Ita­li­ja nas pri­ja­vi­la EK zbog tru­pa­ca

Za­bra­na iz­vo­za i tran­s­por­ta hras­to­vi­ne raz­lju­ti­la naj­važ­ni­je stra­ne kup­ce

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MARIJA BRNIĆ marija.br­nic@pos­lov­ni.hr

Slič­ne pri­ja­ve na­vod­no su upu­će­ne i iz Aus­tri­je i Nje­mač­ke, ko­je su nam ta­ko­đer važ­ni kup­ci

Ne­za­do­volj­ni ne­dav­nom na­red­bom Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de o dvo­go­diš­njoj za­bra­ni tran­s­por­ta u Hr­vat­skoj i iz­vo­za hras­to­vih tru­pa­ca zbog po­ja­ve na­met­ni­ka hras­to­ve mre­žas­te stje­ni­ce, ta­li­jan­ska fe­de­ra­ci­ja in­dus­tri­je dr­va i na­mje­šta­ja Fe­der­leg­noAr­re­do tu­ži­la je Hr­vat­sku Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji. Od­lu­ka mi­nis­tra To­mis­la­va To­lu­ši­ća spor­na im je jer sma­tra­ju da mje­re ko­je su pre­dvi­đe­ne ne­će za­us­ta­vi­ti ši­re­nje na­met­ni­ka, a stvo­rit će pre­pre­ku ko­ja ja­ko na­ru­ša­va tr­go­vin­ske od­no­se dvi­ju dr­ža­va. Slič­ne pri­ja­ve na­vod­no su upu­će­ne i iz Aus­tri­je i Nje­mač­ke, ko­je su ta­ko­đer važ­ni kup­ci hr­vat­skih tru­pa­ca. Kao ar­gu­men­te u pri­ja­vi Ta­li­ja­ni na­vo­de ka­ko je hras­to­va stje­ni­ca svo­je­dob­no bi­la na lis­ti Eu­rop­ske or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu bi­lja, ali je nak­nad­no uk­lo­nje­na zbog ne­mo­guć­nos­ti sp­rje­ča­va­nja ši­re­nja na­met­ni­ka fi­to­sa­ni­tar­nim mje­ra­ma.

“Stje­ni­ca ne­ma ka­ran­ten­ski sta­tus i ni­je po­treb­no pro­vo­di­ti fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re na dr­žav­noj ra­zi­ni”, tvr­de Ta­li­ja­ni.

Po­zi­va­ju se i na aus­trij­ski is­tra­ži­vač­ki cen­tar za šu­me BFW, ko­ji je ut­vr­dio ka­ko za­bra­na pri­je­vo­za ni­je efi­kas­na u spre­ča­va­nju ši­re­nja na­met­ni­ka, jer stje­ni­ca hi­ber­ni­ra is­pod hras­to­ve ko­re, pa je po nji­ma ši­re­nje mo­gu­će tek u zim­skim mje­se­ci­ma tran­s­por­tom neo­bra­đe­nih tru­pa­ca i pu­tem bilj­ki na­mi­je­nje­nih za sad­nju. A kao po­s­ljed­nji ar­gu­ment Fe­der­leg­noAre­do ka­ko Mi­nis­tar­stvo ni­je jas­no ut­vr­di­la broj­na ad­mi­nis­tra­tiv­na pi­ta­nja ko­ja kom­pli­ci­ra­ju pos­lo­va­nje tr­gov­ci­ma.

Pri­mje­ri­ce, ne­jas­no im je tko je su­bjekt i pred­met sank­ci­ja, od­nos­no je­su li to ino­zem­ni uvoz­ni­ci, hr­vat­ski iz­voz­ni- ci ili pri­je­voz­ni­ci. Za­mje­ra­ju i da ni­je ut­vr­đe­no mjes­to kon­tro­le te tko su mo­gu­ći iz­u­ze­ci.

Od Ko­mi­si­je sto­ga tra­že da se pro­ci­je­ni fi­to­sa­ni­tar­ni sta­tus i oprav­da­nost To­lu­ši­će­ve ured­be, a sve ka­ko bi se iz­bje­glo pro­ble­me na tr­ži­štu.

Iz Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de ju­čer su nam od­go­vo­ri­li ka­ko pri­tuž­ba služ­be­no još ni­je za­prim­lje­na u Mi­nis­tar­stvu, ni­ti je na nji­ho­vu adre­su sti­gao ika­kav upit od stra­ne Ko­mi­si­je, pa sto­ga tu pri­tuž­bu ne mo­gu ni ko­men­ti­ra­ti. Pod­sje­ća­ju ka­ko je pri­mar­ni in­te­res Vla­de RH i Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de od­go­vor­no skr­bi­ti o du­go­roč­noj odr­ži­vos­ti svih ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa pa ta­ko i drv­ne si­ro­vi­ne te za­do­vo­lji­ti po­traž­nju do­mi­cil­nih tvrt­ki iz drv­nog sek­to­ra ko­je se ba­ve pro­izvod­njom na­mje­šta­ja, pod­nih oblo­ga i sto­la­ri­je.

“S ob­zi­rom na pla­no­ve gos­po­da­re­nja drv­nom ma­som i od­go­vor­no pos­tu­pa­nje Hr­vat­skih šu­ma u sje­či, či­ja je pro­ved­ba pla­ni­ra­na ti­je­kom 2017. od ukup­no ras­po­lo­ži­ve ko­li­či­ne 98 pos­to hras­to­vih tru­pa­ca te­me­ljem go­diš­njih ugo­vo­ra po­di­je­lje­no je lo­kal­nim tvrt­ka­ma, sa sje­di­štem u Hr­vat­skoj, neo­vis­no sto­ji li iza njih do­ma­ći ili ino­zem­ni ka­pi­tal”, ka­žu.

Ri­ječ je, do­da­ju, re­dom o tvrt­ka­ma ko­je se ba­ve fi­nal­nom, vi­so­ko­do­ho­dov­nom pro­izvod­njom. “Os­ta­tak ras­po­lo­ži­ve hras­to­ve drv­ne ma­se mo­gu­će je ku­pi­ti kroz pos­tu­pak jav­ne draž­be, no tu je uglav­nom ri­ječ o ma­nje kva­li­tet­noj si­ro­vi­ni, sto­ga nam do­is­ta ni­je ra­zvid­no na ko­jim ar­gu­men­ti­ma spo­me­nu­ta Fe­de­ra­ci­ja te­me­lji svoj pro­s­vjed, s ob­zi­rom na to da iz­vo­za hras­to­vi­ne za­pra­vo go­to­vo i ne­ma”, po­ru­ču­ju iz Mi­nis­tar­stva.

Pri­ti­sak ko­ji stva­ra­ju ko­le­ge iz Ita­li­je ne uz­bu­đu­je hr­vat­ski drv­ni sek­tor. Da­ni­jel Smi­lja­nić, pred­sjed­nik Udru­že­nja drv­no­pre­ra­đi­vač­ke in­dus­tri­je HGK uz­vra­ća ka­ko je mje­ra za­šti­te od na­met­ni­ka po­go­di­la i hr­vat­sku in­dus­tri­ju, po­se­bi­ce ma­le pi­la­ne.

“I mi smo u po­čet­ku ne­ga­tiv­no re­agi­ra­li, ali ni­ko­mu ni­je u in­te­re­su da se du­go­roč­no os­ta­ne bez vri­jed­ne si­ro­vi­ne. Upoz­na­ti smo s pro­ble­mom za ko­je struč­ne ins­ti­tu­ci­je u Hr­vat­skoj pro­vo­de is­pi­ti­va­nja i tra­že rje­še­nje, a re­zul­ta­te bi Mi­nis­tar­stvo mo­glo pre­do­či­ti u je­sen”, ka­že Smi­lja­nić.

O situaciji s hrastom, ka­ko ka­že di­rek­tor Drv­nog klas­te­ra Ma­ri­jan Kavran, već je vi­še pu­ta raspravljano na ra­zi­ni europ­skih sektorskih asocijacija, na ko­ji­ma jest bilo napada na ovu mjeru, ali i razumijevanja razloga zbog ko­jih se po­du­zi­ma.

“Kup­ce hras­ta to mo­žda ne za­ni­ma, ali oz­bilj­na dr­ža­va mo­ra bri­nu­ti o du­go­roč­nos­ti hras­ta, a na­ša drv­na in­dus­tri­ja joj u to­me da­je pot­po­ru”, is­ti­če Kavran. U tak­vom po­na­ša­nju, do­da­je, vla­de čla­ni­ca EU ima­ju auto­nom­nost i Ko­mi­si­ja na njih u pra­vi­lu ne re­agi­ra, jer se ne ra­di o ko­mer­ci­jal­no mo­ti­vi­ra­nim mje­ra­ma, ne­go su one po­tak­nu­te bri­gom za zdrav­s­tve­ni i eko­lo­ški sus­tav.

“Pro­pus­ti ko­je bi se sa­da na­pra­vi­lo ne­bri­gom za is­treb­lje­nje na­met­ni­ka te­ško je po­pra­vi­ti, jer hrast se si­je­če od 120 do 140 go­di­na, a nje­gov nes­ta­nak odra­ža­va se i na eko­lo­ški sus­tav. Hrast je za Hr­vat­sku ono što je za ne­ke zem­lje di­ja­mant ili naf­ta i neo­pros­ti­vo je za­ne­ma­ri­va­njem pro­ble­ma de­set­ko­va­ti ovaj re­surs na­šoj bu­du­ćoj ge­ne­ra­ci­ji”, is­ti­če Kavran.

Iz Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de pod­sje­ća­ju i ka­ko su upra­vo od stra­ne EU stro­ga ogra­ni­če­nja i stan­dar­de u bri­zi za pri­rod­ne re­sur­se. Hr­vat­ske šu­me kao tvrt­ka ko­ja gos­po­da­ri šu­ma­ma po­sje­du­je zah­tjev­ni FSC cer­ti­fi­kat, a on bra­ni upo­ra­bu ke­mij­skih sred­sta­va ko­ja bi mo­gla učin­ko­vi­to suz­bi­ti hras­to­vu stje­ni­cu, no is­to­dob­no na­ni­je­ti ne­pro­cje­nji­vu šte­tu na­šim šu­ma­ma. Prem­da iz­vo­za tru­pa­ca, gle­da­no iz ku­ta Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de i go­diš­njih ugo­vo­ra o pro­da­ji, za­pra­vo ne­ma, pla­sman i pro­da­ja u dru­ge zem­lje la­ni se po­pe­la na 77,24 mi­li­ju­na eura. U sta­tis­tič­kom pre­gle­du ko­jeg su Ta­li­ja­ni u svom pod­ne­sku EK iz­ni­je­li vid­lji­vo je i da je vi­še od po­lo­vi­ce (44,18 mi­li­ju­na eura) is­po­ru­če­no u Ita­li­ju, pa ne ču­di ner­voz­na re­ak­ci­ja i obra­ća­nje Bruxel­le­su.

O SITUACIJI S HRASTOM RASPRAVLJANO JE NA RA­ZI­NI EU SEKTORSKIH ASOCIJACIJA, NAPADA NA MJERU JE BILO, ALI I RAZUMIJEVANJA RAZLOGA ZA NJU, KA­ŽE KAVRAN

Pres­li­ka tuž­be ko­ju je Ita­li­ja upu­ti­la Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji

HRVOJE JELAVIĆ/PIXSELL

Mi­nis­tar po­ljo­pri­vre­de To­mis­lav To­lu­šić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.