Do­bav­lja­či od ba­na­ka tra­že po­dr­šku za ‘roll up’

Slu­čaj Agro­kor Ram­lja­kov mo­del naj­is­pla­ti­vi­ji tvrt­ka­ma ko­je su sa­ču­va­le so­lid­nu lik­vid­nost

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN

Oče­ku­je se da će in­te­res do­bav­lja­ča pre­ma­ši­ti kvo­tu rob­nog kre­di­ta u ko­ji će ne­ki sa­mi, a ne­ki uz po­moć ba­na­ka

Do­bav­lja­či Agro­ko­ra ko­ji pre­ma kon­cer­nu ima­ju ne­pod­mi­re­ne traž­bi­ne nas­ta­le pri­je otva­ra­nja pos­tup­ka iz­van­red­ne upra­ve ima­ju još ne­što vi­še od dva tjed­na za od­lu­ku že­le li kroz is­po­ru­ku ro­be ili us­lu­ga su­dje­lo­va­ti u fi­nan­ci­ra­nju ko­je bi im za dio sta­ro­ga du­ga osi­gu­ra­lo pr­vens­tvo na­pla­te. Do­bar dio njih za­ci­je­lo bi si ra­do pris­kr­bio taj sta­tus jer on pret­pos­tav­lja i ma­nji gu­bi­tak kad do­đe tre­nu­tak svo­đe­nja ra­ču­na i ut­vr­đi­va­nja ot­pi­sa. Uos­ta­lom, upra­vo su pred­stav­ni­ci do­bav­lja­ča u pri­vre­me­nom vje­rov­nič­kom vi­je­ću pri­li­kom li­panj­skog ugo­va­ra­nja tzv. krov­nog kre­di­ta pre­ma rol­lup mo­de­lu tra­ži­li da se i nji­ma osi­gu­ra kvo­ta fi­nan­ci­ra­nja.

Na kra­ju je za to pre­dvi­đe­no 50 mi­li­ju­na eura rob­nog kre­di­ta (što zna­či i to­li­ki iz­nos re­fi­nan­ci­ra­nja sta­ro­ga du­ga, od­nos­no sta­tu­sa naj­sta­ri­je traž­bi­ne). I iz Agro­ko­ra i iz re­do­va do­bav­lja­ča u vi­še na­vra­ta is­tak­nu­to ka­ko je in­te­res za do­bav­ljač­ki ‘roll up’ ve­lik. Dva tjed­na do od­lu­ke o da­va­nju iz­ja­ve o sprem­nos­ti su­dje­lo­va­nja u tak­vu aran­žma­nu ni­je ma­lo vre­me­na, ali to ni­je sa­mo pi­ta­nje vo­lje već i vlas­ti­te lik­vid­nos­ne si­tu­aci­je i nov­ča­nih ti­je­ko­va. Za dio kom­pa­ni­ja ko­je raz­ma­tra­ju tu op­ci­ju od­lu­ka po­dra­zu­mi­je­va i pret­hod­ne raz­go­vo­re s ban­ka­ma, pa se tom vr­stom pri­pre­ma mno­ge ba­ve i ovih dana.

Fi­nan­ci­ra­nje (kre­di­ti­ra­nje) kroz is­po­ru­ku ro­be ili pru­ža­nje us­lu­ga jed­nos­tav­no ko­šta, a ne mo­gu svi vlas­ti­tim fi­nan­cij­skim sna­ga­ma pre­mos­ti­ti raz­dob­lje do ko­nač­ne na­pla­te.

U jed­noj od kom­pa­ni­ja ko­ja oz­bilj­no raz­ma­tra is­ko­ris­ti­ti op­ci­ju rol­lup mo­de­la ka­žu ka­ko se do­ne­dav­no u pos­lo­va­nju s Agro­ko­rom is­po­ru­če­no iona­ko na­pla­ći­va­lo tek za po­la go­di­ne ili godinu dana, pa bi to de fac­to bio po­vra­tak na sta­ru špran­cu ro­ko­va na­pla­te, ba­rem za vri­jed­nost ro­be/us­lu­ga ko­ju će is­po­ru­či­ti u za­mje­nu za pred­nost na­pla­te is­to­ga iz­no­sa sta­rog du­ga.

Ma­ri­ca Vi­da­ko­vić, pro­ku­ris­ti­ca Kra­ša i čla­ni­ca pri­vre­me­nog vje­rov­nič­kog vi­je­ća, bi­la je me­đu za­go­vor­ni­ci­ma otva­ra­nja te mo­guć­nos­ti (i) za do­bav­lja­če. Ia­ko je kri­za Agro­ko­ra mno­ge u do­bav­ljač­kom lan­cu lik­vid­nos­no os­la­bi­la (po­go­to­vo one sa zna­čaj­nom iz­lo­že­noš­ću kroz re­gres­ne mje­ni­ce), uvje­re­na je da će ban­ke pre­poz­na­ti in­te­res u po­dr­š­ci kli­jen­ti­ma kroz osi­gu­ra­va­nje pre­mos­ni­ce do ko­nač­ne na­pla­te.

Sve u sve­mu, sma­tra da je da­va­nje mo­guć­nos­ti rol­lu­pa i do­bav­lja­či­ma do­bro i pra­ved­no i da će se po is­te­ku ro­ka in­te­res za su­dje­lo­va­nje u rob­nom fi­nan­ci­ra­nju po­ka­za­ti ve­ćim od pre­dvi­đe­ne kvo­te.

Tu bi kvo­tu za­ci­je­lo po­tro­ši­le već i one kom­pa­ni­je ko­je kri­za Agro­ko­ra ni­je znat­ni­je po­lju­lja­la i ko­je sa­me mo­gu iz­vu­ći mi­li­jun­ske is­po­ru­ke s po­če­kom na­pla­te. Kod os­ta­lih će oči­to bi­ti važ­no ka­ko sto­je sa svo­jim kre­di­to­ri­ma i li­mi­ti­ma. Dio te pri­če sva­ka­ko su i bi­la­te­ral­ni aran­žma­ni ko­ji su pro­izaš­li iz rje­ša­va­nja pro­ble­ma re­gres­nih mje­ni­ca. Pod­sje­ti­mo, uoči otva­ra­nja pos­tup­ka iz­van­red­ne upra­ve, uz 1,4 mi­li­jar­de ku­na tzv. ko­mer­ci­jal­nih mje­ni­ca (ne ra­ču­na­ju­ći in­ter­ne re­la­ci­je me­đu Agro­ko­ro­vim kom­pa­ni­ja­ma), do­bav­lja­či su ima­li i 1,76 mi­li­jar­di ku­na du­ga Agro­ko­ra po fi­nan­cij­skim mje­ni­ca­ma.

Uz pret­pos­tav­ku da se in­te­res do­bav­lja­ča za ‘roll up’ bu­de znat­no ve­ći od 50 mi­li­ju­na eura vri­jed­nos­ti ro­be i us­lu­ga, na­me­će se pi­ta­nje ka­ko će pro­ves­ti alo­ka­ci­ja. Kad se je gu­ra­la ta ide­ja, os­nov­na in­ten­ci­ja je bi­la da se do­bav­lja­či­ma osi­gu­ra pri­bliž­no sli­čan po­lo­žaj kao os­ta­lim (fi­nan­cij­skim) vje­rov­ni­ci­ma. Me­đu sa­mim do­bav­lja­či­ma, pak, iš­lo se na to da se u is­pla­ta­ma tzv. sta­rog du­ga (ko­je se u kon­tek­s­tu pla­na na­god­be ina­če tre­ti­ra­ju kao avan­s­ne) pred­nost da­de ma­lim do­bav­lja­či­ma (OPGi­ma, obrt­ni­ci­ma i tvrt­ka­ma s go­diš­njim pri­ho­dom do 5,2 mi­li­ju­na ku­na) ko­ji­ma su te is­pla­te pre­dvi­đe­ne u pu­nom iz­no­su. Mo­guć­nost rob­nog fi­nan­ci­ra­nja uto­li­ko je po­naj­pri­je za­miš­ljen kao alat ko­jim se olak­ša­va po­zi­ci­ja sred­njim i ve­li­kim do­bav­lja­či­ma.

Po ko­jem ključu će se me­đu nji­ma rasporediti predviđena kvo­ta fi­nan­ci­ra­nja? Vi­da­ko­vić ka­že ka­ko su i ti kri­te­ri­ji za­pra­vo dogovoreni. Bu­du­ći da je stra­te­ški in­te­res do­bav­lja­ča oču­va­ti pro­daj­ni ka­nal ko­ji ima­ju u kon­cer­nu (Kon­zu­mu), i u po­gle­du alo­ka­ci­je ključ­na je stvar sli­je­di­ti stra­te­ški in­te­res nje­go­va oz­drav­lje­nja i opo­rav­ka. To zna­či i da ni­je po­an­ta na­kr­ca­va­ti skla­di­šta ro­bom već osi­gu­ra­va­ti ops­kr­bu ro­bom ko­ja će ubr­za­ti opo­ra­vak i po­di­ći pos­lo­va­nje. Po­red to­ga, je­dan od čvr­sto de­fi­ni­ra­nih uvje­ta is­tak­nut i u po­zi­vu do­bav­lja­či­ma po­čet­kom ovo­ga mje­se­ca je i sprem­nost na skla­pa­nje no­vog ugo­vo­ra o is­po­ru­ci ro­be/us­lu­ga “uz ci­je­nu i os­ta­le ku­po­pro­daj­ne uvje­te ko­ji su jed­na­ki naj­po­volj­ni­jim po­nu­đe­nim u po­s­ljed­njih šest mje­se­ci, uklju­ču­ju­ći pri­tom i sve ko­mer­ci­jal­ne po­pus­te”.

PO KO­JEM KLJUČU ĆE SE ME­ĐU DO­BAV­LJA­ČI­MA AGRO­KO­RA RASPOREDITI PREDVIĐENA KVO­TA FI­NAN­CI­RA­NJA

KRI­TE­RI­JI SU ZA­PRA­VO VEĆ DOGOVORENI

JU­RI­CA GALOIĆ/PIXSELL

An­te Ram­ljak i Ma­ri­ca Vi­da­ko­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.