Eu­rop­ski tu­ri­zam pred iz­a­zo­vom - ka­ko se ri­je­ši­ti turista, a da ih ne ra­zju­ri­mo?

Pre­vi­še gos­ti­ju Du­brov­nik je zbog gu­žvi po­čet­kom go­di­ne pred­sta­vio pro­jekt ogra­ni­ča­va­nja pris­tu­pa gos­ti­ju u Grad na mak­si­mal­no osam ti­su­ća, uz po­moć bro­ja­ča, s naj­a­vom da će već od ove se­zo­ne vi­šku lju­di bi­ti za­bra­njen ula­zak u sta­ru jez­gru, ali te­ško da

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE - MARIJA CRNJAK marija.crnjak@pos­lov­ni.hr

Du­brov­nik se ju­čer opet na­šao na nas­lov­ni­ci bri­tan­skog Gu­ar­di­ana, ovog pu­ta zbog ne baš ugod­ne, ali za eu­rop­ski tu­ri­zam to­tal­no vru­će te­me, pre­ve­li­kog tu­ris­tič­kog bo­oma i ma­sov­nih pro­tu­tu­ris­tič­kih pro­s­vje­da ko­ji su po­put ovog to­plin­skog va­la za­hva­ti­li tu­ris­tič­ke des­ti­na­ci­je. Ova­kav sce­na­rij za 2017. ni­je pre­dvi­dje­la ni Svjet­ska turistička or­ga­ni­za­ci­ja (UNWTO), či­ji je glav­ni taj­nik za Gu­ar­di­an po­ru­čio da se ra­di o vr­lo oz­bilj­noj si­tu­aci­ji ko­ju treba ja­ko oz­bilj­no shva­ti­ti.

Pr­va je “puk­la” Špa­njol­ska, ina­če pr­va svjet­ska turistička si­la, ko­ja je la­ni za­bi­lje­ži­la 75,6 mi­li­ju­na turista, a ove go­di­ne opet ima­ju dvoz­na­men­kast rast. Do to­ga su ih do­ve­le ne­vo­lje na os­tat­ku Me­di­te­ra­na, zbog če­ga su tu­ro­pe­ra­to­ri do­bar dio svog tur­skog pos­lo­va­nja la­ni pre­se­li­li u Špa­njol­sku, po­tom rast sha­ring plat­for­mi ko­je su do­ve­le no­ve gos­te u des­ti­na­ci­ju ko­ja se tra­di­ci­onal­no os­la­nja­la na ho­te­le.

Ugro­že­na si­gur­nost

Špa­njol­ska vla­da or­ga­ni­za­to­re pro­s­vje­da na­zi­va ek­s­tre­mis­ti­ma, no oni upo­zo­ra­va­ju da je zbog turista dio sta­nov­niš­tva pri­si­ljen na­pus­ti­ti do­mo­ve, kao i da je zbog ni­za fak­to­ra ve­za­nih uz tu­ris­tič­ki pro­met ugro­žen oko­liš. Demonstracije su i na Mal­lor­ci, omi­lje­nom lje­to­va­li­štu Ni­je­ma­ca, najavljuju se i na San Se­bas­ti­anu na dan festivala ba­skij­ske kul­tu­re Se­ma­na Gran­de. Ve­ne­ci­ju mu­či is­ta stvar. U grad sa samo 55 ti­su­ća sta­nov­ni­ka go­diš­nje se slije 20 mi­li­ju­na posjetitelja, a prosvjednici se ža­le na po­rast najma stanova i navalu kru­ze­ra ko­ji uz­ro­ku­ju do­dat­na za­ga­đe­nja iona­ko de­li­kat­nog eko­sus­ta­va. U Dubrovniku se pak za ju­čer naj­av­lji­va­lo vi­še od de­vet ti­su­ća gos­ti­ju s bro­do­va na kruž­nim pu­to­va­nji­ma, što je čak ti­su­ću lju­di vi­še od mak­si­mal­nog bro­ja lju­di ko­je može pri­mi­ti Grad a da se ne ugro­zi si­gur­nost. Treba li spo­me­nu­ti da se u du­bro­vač­kim smještajnim kapacitetima tre­nut­no od­ma­ra oko 25 ti­su­će gos­ti­ju? UNWTO bra­ni svoj sek­tor či­ji rast i sa­mi po­du­pi­ru, te ape­li­ra­ju na lo­kal­ne vlas­ti da uči­ne mak­si­ma­lan na­por i uprav­lja­njem des­ti­na­ci­ja­ma za­us­ta­ve tu­ris­to­fo­bi­ju ko­ja je zav­la­da­la.

“Ako se pra­vil­no uprav­lja, tu­ri­zam može bi­ti naj­bo­lji part­ner u oču­va­nju i za­šti­ti des­ti­na­ci­ja i lo­kal­nih sta­nov­ni­ka, i od tu­riz­ma ne smi­je­mo odus­ta­ti ako se po­ka­že da smo lo­še uprav­lja­li, već udru­ži­ti sna­ge iz­me­đu jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra da po­pra­vi­mo stvar”, ka­že Ri­fai.

Pos­to­je is­ku­ša­ne me­to­de upravljanja gu­žva­ma u des­ti­na­ci­ja­ma, us­mje­ra­va­nje turista van grad­skih sre­di­šta, uvo­đe­nje raz­li­či­tih ak­tiv­nos­ti za tu­ris­te, pro­du­že­nje se­zo­ne, a sve to uz pom­no slu­ša­nje po­tre­ba lo­kal­nog sta­nov­niš­tva, ka­žu u UNWTOu. Dak­le tu­ris­te ne mo­že­mo na­pros­to ra­zju­ri­ti.

Kon­tro­la posjetitelja

Barcelona je po­čet­kom go­di­ne pojačala inspekcijski nad­zor nad ilegalnim smještajnim kapacitetima ko­ji se iznajmljuju pre­ko Air­b­n­ba, a tak­vih je u tom špa­njol­skom gra­du vje­ro­jat­no oko 7000, ili po­lo­vi­ca ukup­nih ka­pa­ci­te­ta u pri­vat­nom smje­šta­ju.

Iz ure­da gra­do­na­čel­ni­ka Ve­ne­ci­je ne­dav­no su naj­a­vi­li za­bra­nu otva­ra­nja no­vih smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta u sre­di­štu gra­da i uvo­đe­nje bro­ja­ča gos­ti­ju. Ka­ko se osje­ti i na broj­ka­ma hr­vat­skog kru­zin­ga za pr­vu po­lo­vi­cu go­di­ne, ta­li­jan­ska vla­da ove je go­di­ne ko­nač­no ogra­ni­či­la broj ve­li­kih kru­ze­ra ko­ji mo­gu uplov­lja­va­ti u ak­va­to­rij Ve­ne­ci­je (što Du­brov­nik tek treba na­pra­vi­ti). Am­s­ter­dam je pro­lje­tos pla­tio kon­zul­tan­te da im osmis­le plan us­mje­ra­va­nja gos­ti­ju van sre­di­šta gra­da ko­je pa­ti od ve­li­ke gu­žve, te otva­ra­nja no­vih tu­ris­tič­kih kvar­to­va. Bro­jač posjetitelja po­čet­kom sr­p­nja pos­ta­pr­vens­tve­no vi­li su u Na­ci­onal­nom par­ku Kr­ka. Na Skra­din­ski buk, zbog oču­va­nja pri­ro­de, is­to­dob­no je do­pu­šten ula­zak mak­si­mal­no de­set ti­su­ća posjetitelja.

Oni tu­ris­ti ko­ji do­đu dok je broj posjetitelja iz­nad te broj­ke, mo­ra­ju pri­če­ka­ti ili će ih dje­lat­ni­ci NPa us­mje­ra­va­ti u ne­ke dru­ge di­je­lo­ve par­ka, po­put Bur­nu­ma i Ro­škog sla­pa gdje ne­ma to­li­ko lju­di kao na Skra­din­skom bu­ku. Sli­čan plan upravljanja po­sje­ti­te­lji­ma usko­ro se oče­ku­je i za Pli­tvič­ka je­ze­ra.

A što s Du­brov­ni­kom? Grad je zbog gu­žvi po­čet­kom go­di­ne pred­sta­vio mi­li­jun ku­na vri­je­dan pro­jekt ogra­ni­ča­va­nja pris­tu­pa gos­ti­ju u Du­brov­nik na mak­si­mal­no osam ti­su­ća ta­ko­đer uz po­moć bro­ja­ča, s naj­a­vom da će već od ove se­zo­ne vi­šku lju­di bi­ti za­bra­njen ula­zak u sta­ru jez­gru. Te­ško da se to pri­mi­je­nju­je, di­je­lom i za­to što su još ko­ju go­di­nu na sna­zi vi­še­go­diš­nji ugo­vo­ri s kru­zing kom­pa­ni­ja­ma. Do no­vih ugo­vo­ra ko­ji mo­žda bu­du pa­met­ni­ji od ak­tu­al­nih, sret­no vam na Stra­du­nu.

DEMONSTRACIJE PRO­TIV TURISTA SU I NA MAL­LOR­CI, NAJAVLJUJU SE I NA SAN SE­BAS­TI­ANU NA DAN FESTIVALA BA­SKIJ­SKE KUL­TU­RE U VE­NE­CI­JU SE GO­DIŠ­NJE SLIJE 20 MI­LI­JU­NA POSJETITELJA, A PROSVJEDNICI SE ŽA­LE NA PO­RAST NAJMA STANOVA I NAVALU KRU­ZE­RA BARCELONA JE POJAČALA INSPEKCIJSKI NAD­ZOR NAD ILEGALNIM SMJEŠTAJNIM KAPACITETIMA KO­JI SE IZNAJMLJUJU PRE­KO AIR­B­N­BA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.