Sr­p­ska ku­ćans­tva pla­ća­ju naj­jef­ti­ni­ju stru­ju u Europi

Ne­ma šted­nje Elek­trič­na ener­gi­ja za pet pu­ta ma­nju ci­je­nu ne­go u Dan­skoj i Nje­mač­koj, a po­troš­nja znat­no veća

Poslovni Dnevnik - - REGIJA -

Oko 2,5 mi­li­ju­na ku­ćans­ta­va u Sr­bi­ji po­tro­ši sva­ke go­di­ne go­to­vo pet pu­ta vi­še elek­trič­ne ener­gi­je od europ­skog pro­sje­ka

Ku­ćans­tva u Sr­bi­ji ima­ju naj­ni­žu ci­je­nu elek­trič­ne ener­gi­je u Europi, stru­ja ne samo da je jef­ti­ni­ja u us­po­red­bi s ra­zvi­je­nim europ­skim dr­ža­va­ma, već je nje­na cijena naj­po­volj­ni­ja i u od­no­su na zem­lje u re­gi­ji, pi­še Blic. Gra­đa­ni Sr­bi­je ima­ju pet pu­ta jef­ti­ju stru­ju ne­go što je pla­ća­ju u Dan­skoj i Nje­mač­koj, ili če­ti­ri pu­ta u us­po­red­bi s Bel­gi­jom.

Pre­ma po­da­ci­ma Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je (EPS), ku­ćans­tva u Sr­bi­ji tro­ši­la su u pro­sje­ku 385 ki­lo­vat­sa­ti elek­trič­ne ener­gi­je mje­seč­no u raz­dob­lju od si­ječ­nja do svib­nja 2017. go­di­ne, a pro­sje­čan ra­čun iz­no­sio je 2562 di­na­ra (oko 158 ku­na) bez ura­ču­na­tih nak­na­da i po­re­za.

“Pro­sje­čan mje­seč­ni ra­čun ku­ćans­ta­va za elek­trič­nu ener­gi­ju u Sr­bi­ji iz­no­si 3501 di­na­ra (oko 216 ku­na), ka­da se ura­ču­na­ju nak­na­da za ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je (OIE), tro­ša­ri­na, PDV i TV pris­toj­ba”, objaš­nja­va­ju iz EPSa. U Sr­bi­ji je PDV za elek­trič­nu ener­gi­ju 20 pos­to, a tro­ša­ri­na 7,5 pos­to. Nak­na­daa za pov­la­šte­ne proizvođače- po elek­trič­ne ki­lo­vat­sa­tu, ener­gi­jea za iiza iz OIE iz­no­si 0,093 di­na­ra jav­ni me­dij­ski ser­vis 150 50 di­na­ra.

Pro­mi­je­ni­ti na­vi­ke

Zbog ni­ske ci­je­ne struje,uje, po­troš­nja u u Sr­bi­ji Sr­bi­ji po­tro­šiu od­no­su od­nat­ku­ro­ši na Eu­ro­pu je znat­no veća.

Oko 2,5 mi­li­ju­na ku­ćans­ta­va go­to­vo pro­sje­ka,pet pu­taa sva­ka­ko­vi­še elek­trič­ne ele­krop­ko­je ener­gi­je od europ­skog je­dan “Ako­od raz­lo­ga­se pro­mi­je­nei ni­ska­ka­ci­ne ne­ke nens­tvi­ma­ci­je­na. od na­vi­ka u ku­ćans­tvi­ma­nens­tvi­ma i učin­ko­vi­to­ener­gi­je može ko­ris­te se elek­trič­ni elek­tri­če­lek­trič­sma­nji­ti sma­nji­ti ure­đa­ji, po­troš­nja elek­trič­ne

za 20 po­pos­to”, tvr­de u EPSu. Za kup­ce na za­ja­za­jam­če­noj ops­kr­bi, skops­kr­bi, tj. za ku­ćans­tva ća­ku­ćans­tva i tvrt­ke ke­t­vrt­ke ko­je tro­še man­ma­nje od 30.000 ki­lo­va­ki­lo­vat­sa­ti (kWh) go­diš­n­go­diš­nje, ci­je­nu elek­tre­lek­trič­ne ener­gi­je odo­odo­bra­va Agen­ci­ja ci­jaAgen­ci­ja za ene­ener­ge­ti­ku. U skla­du s me­to­do­lo­gi­jom­met ko­ju je pro­pi­sa­la Agen­ci­ja za ener­ge­ti­ku, u raz­raz­dob­lju od 30 da­na gra­ni­ce ze­le­ne­ze­le zo­ne po­troš­nje troš­nje­po­troš­nje su do 35350 kWh, pla­ve ve­pla­ve zo­ne od 351 kkWh do 1600 kWh, a cr­ve­ne zzo­na vi­še od 1600 kWh. Ovis­no o zo­ni­zon ovi­si i cijena na­ci­je­na ki­lo­vat­sa­ta, a ona ko­ja se obra­ču­na­va u no­noć­noj ta­ri­fi je ne­ko­li­ko pu­ta niž­ni­ža od dnev­ne. Is­tra­ži­va­nje Ni­na­me­di­je pokazuje da je pre­ma miš­lje­nju 30,8 pos­to gra­đa­na Sr­bi­je naj­ve­ća po­s­lje­di­ca pre­ko­mjer­ne po­troš­nje elek­trič­ne ener­gi­je na glo­bal­noj ra­zi­ni ne­si­gur­nost u ops­kr­bi stru­jom, a to u ve­ćem bro­ju sma­tra­ju is­pi­ta­ni­ci iz Be­ogra­da i za­pad­ne Sr­bi­je.

Si­ro­maš­ni­ma bes­plat­no

Po­lo­vi­na gra­đa­na sma­tra da osob­no mo­gu po­zi­tiv­no utje­ca­ti na odr­ži­vi ra­zvoj i pre­ko­mjer­nu po­troš­nju struje, a to su uglav­nom gra­đa­ni sa za­vr­še­nom vi­šom ško­lom i fa­kul­te­tom. Vi­še od po­lo­vi­ne gra­đa­na Sr­bi­je (52,7 pos­to) na­vo­di da se naj­vi­še gri­ju na dr­va, dok 23,4 pos­to ko­ris­ti cen­tral­no gri­ja­nje, dok se 12,6 pos­to is­pi­ta­ni­ka gri­je na stru­ju, a samo 7,2 pos­to gra­đa­na za gri­jai nje ko­ris­ti plin. Pra­vo na bes­plat­nu stru­ju i plin is­ko­ris­ti­lo je od po­čet­ka ove go­di­ne oko 70.000 naj­si­ro­maš­ni­jih u Sr­bi­ji, pi­še Po­li­ti­ka. To je za oko 2000 vi­še ne­go 2016., ali ih je i da­lje ma­lo, jer bi u Sr­bi­ji tu po­god­nost mo­glo ko­ris­ti­ti oko 250.000 oso­ba.

Raz­log za to je pri­je sve­ga slo­že­na i za njih sku­pa pro­ce­du­ra za do­bi­va­nje su­glas­nos­ti. Da bi osi­gu­ra­li nuž­ne do­ku­men­te i pla­ti­li pris­toj­be za do­bi­va­nje sta­tu­sa pov­la­šte­nog kup­ca treba im od 2000 do 2500 di­na­ra, što ve­ći­na ne može pla­ti­ti. Ote­ža­va­ju­ća okol­nost je što ta ka­te­go­ri­ja po­tro­ša­ča mo­ra pri­je to­ga pla­ti­ti sve du­go­ve za ko­mu­na­li­je, da bi uop­će mo­gli pod­ni­je­ti zah­tjev za bes­plat­nu stru­ju i plin.

FOTOLI

Ku­ćans­tva u Sr­bi­ji tro­še u pro­sje­ku 385 ki­lo­vat­sa­ti elek­trič­ne ener­gi­je mje­seč­no

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.