Nekad najbogatiji u Južnoj Americi - ekonomska ruševina da­nas

Tek sje­na Gos­po­dar­stvo Ve­ne­zu­ele pred slo­mom

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - TOMISLAV PILI

Dr­ža­va s naj­ve­ćim za­li­ha­ma naf­te uni­šte­na je in­fla­ci­jom, nes­ta­ši­ca­ma hra­ne i li­je­ko­va i s go­to­vo bez­vri­jed­nom va­lu­tom

Kon­tro­verz­ni iz­bo­ri za Us­ta­vo­tvor­nu skup­šti­nu sa­mo su do­dat­no do­li­li ulje na va­tru po­li­tič­ke nes­ta­bil­nos­ti u Ve­ne­zu­eli, nekad naj­pros­pe­ri­tet­ni­joj juž­no­ame­rič­koj dr­ža­vi či­je se gos­po­dar­stvo već dos­lov­no uru­ši­lo. Nes­ta­ši­ce hra­ne i li­je­ko­va, ras­tu­ća spi­ra­la in­fla­ci­je te bu­ja­ju­će cr­no tr­ži­šte una­zad ne­ko­li­ko go­di­na glav­no su obi­ljež­je ve­ne­zu­elan­ske eko­no­mi­je.

Nes­po­ji­va si­tu­aci­ja

Te­ška ekonomska si­tu­aci­ja go­to­vo je nes­po­ji­va sa ve­ne­zu­elan­skim sta­tu­som dr­ža­ve s naj­ve­ćim do­ka­za­nim za­li­ha­ma naf­te. Za vri­je­me i ne- tom na­kon 2. svjet­skog ra­ta ta­moš­nja je eko­no­mi­ja ras­la oko se­dam pos­to go­diš­nje. Po­čet­kom 70ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća Ve­ne­zu­ela je za­hva­lju­ju­ći iz­vo­zu naf­te pos­ta­la naj­bo­ga­ti­ja dr­ža­va Juž­ne Ame­ri­ke i na­la­zi­la se me­đu 20 naj­bo­ga­ti­jih dr­ža­va svi­je­ta, s BDPom po sta­nov­ni­ku vi­šem od Špa­njol­ske, Grč­ke i Iz­ra­ela, ka­ko tvr­di Ri­car­do Ha­usmann u svo­joj knji­zi Ve­ne­zu­ela pri­je Cha­ve­za: Ana­to­mi­ja eko­nom­ske pro­pas­ti. Vi­sok stan­dard rad­ni­ka - za juž­no­ame­rič­ke pri­li­ke pra­ti­li su i iz­daš­ni vla­di­ni so­ci­jal­ni pro­gra­mi, fi­nan­ci­ra­ni upra­vo “pe­tro­do­la­ri­ma”. Zlat­no raz­dob­lje za­vr­ši­lo je 80ih go­di­na pa­dom ci­je­na naf­te što je do­ve­lo do sma­nje­nja gos­po­dar­stva i ras­ta in­fla­ci­je.

No, iako je eko­nom­ski opo­ra­vak za­po­čeo 1990. go­di­ne, inflacija je go­di­nu ra­ni­je sko­či­la na 81 pos­to, a mje­re pred­sjed­ni­ka Car­lo­sa An­der­sa Pe­re­za za re­za­nje dr­žav­ne po­troš­nje i otva­ra­nje tr­ži­šta re­zul­ti­ra­li su ulič­nim ne­re­di­ma u pri­jes­tol­ni­ci Ca­ra­ca­su. Una­toč eko­nom­skom ras­tu, ti­je­kom 90ih ne­za­pos­le­nost je i da­lje bi­la ve­li­ka, a pla­će re­la­tiv­no ma­le. Zem­lju je po­tres­lo i ne­ko­li­ko ban­kov­nih kri­za. Go­diš­nja sto­pa in­fla­ci­je kre­ta­la se iz­me­đu 50 i 60 pos­to, da bi 1996. tri go­di­ne pri­je do­la­ska Hu­ga Cha­ve­za na vlast do­se­gla i sto­ti­nu pos­to.

Ka­da je Cha­vez pre­uzeo vlast, u nekad naj­bo­ga­ti­joj dr­ža­vi Juž­ne Ame­ri­ke po­lo­vi­ca

sta­nov­niš­tva ži­vje­la je is­pod gra­ni­ce si­ro­maš­tva. Vla­da­vi­na so­ci­ja­lis­ta do­ni­je­la je po­volj­ni­je ci­je­ne os­nov­nih na­mi­ri­ni­ca i li­je­ko­va jer je ci­je­ne kon­tro­li­ra­la dr­ža­va. Pri­vat­ne kom­pa­ni­je i far­me su na­ci­ona­li­zi­ra­ne, a fik­si­ra­nje te­ča­ja bolivara pre­ma do­la­ru iš­lo je ru­ku pod ru­ku s ogra­ni­ča­va­njem kup­nji “tvr­de va­lu­te”.

Rje­še­nje u uvo­zu

No, zbog tak­ve je po­li­ti­ke pro­izvod­nja di­je­la na­mir­ni­ca pos­ta­la ne­is­pla­ti­va, pa je taj pro­blem rje­ša­van uvo­zom. To je bi­lo mo­gu­će u vri­je­me ci­je­ne ba­re­la od 100 do­la­ra, no na­kon 2014. i pa­dom ci­je­na naf­te eko­nom­ski sus­tav vi­še ni­je mo­gao odr­ža­va­ti su­bven­ci­oni­ra­ne ci­je­ne. Ve­ne­zu­ela naj­vi­še hra­ne uvo­zi iz Bra­zi­la, Ko­lum­bi­je i Mek­si­ka, a u pr­vih pet mje­se­ci is­po­ru­ke hra­ne iz tih dr­ža­va ma­nje su za 61 pos­to ne­go 2015. go­di­ne.

Da bi doš­la do pri­je­ko po­treb­nog nov­ca, vla­da je po­če­la ti­ska­ti no­vac, što je do­ve­lo do eks­plo­zi­je in­fla­ci­je. Inflacija bi ove go­di­ne mo­gla dosegnuti i 2000 pos­to, a tečaj bolivara na crnom se tr­ži­štu s osam bolivara za do­lar pri­je se­dam go­di­na po­peo na 8000 bolivara. “Eko­no­mi­ja je u ka­osu. Doš­la je do toč­ke iz ko­je ne­ma po­vrat­ka”, tvr­di za CNN Al­ber­to Ra­mos, eko­nom­ski ana­li­ti­čar Gol­d­man Sac­h­sa za Juž­nu Ame­ri­ku. Tre­nut­no je bez pos­la če­t­vr­ti­na sta­nov­niš­tva, pa je te­ška ekonomska si­tu­aci­ja do­ve­la do ma­sov­nog is­e­lja­va­nja.

Iz Ve­ne­zu­ele dr­ža­ve sa 30 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka od do­la­ska so­ci­ja­lis­ta otiš­lo oko dva mi­li­ju­na lju­di. v

INFLACIJA BI OVE GO­DI­NE MO­GLA DOSEGNUTI I 2000 POS­TO, A TEČAJ JE NA CRNOM TR­ŽI­ŠTU S OSAM BOLIVARA PRI­JE SE­DAM GO­DI­NA DOSEGAO 8000 BOLIVARA

REUTERS

Če­t­vr­ti­na sta­nov­niš­tva je bez pos­la, a iz zem­lje je otiš­lo dva mi­li­ju­na lju­di

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.