o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma spo­ra­zu­ma o os­no­vi­ci za pla­će u dr­žav­nim služ­ba­ma, te uve­ća­nja za mi­nu­li rad (0,5 pos­to) te no­vo za­poš­lja­va­nje.

Ima­ju­ći u vi­du još od la­ni otvo­re­na pi­ta­nja ve­za­na uz (6pos­tot­no) po­ve­ća­nje plaća u jav­nim služ­ba­ma, kao i či­nje­ni­cu da pre­go­vo­ri s pred­stav­ni­ci­ma za­pos­le­ni­ka u jav­nim služ­ba­ma (od zna­nos­ti i obra­zo­va­nja do zdrav­s­tva), ne­ki eko­no­mis­ti i taj dio pro­ra­ču­na sma­tra­ju tek uvo­dom u sko­re pre­go­vo­re sa sin­di­ka­ti­ma. U su­prot­nom, ka­žu, zna­nost i obra­zo­va­nje bi­li bi jed­ni od ve­ćih gu­bit­ni­ka pro­ra­ču­na.

Kad je ri­ječ o upit­ni­ci­ma i po­je­di­nim ka­te­go­ri­ja­ma ra­sho­da, je­dan od njih sto­ji i nad ra­sho­di­ma ve­za­nim uz pu­ne učin­ke no­vog za­ko­na o bra­ni­te­lji­ma. A prem­da po­du­zet­ni­ke s po­čet­kom idu­će go­di­ne če­ka­ju odre­đe­ne po­god­nos­ti ko­je su u ok­vi­ru po­rez­ne re­for­me pre­dvi­đe­ne s po­ma­kom (npr. po­di­za­nje pra­ga za ula­zak u sus­tav PDVa na 300.000 ku­na), pos­lo­dav­ci, či­ni se, u struk­tu­ri pro­ra­ču­na 2018. iš­či­ta­va­ju pre­ma­lo re­for­mi.

“Po­hval­no je što se de­fi­cit sma­nju­je, ali bi­smo vo­lje­li vi­dje­ti i vi­še pro­mje­na na ra­sho­dov­noj stra­ni pro­ra­ču­na kroz ra­ci­ona­li­za­ci­je i re­for­me ko­je su i da­lje na če­ka­nju. Jer ono što nam tre­ba i što bi­smo htje­li vi­dje­ti u idu­ćoj i na­red­nim go­di­na­ma su ve­će sto­pe ras­ta i rast ko­ji ne­će bi­ti ge­ne­ri­ran pri­mar­no do­ma­ćom po­traž­njom. Za­to je ključ­no in­ten­ziv­no ra­di­ti na po­bolj­ša­nju uvje­ta pos­lo­va­nja i ja­ča­nju kon­ku­rent­nos­ti hr­vat­skog gos­po­dar­stva, od­nos­no na ubr­za­nju pri­pre­ma i pro­vo­đe­nju re­for­mi. Po­rez­na re­for­ma je ima­la po­zi­tiv­nih uči­na­ka, ali na njoj se ne smi­je sta­ti, po­ru­či­li su iz HUPa.

Pi­ta­nje po­re­za na imo­vi­nu od­nos­no ne­kret­ni­ne i da­lje je pu­no ne­poz­na­ni­ca, no u sre­diš­njem pro­ra­ču­nu od 2019. na toj je stav­ci nu­la, kao i na po­re­zu na do­ho­dak ko­ji se od idu­će go­di­ne u ci­je­los­ti se­li lo­kal­nim je­di­ni­ca­ma.

BORIS ŠČITAR/VL/PIXSELL

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić

Za na­ba­vu voj­nih avi­ona idu­će go­di­ne sa­mo po­čet­nih 350 mi­li­ju­na ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.