Tiha smrt strogih mje­ra šted­nje

Po­li­ti­ka od­la­že od­lu­ke Eko­nom­ske im­pli­ka­ci­je vi­so­kog dr­žav­nog du­ga ne mo­gu se vječ­no ig­no­ri­ra­ti. Mo­ne­tar­na po­li­ti­ka se već po­či­nje mi­je­nja­ti u SAD-u, a mo­gla bi bi­ti na ru­bu pro­mje­ne i na glo­bal­noj ra­zi­ni. U sva­kom slu­ča­ju, fi­skal­ne vlas­ti mo­rat će se suo

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - JAMES MCCORMACK* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Proš­lo je ne­ko­li­ko go­di­na od kad su kre­ato­ri po­li­ti­ka oz­bilj­no ras­prav­lja­li o zas­lu­ga­ma fi­skal­nih strogih mje­ra šted­nje. Utih­nu­le su ras­pra­ve o po­ten­ci­jal­nim pred­nos­ti­ma upo­ra­be stimulansa u ci­lju po­ti­ca­nja krat­ko­roč­nog eko­nom­skog ras­ta, ili o pri­jet­nji da će dr­žav­ni dug do­seg­nu­ti tak­vu ra­zi­nu da će spri­je­či­ti sred­njo­roč­ni rast.

Jas­no je ko­ja je stra­na po­bi­je­di­la i za­što. Stro­ge mje­re šted­nje su mr­tve. I dok ko­nven­ci­onal­ni po­li­ti­ča­ri nas­tav­lja­ju s po­du­zi­ma­njem obram­be­nih mje­ra od po­pu­lis­tič­kih sko­ro­je­vi­ća, oni će se vje­ro­jat­no prik­lo­ni­ti do­dat­nom po­pu­šta­nju fi­skal­ne po­li­ti­ke – ili će ba­rem iz­bje­ći ste­za­nje re­me­na – ka­ko bi doš­li do go­to­vo si­gur­nih krat­ko­roč­nih eko­nom­skih do­bro­bi­ti. Is­to­vre­me­no, ni­je vje­ro­jat­no da će oni obra­ti­ti paž­nju na upo­zo­re­nja o sred­njo­roč­nim po­s­lje­di­ca­ma vi­ših ra­zi­na du­ga, ob­zi­rom na go­vo­ran­ci­je ko­je su uve­li­ko uze­le ma­ha ve­za­no uz ka­mat­ne sto­pe ko­je će os­ta­ti “ni­že ti­je­kom još du­ljeg raz­dob­lja.” Je­dan na­čin po­t­vr­đi­va­nja da je doš­lo do me­đu­na­rod­nog kon­sen­zu­sa u fi­skal­noj po­li­ti­ci je kroz po­nov­no sa­gle­da­va­nje za­jed­nič­kih iz­ja­va kre­ato­ra po­li­ti­ka. Sku­pi­na G7 po­s­ljed­nji je put iz­da­la pri­op­će­nje u ko­jem je is­tak­nu­ta važ­nost fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je pri­li­kom Sa­mi­ta u Lo­ugh Er­ne Re­sor­tu odr­ža­nog 2013. go­di­ne dok je još pos­to­ja­la sku­pi­na G8.

Omjer du­ga i BDP-a

Na­kon to­ga za­jed­nič­ke iz­ja­ve sa­dr­ža­va­ju amor­f­ne pri­jed­lo­ge za pro­ved­bu “fi­skal­nih stra­te­gi­ja na flek­si­bi­lan na­čin u ci­lju pru­ža­nja po­dr­ške ras­tu” i o to­me ka­ko bi se osi­gu­ra­la odr­ži­vost omje­ra du­ga i BDPa. Stav­lja­nje du­ga na odr­živ put vje­ro­jat­no zna­či da on ne­će ras­ti bez pre­ki­da. No, u od­sus­tvu de­fi­ni­ra­nog vre­men­skog ok­vi­ra, ra­zi­ne du­ga mo­gu pro­ći kroz du­go­traj­ne de­vi­ja­ci­je či­ja je odr­ži­vost otvo­re­na za in­ter­pre­ta­ci­je.

Pri­go­vo­ri stro­gim mje­ra­ma šted­nje bi­li su ra­zum­lji­vi u raz­dob­lju ko­je je us­li­je­di­lo na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze 2008. go­di­ne. Fi­skal­na po­li­ti­ka se ste­za­la kad je rast ča­mio is­pod 2% (na­kon što se 2010. go­di­ne vra­tio na pri­jaš­nju ra­zi­nu) i po­pri­li­čan ne­ga­ti­van pro­izvod­ni jaz na­go­vi­je­štao je da će opo­ra­vak ukup­ne za­pos­le­nos­ti bi­ti spor.

Kra­jem 2012. go­di­ne, kad je ras­pra­va o stro­gim mje­ra­ma šted­nje u raz­dob­lju na­kon kri­ze do­seg­nu­la vr­hu­nac, na­pred­na gos­po­dar­stva bi­la su usred vi­še­go­diš­njeg ste­za­nja re­me­na ko­ji je pre­ma­ši­vao je­dan pos­tot­ni bod BDP-a na go­diš­njoj ra­zi­ni, pre­ma cik­lič­ki pri­la­go­đe­nom pro­ra­čun­skom sal­du na po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da.

No, dok je fi­skal­na po­li­ti­ka ste­za­la re­men kad se či­ni­lo da cik­lič­ki eko­nom­ski uvje­ti tra­že po­pu­šta­nje, do po­pu­šta­nja do­la­zi u ovom tre­nut­ku kad se či­ni da uvje­ti na­la­žu po­nov­no ste­za­nje. Pro­izvod­ni jaz u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma uop­će ni­je nes­tao, in­fla­ci­ja je u po­ras­tu i pre­dvi­đa se da će svjet­ski eko­nom­ski rast do­se­ći svo­ju naj­ja­ču toč­ku od 2010. go­di­ne.

Go­di­ne 2013. Ja­pan je bio je­di­no na­pred­no gos­po­dar­stvo ko­je je ola­ba­vi­lo fi­skal­nu po­li­ti­ku. Me­đu­tim ove go­di­ne či­ni se da se sa­mo Uje­di­nje­no Kra­ljev­s­tvo pri­pre­ma za ste­za­nje vlas­ti­te po­li­ti­ke – pod uvje­tom da ne­dav­ne po­li­tič­ke na­puk­li­ne ni­su iz­mi­je­ni­le nje­go­vu fi­skal­nu ori­jen­ta­ci­ju, što će se odra­zi­ti na je­se­nje iz­vješ­će mi­nis­tra fi­nan­ci­ja.

Ve­ći­na pro­ma­tra­ča slo­ži­la bi se da su ra­zi­ne dr­žav­nog du­ga ne­ugod­no vi­so­ke u broj­nim ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma, sto­ga bi bi­lo raz­bo­ri­to da kre­ato­ri po­li­ti­ka ras­pra­ve o stra­te­gi­ja­ma neo­p­hod­nim za nje­go­vo sni­ža­va­nje. Po­vrh to­ga, pos­to­ji ne­ko­li­ko op­ci­ja da se to uči­ni, od ko­jih je pro­ved­ba ne­kih lak­še os­tva­ri­va i ne­ke su učin­ko­vi­ti­je od os­ta­lih.

Na­po­s­ljet­ku, kod dr­žav­nog raz­du­ži­va­nja za­pra­vo se ra­di o od­no­su iz­me­đu gos­po­dar­skog ras­ta i ka­mat­nih sto­pa. Što je vi­ša sto­pa ras­ta u od­no­su na ka­mat­ne sto­pe, to je ni­ža ra­zi­na fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je neo­p­hod­ne za sta­bi­li­za­ci­ju ili sma­nje­nje udje­la du­ga u BDP-u.

Vr­hu­nac po­pu­liz­ma

Dok gos­po­dar­ski rast nas­tav­lja s opo­rav­kom, a ka­mat­ne sto­pe za­os­ta­ju, ba­rem iz­van SA­Da, fi­skal­ne vlas­ti imat će još do­dat­nih prilika za sma­nje­nje du­ga i stvaranje fiskalnog pros­to­ra za mje­re stimulansa kad neizbježno po­nov­no do­đe do slje­de­će cik­lič­ke re­ce­si­je. Ali kre­ato­ri po­li­ti­ka to ne či­ne, što na­go­vi­je­šta da su oni pri­ori­ti­zi­ra­li uglav­nom po­li­tič­ka raz­ma­tra­nja nad fi­skal­nom mu­droš­ću.

Na­kon ne­dav­nih iz­bo­ra u Ni­zo­zem­skoj i Fran­cu­skoj, sve broj­ni­ja sku­pi­na lju­di tre­nut­no iz­jav­lju­je da je “vr­hu­nac po­pu­liz­ma” pro­šao. No, jed­na­ko ta­ko mo­glo bi se zastupati sta­ja­li­šte da su po­pu­lis­tič­ki ide­ali tre­nut­no in­te­gri­ra­ni u vi­še ma­ins­tre­amo­ri­jen­ti­ra­ne po­li­tič­ke i eko­nom­ske pro­gra­me. Po­s­lje­dič­no, po­li­ti­ča­ri, oso­bi­to u Eu­ro­pi, ne­ma­ju dru­gog iz­bo­ra od fa­vo­ri­zi­ra­nja po­li­ti­ke in­k­lu­ziv­nog ras­ta i raz­ma­tra­nja po­ten­ci­jal­nog utje­ca­ja ko­ji odre­đe­na po­li­ti­ka mo­že ima­ti na raspodjelu dohotka.

To po­li­tič­ko okru­že­nje te­ško mo­že do­ves­ti do fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je. Bi­lo kak­vi po­rez­ni re­zo­vi ili re­zo­vi po­troš­nje tre­bat će bi­ti iz­nim­no do­bro osmiš­lje­ni – mo­žda čak na ne­mo­guć na­čin – ka­ko bi vo­đe iz­bje­gle po­pu­lis­tič­ku re­ak­ci­ju. Ne­ki će lju­di uvi­jek bi­ti na gu­bit­ku vi­še od os­ta­lih us­li­jed fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, a od­lu­či­va­nje o to­me tko su ti lju­di ni­kad ni­je ugo­dan za­da­tak.

Do ovog tre­nut­ka tak­ve se od­lu­ke od­la­žu iz po­li­tič­kih raz­lo­ga. No, eko­nom­ske im­pli­ka­ci­je vi­so­kog dr­žav­nog du­ga ne mo­gu se vječ­no ig­no­ri­ra­ti. Mo­ne­tar­na po­li­ti­ka se već po­či­nje mi­je­nja­ti u SAD-u, a mo­gla bi bi­ti na ru­bu pro­mje­ne i na glo­bal­noj ra­zi­ni. U sva­kom slu­ča­ju, fi­skal­ne vlas­ti mo­rat će se su­oči­ti s iz­a­zo­vom kom­pro­mi­sa u go­di­na­ma ko­je sli­je­de.

BIT ĆE JOŠ PRILIKA ZA SMA­NJE­NJE DU­GA I STVARANJE FISKALNOG PROS­TO­RA ZA MJE­RE STIMULANSA KAD SE RECESIJA NEIZBJEŽNO PONOVI FAVORIZIRA SE INKLUZIVNI RAST I RAZMATRA UTJE­CAJ KO­JI ODRE­ĐE­NA PO­LI­TI­KA MO­ŽE IMA­TI NA RASPODJELU DOHOTKA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.