Mla­di bje­že u one eu­rop­ske dr­ža­ve u ko­ji­ma su star­tu­pi stvar­no i mo­gu­ći

So­lar­ni sus­tav Ko­re­la­ci­ja Po­li­ti­ka je u Luk­sem­bur­gu, Fin­skoj i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pre­poz­na­la da raz­bi­ja­nje re­gu­la­tor­nih ok­vi­ra, ne po­go­do­va­nje tra­di­ci­onal­nim in­dus­tri­ja­ma na tra­di­ci­ona­lan na­čin, a sa­mim ti­me stva­ra­njem pros­to­ra za bu­ja­nje star­tu­pa ima do­ba

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - BERNARD IVEZIĆ bernard.ive­zic@pos­lov­ni.hr

Od idu­ćeg tjed­na pos­lov­ni cen­tar svemirske in­dus­tri­je pos­tat će Luk­sem­burg. Dr­ža­va je to ko­ja ima upo­la ma­nje sta­nov­ni­ka od Za­gre­ba s oko­li­com, a či­ji je BDP za pe­ti­nu veći od BDPa ci­je­le Hr­vat­ske. U Luk­sem­bur­gu je du­go vre­me­na BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka bio naj­vi­ši na svi­je­tu, ali pre­te­kao ga je Ka­tar.

Uglav­nom, ma­la je to dr­ža­va, ali mjes­to ne­iz­mjer­no bo­ga­tih lju­di. Oni za go­di­nu da­na za­ra­de ono za što na­ma u Hr­vat­skoj tre­ba pet godina.

Sve­mir­sko ru­da­re­nje

Luk­sem­burg od utor­ka 1. ko­lo­vo­za pla­ni­ra uves­ti no­vi za­kon ko­ji će sve­mir­skim star­tu­pi­ma, ko­ji se ta­mo re­gis­tri­ra­ju, omo­gu­ći­ti da le­gal­no ra­de pos­lo­ve sve­mir­skog ru­da­re­nja. Zbog po­ve­lje UNa iz 1967. ni­ti jed­na na­ci­ja ne­ma pra­vo svo­ja­ta­ti Mje­sec ili dru­ga sve­mir­ska ti- je­la, ali Luk­sem­burg je na­šao ru­pu u me­đu­na­rod­nom pra­vu. Star­tu­pi, ko­je su ta­mo re­gis­tri­ra­ni, ne­će mo­ći bi­ti vlas­ni­ci te­ri­to­ri­ja na Mje­se­cu, Mar­su ili ko­me­ti­ma, ali će bi­ti le­gal­ni vlas­ni­ci ru­de ko­ju su ta­mo is­ko­pa­li.

Ma­li Luk­sem­burg ta­ko ula­zi u sve­mir­sku utr­ku s da­le­ko ve­ćim i moć­ni­jim SADom, ko­ji je već na­pra­vio slič­no. Luk­sem­bur­ška sve­mir­ska odi­se­ja ni­je slu­čaj­na. Vla­da te ma­le, ali bo­ga­te dr­ža­ve kon­ti­nu­ira­no je u po­tra­zi za no­vim, lu­kra­tiv­nim biz­ni­si­ma ko­ji će odr­ža­ti stan­dard svo­jih gra­đa­na te ko­ji­ma se nji­ho­vi gra­đa­ni že­le ba­vi­ti.

Ni­je slu­čaj­no da u Luk­sem­bur­gu svoj ured ima i hr- vat­ski sve­mir­ski star­tup Amphinicy Technologies i da sa­da, sa­mo za­to što Hr­vat­ska čak ni­je ni čla­ni­ca Eu­rop­ske svemirske agen­ci­je, ta­mo ši­ri svo­je pos­lo­va­nje. I ni­je Luk­sem­burg je­di­ni mag­net za vr­hun­ske eu­rop­ske star­tu­pe.

Mrač­na is­ti­na

Dok je sad jas­no gdje idu naj­bo­lji ori­jen­ti­ra­ni pre­ma sve­mir­skoj in­dus­tri­ji, već je du­že vri­je­me poz­na­to gdje idu naj­bo­lji ori­jen­ti­ra­ni pre­ma in­dus­tri­ji ra­ču­nal­nih iga­ra. Europ­ska pri­jes­tol­ni­ca za ga­ming star­tu­pe je Hel­sin­ki.

Fin­ska, do­mo­vi­na Ro­via i Su­per­cel­la, zna­čaj­no je pro­fi­ti­ra­la od uk­la­nja­nja bi­ro­krat­skih ba­ri­je­ra te ins­ti­tu­ci­onal­ne fi­nan­cij­ske, ali i stra­te­ške po­dr­ške svo­jim star­tu­pi­ma. Vla­da je sta­re bol­ni­ce pre­tvo­ri­la u star­tup hu­bo­ve. Pre­ko po­seb­ne agen­ci­je, Te­ke­sa, fi­nan­cij­ski je po­tak­nu­la ra­zvoj za­jed­ni­ce pos­lov­nih an­đe­la i VC fon­do­va, ko­ji ula­žu u star­tu­pe. Ga­ming star­tu­pi­ma otvo­ri­la je put k obra­zo­va­nju, a sa­mo obra­zo­va­nje re­for­mi­ra­la je do te mje­re da je da­nas u Fin­skoj ra­ču­nal­no pro­gra­mi­ra­nje dio učenja pi­sme­nos­ti u ško­la­ma.

Fin­skoj se to vra­ti­lo ta­ko što po­s­ljed­njih pet godina iz­ba­cu­je na tr­ži­šte ba­rem je­dan mi­li­jar­du do­la­ra vri­je­dan star­tup. Fin­ska je k to­me svjet­sko star­tup ču­do. Sva­ki de­se­ti star­tup exit, od­nos­no pro­da­ja star­tu­pa, na svi­je­tu go­diš­nje, do­go­di se ta­mo što ni­je neo­bič­no s ob­zi­rom na broj­nost star­tu­pa. Sa­mo u Hel­sin­ki­ju vi­še je od 500 ak­tiv­nih star­tu­pa. Us­po­red­be ra­di, u Hr­vat­skoj ih u po­s­ljed­njih pet godina ukup­no ni­je os­no­va­no to­li­ko.

Fin­ska je dak­le dr­ža­va, ko­ja ima go­to­vo 50 pos­to sta­nov­ni­ka vi­še od Hr­vat­ske, čak una­toč to­me što joj je pod­neb­lje hlad­no i po­la go­di­ne ma­hom za­vi­je­no mr­k­lim mra­kom, a stva­ra pet i pol pu­ta veći BDP od Hr­vat­ske.

Re­gu­la­tor­na grob­ni­ca

Pri­mje­ra po­put Luk­sem­bur­ga i Fin­ske ima još. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja cen­tar je za FinTech star­tu­pe. Ni­je se to do­go­di­lo slu­čaj­no. Dok u Hr­vat­skoj HNB ne zna što bi s crowd­fun­din­gom, a bit­co­in to­le­ri­ra kao po­ja­vu, Bank of En­gland, Lon­don vi­di kao svjet­sku bit­co­in/bloc­k­c­ha­in me­tro­po­lu. La­ni je kre­ira­la i vlas­ti­tu krip­to­va­lu­tu RSCo­in ko­ju vi­di kao jed­nu od bu­du­ćih al­ter­na­ti­va do­la­ru.

Hr­vat­ska pak ima star­tup zajednicu ko­ja ras­te, in­dus­tri­je po­put tu­riz­ma i ITa ko­je ras­tu i sve vi­še iz­vo­ze, ali ne­ma ide­je što s ti­me na­pra­vi­ti. Kon­ti­nu­ira­no se po­ku­ša­va ja­ča­ti tu­ri­zam, po­ljo­pri­vre­da, gra­đe­vi­na i dru­ge, na­zo­vi­mo ih za nas “tra­di­ci­onal­ne” in­dus­tri­je. I to se ra­di na tra­di­ci­ona­lan na­čin, priv­la­če­ći is­klju­či­vo ve­li­ke inves­ti­ci­je u ko­ji­ma si i po­li­ti­ča­ri mo­gu omas­ti­ti brk. No, te inves­ti­ci­je ne do­no­se ino­va­ci­je, a ne­ri­jet­ko ni iz­voz.

Pa­ra­lel­no, re­gu­la­tor­nim pre­pre­ka­ma pri­je­či se mla­di­ma i ino­va­tiv­nim da sa­mi une­su ino­va­ci­je i fi­nan­cij­ski us­pi­ju. Po­s­lje­di­ca to­ga je da nam se upra­vo mla­di naj­vi­še od­se­lja­va­ju, a i oni ko­ji ra­de star­tu­pe da im sje­di­šta is­e­lja­va­ju u ino­zem­s­tvo. Ta­ko je bi­lo pri­je, ali ta­ko je i os­ta­lo u zad­nje dvi­je go­di­ne.

Na­su­prot to­me, Luk­sem­burg, Fin­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ve­li­ki su mam­ci upra­vo za mla­de. Sve te tri dr­ža­ve, za raz­li­ku od Hr­vat­ske, bi­lje­že rast bro­ja sta­nov­ni­ka. No, ta­mo je po­li­ti­ka pri­hva­ti­la re­for­me. Ta­moš­nje su vla­de shva­ti­le da im je zem­lja ko­ja je plod­na za ra­đa­nje star­tu­pa ujed­no plod­na u de­mo­graf­skom smis­lu.

URED U LUK­SEM­BUR­GU IMA I HR­VAT­SKI STAR­TUP AMPHINICY TECHNOLOGIES JER NI­SMO NI ČLA­NI­CA EU­ROP­SKE SVEMIRSKE AGEN­CI­JE

HR­VAT­SKA IMA STAR­TUP ZAJEDNICU KO­JA RAS­TE I SVE VI­ŠE

IZVOZI, ALI NE­MA IDE­JE ŠTO S TI­ME NA­PRA­VI­TI

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.