KOMENTAR TRUMPOVO OBEĆANJE NJE O 3% GOSPODARSKOG RAS­TA U SAD-U AD-U OPASNO JE I ZAVARAVAJUĆE

Bez ob­ma­ne Dvi­je u naj­ma­njoj mje­ri po­li­ti­kant­ske i naj­u­tje­caj­ni­je služ­be­ne prog­no­ze – prog­no­ze Kon­gres­nog ure­da za pro­ra­čun (CBO) i Ko­mi­si­je Fe­de­ral­nih re­zer­vi za otvo­re­no tr­ži­šte – obje pre­dvi­đa­ju u pro­sje­ku 2% rast ti­je­kom na­do­la­ze­ćeg de­set­lje­ća, a možd

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - SIMON JOHNSON* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Duž­nos­ni­ci u ad­mi­nis­tra­ci­ji pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa čes­to go­vo­re o vra­ća­nju go­diš­njeg eko­nom­skog ras­ta u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma iz­nad 3%. No, oni či­ne i vi­še od pu­kog pri­ča­nja o to­me; nji­hov pred­lo­že­ni pro­ra­čun do­is­ta pret­pos­tav­lja da će oni u to­me i us­pje­ti.

Ako bu­de ta­ko, to bi pred­stav­lja­lo zna­čaj­no po­bolj­ša­nje u us­po­red­bi s ne­dav­nim per­for­man­sa­ma: gos­po­dar­stvo SA­Da u pro­sje­ku pos­ti­že go­diš­nji rast is­pod 2% od 2000. go­di­ne. Na­da­lje, ia­ko se po­rast na ra­zi­nu od 3% mo­že do­ima­ti ma­le­nim, u tom bi slu­ča­ju doš­lo do ve­li­kih pro­mje­na po pi­ta­nju za­poš­lja­va­nja i pla­ća.

Na­ža­lost, pre­pu­šte­no sa­mo se­bi, gos­po­dar­stvo će naj­vje­ro­jat­ni­je nas­ta­vi­ti s po­sr­ta­njem. Ta­ko­đer, po­li­ti­ka ko­ju pred­la­že Trum­po­va Re­pu­bli­kan­ska stran­ka – ve­za­no uz zdrav­s­tvo, po­re­ze i de­re­gu­la­ci­ju – ne­će os­ta­vi­ti ve­li­kog tra­ga.

Pret­pos­tav­ka o ve­ćem ras­tu pri­je sve­ga pred­stav­lja ra­ču­no­vod­stve­nu dim­nu za­vje­su na­mi­je­nje­nu pri­kri­va­nju po­rez­nih re­zo­va. Ako ad­mi­nis­tra­tiv­ni duž­nos­ni­ci priz­na­ju da 3% go­diš­nji rast ni­je iz­ve­div, mo­rat će se su­oči­ti sa stvar­noš­ću da su nji­ho­ve prog­no­ze ve­za­ne uz porezne pri­ho­de pre­na­pu­ha­ne te da bi nji­ho­vi pred­lo­že­ni po­rez­ni re­zo­vi, ako se pro­ve­du, dra­ma­tič­no po­ve­ća­li pro­ra­čun­ski de­fi­cit i dr­žav­ni dug. Gos­po­dar­stvo SA­Da ne­ka­da je ras­lo po go­diš­njoj sto­pi ve­ćoj od 3%; to je za­pra­vo bi­la nor­ma ti­je­kom dru­ge po­lo­vi­ce dva­de­se­tog sto­lje­ća. Me­đu­tim, od ta­da, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve bi­le su se pri­mo­ra­ne su­oči­ti s tri naj­ve­ća ogra­ni­če­nja.

Sta­re­nje sta­nov­niš­tva

Pri­je sve­ga, po­pu­la­ci­ja SA­Da sta­ri. Us­li­jed umi­rov­lje­nja baby bo­om ge­ne­ra­ci­je (ro­đe­ne na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta), omjer umi­rov­lje­ni­ka u ukup­nom sta­nov­niš­tvu se po­ve­ća­va. S vre­me­nom je ta de­mo­graf­ska pro­mje­na sma­nji­la po­ten­ci­jal­ni go­diš­nji rast u SADu za mo­žda čak po­la pos­tot­nog bo­da.

Po­je­di­nos­ti ve­za­ne uz ono što će se do­go­di­ti sa zdrav­s­tve­nim osi­gu­ra­njem os­ta­ju ne­jas­ne. No, otežavanje ili poskupljenje zdrav­s­tve­nog osiguranja oni­ma s ni­žim dohotkom i starijim Amerikancima vjerojatno ne­će potaknuti ljude na rad. Naj­bo­lja neo­vis­na pro­cje­na tak­vih po­li­ti­ka, ko­ju je na­pra­vio Kon­gres­ni ured za pro­ra­čun (CBO), ne pre­dvi­đa ni­kak­va eko­nom­ska ču­da – sa- mo da će oko 20 mi­li­ju­na ma­nje Ame­ri­ka­na­ca imati zdrav­s­tve­no osi­gu­ra­nje.

Dok u po­za­di­ni vre­ba­ju po­ten­ci­jal­ne po­li­ti­ke ko­je bi ogra­ni­či­le le­gal­nu imi­gra­ci­ju. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve tre­nut­no do­pu­šta­ju do­bi­va­nje do­zvo­le bo­rav­ka i za­pos­le­nja za oko je­dan mi­li­ju­nu uglav­nom rad­no spo­sob­nog sta­nov­niš­tva u toj zem­lji na go­diš­njoj ra­zi­ni.

Po­vrh to­ga, sklo­nost imi­gra­na­ta da ima­ju ve­ći broj dje­ce u us­po­red­bi s oni­ma ko­ji ni­su imi­gran­ti do­is­ta uz­ro­ku­je br­ži rast sta­nov­niš­tva SA­Da u us­po­red­bi s os­ta­lim ra­zvi­je­nim zem­lja­ma (pri­mje­ri­ce, u Eu­ro­pi ili Ja­pa­nu). Sto­ga bi­lo ka­kav po­tez us­mje­ren na sma­nje­nje go­diš­nje imi­gra­ci­je – ne­ki re­pu­bli­kan­ci pred­la­žu 500.000 lju­di ili ma­nje – uči­ni­lo bi cilj od 3% go­diš­njeg eko­nom­skog ras­ta još ma­nje mo­gu­ćim.

Po­ti­caj upu­šta­nju u ri­zi­ke

Dru­go eko­nom­sko ogra­ni­če­nje je us­po­ra­va­nje sto­pe ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti. U go­di­na­ma na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta za­bi­lje­žen je zna­čaj­ni­ji po­rast pro­izvod­nje po sta­nov­ni­ku, us­li­jed ra­zvo­ja na­pred­ni­je teh­no­lo­gi­je di­ljem ši­ro­kog ras­po­na sek­to­ra. Ta­ko­đer, pos­to­ja­le su na­de ti­je­kom 1990ih da će re­vo­lu­ci­ja in­for­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je imati slič­ni uči­nak. No, utje­caj na pro­duk­tiv­nost bio je ra­zo­ča­ra­va­ju­ći.

Naj­no­vi­ja knji­ga eko­no­mis­te Ro­ber­ta Gor­do­na sa Sve­uči­li­šta Nor­t­hwes­tern, pod na­zi­vom Us­pon i pad ame­rič­kog ras­ta, zas­tu­pa sta­ja­li­šte da, una­toč pre­tje­ra­noj pro­pa­gan­di teh­no­lo­škog sek­to­ra, ni­je vjerojatno da će­mo vi­dje­ti dra­ma­tič­ne pro­mje­ne na tom po­lju. Trum­po­va ad­mi­nis­tra­ci­ja zas­tu­pa sta­ja­li­šte da mo­že potaknuti pro­izvod­nju sma­nje­njem po­re­za i kroz “re­for­mu” zdrav­s­tva, pri­mje­ri­ce, po­ti­ca­njem ka­pi­tal­nih ula­ga­nja.

No, po­rez­ni re­zo­vi o ko­ji­ma će se usko­ro ras­prav­lja­ti vjerojatno će bi­ti u ve­li­koj mje­ri na­lik oni­ma ko­je je pro­ve­la ad­mi­nis­tra­ci­ja pred­sjed­ni­ka Ge­or­gea W. Bu­sha, a oni ni­su do­ve­li ni do kak­vog eko­nom­skog pro­cva­ta (pi­ta­nje ko­je smo Ja­mes Kwak i ja po­drob­no raz­mo­tri­li u na­šoj knji­zi Bi­je­la ku­ća u pla­me­nu – Whi­te Ho­use Bur­ning).

Tre­će ogra­ni­če­nje po­tje­če od fi­nan­cij­ske kri­ze 2008. go­di­ne. Jed­na je opas­nost in­he­rent­na za­la­ga­nju za vi­so­ki rast a ona gla­si – uvi­jek je mo­gu­će oži­vje­ti gos­po­dar­stvo krat­ko­roč­nim mje­ra­ma ko­je po­ti­ču upu­šta­nje u znat­ne ri­zi­ke i pre­za­du­ži­va­nje u fi­nan­cij­skom sus­ta­vu.

De­re­gu­la­ci­ja ti­je­kom 1990ih i ra­nih 2000ih uči­ni­la je upra­vo to, što je do­ve­lo do la­ga­no po­vi­še­nog ras­ta na tre­nu­tak, a za­tim do kra­ha ogrom­nih raz­mje­ra.

Rast na­ci­onal­nog du­ga

Po­je­di­nos­ti pla­no­va Trum­po­ve ad­mi­nis­tra­ci­je tre­ba tek raz­ra­di­ti, ali duž­nos­ni­ci će se naj­vje­ro­jat­ni­je za­la­ga­ti da sve ide u smje­ru ot­pu­šta­nja ogra­ni­če­nja ve­za­nih uz pre­za­du­ži­va­nje (te će sto­ga do­pus­ti­ti ban­ka­ma ve­ći stu­panj za­du­ži­va­nja u od­no­su na re­dov­ne di­oni­ce). Sva­ki pro­cvat ko­ji nas­ta­ne na taj na­čin vjerojatno će za­vr­ši­ti lo­še – on im­pli­ci­ra ne sa­mo fi­nan­cij­sku pro­past mi­li­ju­na po­je­di­na­ca, već ta­ko­đer du­ga­čak i te­žak opo­ra­vak. Dvi­je u naj­ma­njoj mje­ri po­li­ti­kant­ske i naj­u­tje­caj­ni­je služ­be­ne prog­no­ze – prog­no­ze Kon­gres­nog ure­da za pro­ra­čun (CBO) i Ko­mi­si­je Fe­de­ral­nih re­zer­vi za otvo­re­no tr­ži­šte – obje pre­dvi­đa­ju u pro­sje­ku 2% rast ti­je­kom na­do­la­ze­ćeg de­set­lje­ća, a mo­žda i na­kon to­ga. Pret­pos­tav­ka o 3% ras­tu je, da bu­de­mo ve­li­ko­duš­ni, sa­mo za­va­ra­va­nje.

Što­vi­še, ona je uve­li­ko ob­ma­nju­ju­ća – i po­ten­ci­jal­no opas­na.

Ako oni ko­ji promiču porezne rezove ustraju u svo­jim na­mje­ra­ma i od­bi­ju pri­hva­ti­ti stvar­nost, nji­hov program, ako se pro­ve­de, rezultirat će zna­čaj­no većim proračunskim deficitom što će po­ve­ća­ti na­ci­onal­ni dug do ne­za­bi­lje­že­no vi­so­kih ra­zi­na. © Pro­ject Syn­di­ca­te, 2017.

AKO USTRAJU ONI KO­JI PROMIČU POREZNE REZOVE NJI­HOV PROGRAM REZULTIRAT ĆE ZNA­ČAJ­NO VEĆIM PRORAČUNSKIM DEFICITOM

OTEŽAVANJE ILI POSKUPLJENJE ZDRAV­S­TVE­NOG OSIGURANJA ONI­MA S NI­ŽIM DOHOTKOM I STARIJIM AMERIKANCIMA VJEROJATNO NE­ĆE POTAKNUTI LJUDE NA RAD

*Simon Joh­n­s­pon pro­fe­sor na MIT Slo­an Sc­ho­ol of Ma­na­ge­ment

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.