Dru­gi po si­ro­maš­tvu, 12. po po­re­zi­ma

Eu­rop­ska uni­ja Hr­vat­ska pr­vak po opo­re­zi­va­nju po­troš­nje i eko­lo­škim po­re­zi­ma, a na za­če­lju po imo­vin­skom porezu

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - LJUBICA GATARIĆ/VL

HDZ je iz­bor­nom pro­gra­mu obe­ćao da će u dru­goj go­di­ni man­da­ta PDV ići na 24, u tre­ćoj na 23 pos­to, no u smjer­ni­ca­ma se to ne vi­di

Po­da­ci za pr­vih šest mje­se­ci po­ka­zu­ju da je dr­ža­va pr­vi put u no­vi­joj po­vi­jes­ti po­tro­ši­la ma­nje jav­nog nov­ca ne­go što ga je upri­ho­do­va­la što je, oče­ki­va­no, od­mah otvo­ri­lo pros­tor za pi­ta­nje za­što Vla­da ne po­kre­ne dalj­nje po­rez­no ras­te­re­će­nje. HDZ je u iz­bor­noj kam­pa­nji obe­ćao da će u dru­goj go­di­ni man­da­ta sma­nji­ti PDV na 24, a u tre­ćoj na 23 pos­to, no ovo lje­to pri­hva­će­ne smjer­ni­ce za na­red­ne tri go­di­ne ne na­vo­de tak­vu mo­guć­nost, a Vla­da pro­cje­nju­je da će u go­di­na­ma ko­je sli­je­de iz go­di­ne u godinu pri­kup­lja­ti do dvi­je mi­li­jar­de ku­na vi­še u od­no­su na pret­hod­nu go- di­nu. Zad­nji po­rez­ni iz­vje­štaj Eu­rop­ske ko­mi­si­je iz sr­p­nja ove go­di­ne po­ka­zu­je da Hr­vat­ska kao dru­ga naj­si­ro­maš­ni­ja čla­ni­ca EU za­uzi­ma dva­na­es­to od 28 mjes­ta po udje­lu po­rez­nog op­te­re­će­nja u nje­zi­nu BDPu. Umjes­to da s go­di­na­ma pa­da, po­rez­na je pre­si­ja od 2005. do 2015. u Hr­vat­skoj ras­la za 1,4 pos­to BDPa.

Pro­sječ­ni udio po­re­za i do­pri­no­sa u EU 28 iz­no­si 38,7 pos­to BDPa. Mje­re­no udje­lom u BDPu hr­vat­ski po­re­zi i do­pri­no­si ne­što su ni­ži od pro­sječ­nih 37,6 pos­to no us­po­re­di­ve tran­zi­cij­ske zem­lje ima­ju ma­nju po­rez­nu pre­si­ju. Hr­vat­ska je, pri­mje­ri­ce, pr­vak po opo­re­zi­va­nju po­troš­nje te u udje­lu eko­lo­ških po­re­za (vi­še od 4% BDPa pre­ma pro­sječ­nih 2,5%), ali za­to smo uz Es­to­ni­ju i Slo­vač­ku na za­če­lju po udje­lu imo­vin­skog po­re­za od sve­ga po­la pos­to BDPa. EK na­vo­di da su na po­čet­ku­ove go­di­ne sa­mo Grč­ka i Ru­munj­ska mi­je­nja­le os­nov­nu sto­pu PDVa, Grč­ka ga je di­za­la s 23 na 24% dok je Ru­munj- ska sma­nji­va­la s 20 na 19%. Kao re­zul­tat to­ga, pro­sječ­na sto­pa PDVa os­ta­la je 21,5 pos­to, iz­nad ko­je zna­čaj­no str­še če­ti­ri zem­lje: Ma­đar­ska sa sto­pom od 27 pos­to te Hr­vat­ska, Dan­ska i Šved­ska ko­je po­troš­nju opo­re­zu­ju s 25 pos­to. Na dru­gom su kra­ju Luxem­burg (17%) i Mal­ta (18 %). Kad je ri­ječ o opo­re­zi­va­nju pla­ća Eu­rop­ska ko­mi­si­ja na­vo­di da u pro­sje­ku sva­ka dru­ga po­rez­na ku­na u EU 28 do­la­zi od po­re­za na rad naj­vi­še u Šved­skoj, Aus­tri­ji i Dan­skoj 55 pos­to dok se Hr­vat­ska na­la­zi me­đu šest čla­ni­ca s naj­ni­žim pri­ti­skom gdje se iz ra­da pri­ku­pi ne­što ma­nje od 40 pos­to ukup­nih po­re­za i do­pri­no­sa. No, bla­gi smo i pre­ma ka- pi­ta­lu gdje se po udje­lu po­re­za na ka­pi­tal na­la­zi­mo na 26. mjes­tu. Sva­ka de­ve­ta po­rez­na ku­na sli­je­va se u pro­ra­ču­ne lo­kal­nih je­di­ni­ca, go­to­vo tre­ći­na u jav­ne so­ci­jal­ne fon­do­ve, a 56 pos­to u sre­diš­nji dr­žav­ni pro­ra­čun.

Po­rez­na po­li­ti­ka u nad­lež­nos­ti je dr­ža­va čla­ni­ca, ali Eu­rop­ska ko­mi­si­ja sva­ke go­di­ne da­je odre­đe­ne smjer­ni­ce ko­je bi vla­de tre­ba­le sli­je­di­ti. U po­s­ljed­nji­ma je Bruxel­les su­ge­ri­rao Vla­da­ma da bi, na­đu li se u si­tu­aci­ji da bi­ra­ju iz­me­đu ni­žeg PDVa i ma­njeg po­re­za na pla­će iz­a­be­ru ras­te­re­će­nje pla­ća.

FOTOLIA

Sva­ka dru­ga ku­na jav­nih pri­ho­da u Hr­vat­skoj je od opo­re­zi­va­nja po­troš­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.