VENEZUELA POSTALA NAJZADUŽENIJA ZEMLJA SVI­JE­TA, A MINIMALNA PLA­ĆA PALA 75%

KOMENTAR

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - RICARDO HAUSMANN* Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

Ve­ne­zu­elan­ci že­le van zem­lje – a ni­je te­ško do­ku­či­ti nji­ho­ve raz­lo­ge. Me­di­ji di­ljem svi­je­ta iz­vje­šta­va­ju o Ve­ne­zu­eli, do­ku­men­ti­ra­ju­ći za­is­ta užas­ne si­tu­aci­je sa sli­ka­ma gla­do­va­nja, bez­na­đa, i bi­je­sa. Nas­lov­ni­ca ča­so­pi­sa The Eco­no­mist od 29. sr­p­nja sa­že­la je to ri­je­či­ma: “Ka­os u Ve­ne­zu­eli.”

No, je li to sa­mo još jed­na uobi­ča­je­na lo­ša re­ce­si­ja ili ne­što oz­bilj­ni­je?

Pad iz­vo­za naf­te

Naj­češ­će ko­ri­šte­ni in­di­ka­tor za us­po­red­bu re­ce­si­ja je BDP. Pre­ma Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du, BDP Ve­ne­zu­ele 2017. go­di­ne je 35% is­pod ra­zi­na za­bi­lje­že­nih 2013. go­di­ne, ili 40% po sta­nov­ni­ku. To je znat­no oš­tri­je po­gor­ša­nje ne­go ti­je­kom Ve­li­ke de­pre­si­je ko­ja je tra­ja­la od 1929. do 1933. go­di­ne u SADu, kad se pro­cje­nju­je da je BDP SA­Da pao 28%. To je ta­ko­đer nez­nat­no ve­će po­gor­ša­nje od onog u Ru­si­ji (1990.1994.), na Ku­bi (1989.1993.) i u Al­ba­ni­ji (1989.1993.), no ma­nje od ono­ga što su is­ku­si­le os­ta­le biv­še so­vjet­ske dr­ža­ve ti­je­kom tran­zi­ci- je, po­put Gru­zi­je, Ta­dži­kis­ta­na, Azer­baj­dža­na, Ar­me­ni­je i Ukra­ji­ne, ili ze­ma­lja raz­di­ra­nih ra­tom po­put Li­be­ri­je (1993.), Li­bi­je (2011.), Ru­an­de (1994.), Ira­na (1981.), te, vr­lo ne­dav­no, Juž­nog Su­da­na.

Dru­gim ri­je­či­ma, u us­po­red­bi s eko­nom­skom ka­tas­tro­fom u Ve­ne­zu­eli, uma­nju­je se zna­čaj svih os­ta­lih ka­tas­tro­fa u po­vi­jes­ti SA­Da, Za­pad­ne Eu­ro­pe ili os­tat­ka La­tin­ske Ame­ri­ke. Pa ipak te broj­ke uve­li­ko pod­cje­nju­ju mag­ni­tu­du tog ko­lap­sa.

Oči­to je da je pad BDPa od 40% po sta­nov­ni­ku vr­lo ri­je­dak do­ga­đaj. No, ne­ko­li­ko fak­to­ra či­ni si­tu­aci­ju u Ve­ne­zu­eli još tu­rob­ni­jom. Po­naj­pri­je, dok sma­nje­nje BDPa u Ve­ne­zu­eli (u kons­tant­nim ci­je­na­ma) u raz­dob­lju od 2013. do 2017. go­di­ne uklju­ču­je 17% pad pro­izvod­nje naf­te, on is­klju­ču­je 55% pad cijena naf­te za­bi­lje­žen u tom raz­dob­lju. Izvoz naf­te pao je za 2200 ame­rič­kih do­la­ra po gla­vi sta­nov­ni­ka od 2012. do 2016. go­di­ne, od če­ga je 1500 ame­rič­kih do­la­ra bi­lo us­li­jed pa­da cijena naf­te.

To su ogrom­ne broj­ke, ob­zi­rom da je do­ho­dak po gla­vi sta­nov­ni­ka u Ve­ne­zu­eli 2017. go­di­ne is­pod 4000 do­la­ra. Dru­gim ri­je­či­ma, dok je BDP po sta­nov­ni­ku pao za 40%, na­ci­onal­ni do­ho­dak, uklju­ču­ju­ći cje­nov­ni uči­nak, pao je za 51%.

Ma­njak si­ro­vi­na

Dr­ža­ve obič­no ubla­ža­va­ju tak­ve ne­ga­tiv­ne cje­nov­ne šo­ko­ve stav­lja­njem sa stra­ne odre­đe­ne ko­li­či­ne sred­sta­va u do­brim vre­me­ni­ma i po­sud­bom ili ko­ri­šte­njem te ušte­đe­vi­ne u lo­šim vre­me­ni­ma, sto­ga se uvoz ne tre­ba sma­nji­ti u to­li­koj mje­ri kao izvoz. Ali Venezuela to ni­je mo­gla uči­ni­ti, jer je is­ko­ris­ti­la naf­t­ni pro­cvat za šes­te­ros­tru­ko po­ve­ća­nje vanj­skog du­ga. Ra­ska­la­še­nost u do­brim vre­me­ni­ma re­zul­ti­ra­la je ma­lom ko­li­či­nom sred­sta­va za lik­vi­da­ci­ju u lo­šim vre­me­ni­ma, a tr­ži­šta ni­su bi­la volj­na po­zajm­lji­va­ti pre­za­du­že­nom zaj­mo­prim­cu.

Bi­la su u pra­vu: Venezuela je tre­nut­no najzaduženija zemlja na svi­je­tu. Ni­ti jed­na zemlja ne­ma ve­ći jav­ni vanj­ski dug kao udio u BDPu ili u iz­vo­zu, ni­ti je su­oče­na s vi­šom ot­pla­tom du­ga kao udje­la u iz­vo­zu. Me­đu­tim, po­put Ru­munj­ske za vri­je­me Ni­co­lae Ce­aues­cua ti­je­kom 1980ih, vla­da je od­lu­či­la sre­za­ti uvoz, dok je is­to­vre­me­no kon­ti­nu­ira­no ot­pla­ći­va­la svoj vanj­ski dug, ope­to­va­no iz­ne­na­đu­ju­ći tr­ži­šte ko­je je oče­ki­va­lo res­truk­tu­ri­ra­nje. Po­s­lje­dič­no, uvoz ro­ba i us­lu­ga po sta­nov­ni­ku po­to­nuo je za 75% u realnim vri­jed­nos­ti­ma iz­me­đu 2012. i 2016. go­di­ne, te je još do­dat­no pao u 2017.

Ta­kav ko­laps mo­že se us­po­re­di­ti sa­mo s onim u Mon­go­li­ji (1988.1992.) i Ni­ge­ri­ji (1982.1986.) i pre­ma­šu­je sve os­ta­le če­tve­ro­go­diš­nje ko­lap­se uvo­za di­ljem svi­je­ta još od 1960. Do­is­ta, ve­ne­zu­elan­ske broj­ke ne pri­ka­zu­ju ni­kak­vo uljep­ša­va­nje: pad uvo­za bio je go­to­vo iz­jed­na­čen s pa­dom iz­vo­za. Po­vrh to­ga, zbog či­nje­ni­ce da je taj ad­mi­nis­tra­tiv­no na­met­nut pad uvo­za do­veo do manj­ka si­ro­vi­na i in­ter­me­di­jar­nih in­pu­ta, ko­laps u po­ljo­pri­vre­di i pro­izvod­nji bio je još ve­ći od ko­lap­sa cje­lo­kup­nog BDPa, što je sre­za­lo još do­dat­nih go­to­vo 1000 ame­rič­kih do­la­ra po sta­nov­ni­ku u sek­to­ru lo­kal­no pro­izve­de­ne po­tro­šač­ke ro­be.

Pri­ho­di od poreza ko­ji ni­su vezani uz naftu potonuli su za 70% u realnim vri­jed­nos­ti­ma iz­me­đu 2012. i 2016. go­di­ne. Ta­ko­đer, ubr­za­nje in­fla­ci­je uz­ro­ko­va­lo je re­al­ni pad od 79% u mo­ne­tar­nim obve­za­ma ban­kar­skog sus­ta­va ti­je­kom is­tog raz­dob­lja. Iz­mje­ren pre­ma de­viz­nom te­ča­ju na cr­nom tr­ži­štu, pad je iz­no­sio 92%, s 41 mi­li­jar­de do­la­ra na sa­mo 3,3 mi­li­jar­de do­la­ra. Pad ži­vot­nog stan­dar­da ta­ko­đer je bio ne­iz­bje­žan. Minimalna pla­ća – ko­ja je u Ve­ne­zu­eli ta­ko­đer do­ho­dak me­di­jan radnika, us­li­jed ve­li­kog udje­la onih s naj­ma­njom pla­ćom – za­bi­lje­ži­la je pad od 75% od svib­nja 2012. do svib­nja 2017. Iz­mje­ren u do­la­ri­ma po de­viz­nom te­ča­ju na cr­nom tr­ži­štu, njen pad je iz­no­sio 88%, s 295 do­la­ra mje­seč­no na sa­mo 36 do­la­ra.

Ne­će hu­ma­ni­tar­nu po­moć

Iz­mje­re­no u naj­jef­ti­ni­joj ras­po­lo­ži­voj hra­ni (u ka­lo­ri­ja­ma), minimalna pla­ća spus­ti­la se s 52.854 ka­lo­ri­ja dnev­no na sa­mo 7005 ti­je­kom is­tog raz­dob­lja, što pred­stav­lja pad od 86,7% i ne­dos­tat­no je da bi pre­hra­ni­lo pe­te­ro­čla­nu obi­telj, pod pret­pos­tav­kom da se ci­je­li do­ho­dak po­tro­ši na kup­nju naj­jef­ti­ni­jih ka­lo­ri­ja. Sa svo­jom mi­ni­mal­nom pla­ćom, Ve­ne­zu­elan­ci bi mo­gli ku­pi­ti ma­nje od pe­ti­ne hra­ne ko­ju tra­di­ci­onal­no si­ro­maš­ni­ji Ko­lum­bij­ci mo­gu ku­pi­ti sa svo­jom.

Nov­ča­no si­ro­maš­tvo po­ras­lo je s 48% u 2014. na 82% u 2016., pre­ma is­tra­ži­va­nju pro­ve­de­nom na tri naj­pres­tiž­ni­ja ve­ne­zu­elan­ska sve­uči­li­šta. Is­to is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da je 74% Venezuelanaca u pro­sje­ku nenamjerno izgubilo 8,6 kila na težini. Ve­ne­zu­elan­ski op­ser­va­to­rij za zdrav­lje iz­vi­jes­tio je o de­se­te­ros­tru­kom po­ve­ća­nju smrt­nos­ti pa­ci­je­na­ta u bol­ni­ca­ma te o stos­tru­kom po­ve­ća­nju smr­ti no­vo­ro­đen­ča­di u bol­ni­ca­ma u 2016. go­di­ni. Pa ipak vla­da pred­sjed­ni­ka Ni­colása Ma­du­ra ope­to­va­no od­bi­ja po­nu­de hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći. Na­pad Ma­du­ro­ve vla­de svim sna­ga­ma na slo­bo­du i de­mo­kra­ci­ju zas­lu­že­no priv­la­či ve­ću me­đu­na­rod­nu paž­nju. Or­ga­ni­za­ci­ja Ame­rič­kih Dr­ža­va i Eu­rop­ska uni­ja iz­da­le su iz­vješ­ća u ko­ji­ma oš­tro osu­đu­ju tak­vu si­tu­aci­ju, dok je SAD ne­dav­no naj­a­vio no­ve sank­ci­je. Ali pro­ble­mi Ve­ne­zu­ele ni­su sa­mo po­li­tič­ke pri­ro­de. Hva­ta­nje u ko­štac s eko­nom­skom ka­tas­tro­fom bez pre­se­da­na ko­ju je uz­ro­ko­va­la vla­da ta­ko­đer će na­la­ga­ti ko­or­di­ni­ra­nu po­dr­šku me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.

IS­TRA­ŽI­VA­NJE JE PO­KA­ZA­LO JE DA JE 74% VENEZUELANACA U PRO­SJE­KU NENAMJERNO IZGUBILO 8,6 KILA NA TEŽINI PRI­HO­DI OD POREZA KO­JI NI­SU VEZANI UZ NAFTU POTONULI SU ZA 70% U REALNIM VRI­JED­NOS­TI­MA IZ­ME­ĐU 2012. I 2016. GO­DI­NE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.