SVI­JET ‘ZLATNO RAZ­DOB­LJE’ EUROZONE, RAST ĆE POTRAJATI JOŠ NE­KO­LI­KO GO­DI­NA

Gos­po­dar­stvo ras­te 2,2 pos­to

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV PILI

Ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da su tre­nut­ni gos­po­dar­ski tren­do­vi pod utje­ca­jem vr­lo la­ba­ve mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ECB-a i jef­ti­ne naf­te

Gos­po­dar­stvo eurozone za­sja­lo je pu­nim sja­jem na­kon što je po­s­ljed­njih go­di­na bi­lo “bo­les­nik” u glo­bal­nim eko­nom­skim ok­vi­ri­ma. Ka­ko na­vo­di Blo­om­berg, Eu­rop­ska je ko­mi­si­ja proš­log tjed­na po­vi­si­la pro­cje­ne ovo­go­diš­njeg eko­nom­skog ras­ta me­đu 19 dr­ža­va ko­je ko­ris­te za­jed­nič­ku eu­rop­sku va­lu­tu. Umjes­to 1,7 pos­to ko­li­ko su u Bruxel­le­su oče­ki­va­li u svib­nju, naj­no­vi­je prog­no­ze go­vo­re od 2,2 pos­to ras­ta BDP-a.

Ve­li­ki na­pre­dak

Ve­lik je to na­pre­dak za po­dru­čje ko­je je snaž­no po­go­di­la fi­nan­cij­ska kri­za pri­je de­set go­di­na da bi po­tom us­li­je­di­la duž­nič­ka kri­za ko­ja je go­to­vo do­ve­la u pi­ta­nje op­s­ta­nak eura. K to­me, 19 dr­ža­va ko­je ko­ris­te tu va­lu­tu go­di­na­ma je vo­di­lo bit­ku s vi­so­kom ne­za­pos­le­noš­ću. Po­s­ljed­nji po­da­ci Eu­ros­ta­ta go­vo­re da je u ruj­nu u euro­zo­ni 14,5 mi­li­ju­na lju­di bi­lo bez pos­la, go­to­vo 1,5 mi­li­ju­na ma­nje ne­go go­di­nu ra­ni­je. Sto­pa nezaposlenosti tre­nut­no iz­no­si 8,9 pos­to, dok je u ruj­nu 2016. do­se­za­la go­to­vo de­set pos­to.

O us­po­nu eurozone do­volj­no go­vo­ri i po­da­tak da su ove go­di­ne eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri u an­ke­ta­ma Blo­om­ber­ga čak osam pu­ta po­vi­si­li svo­je pro­cje­ne. Što­vi­še, ana­li­ti­ča­ri Oxford Eco­no­mic­sa te švi­car­ske ban­ke Cre­dit Su­isse us­t­vr­di­li su da se euro­zo­na kre­će ka “zlat­nom raz­dob­lju” eko­nom­ske eks­pan­zi­je pra­će­ne ni­skom in­fla­ci­jom. Tak­va op­ti­mis­tič­na ocje­na na tra­gu je iz­ja­ve Be­noîta Co­euréa, čla­na iz­vr­š­nog od­bo­ra Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke (ECB), ko­ji je pri­je ne­ko­li­ko da­na ka­zao ka­ko je gos­po­dar­stvo u naj­bo­ljem sta­nju od uvo­đe­nja eura 1999. go­di­ne. Me­đu­tim, po­zvao je vla­de ze­ma­lja čla­ni­ca da pro­ve­du do­dat­ne reforme ka­ko bi po­dr­ža­le taj rast.

“Vi­še od če­ti­ri go­di­ne od po­čet­ka tre­nut­ne eks­pan­zi­je, ve­ći­na in­di­ka­to­ra uka­zu­je da je euro­zo­na neg­dje na sre­di­ni po­zi­tiv­nog eko­nom­skog cik­lu­sa”, ka­že za Blo­om­berg An­gel Ta­la­ve­ra, ana­li­ti­čar Oxford Eco­no­mic­sa do­dav­ši ka­ko još pos­to­ji mnoš­tvo pros­to­ra za na­pre­dak. “Ako ne bu­de neo­če­ki­va­nih šo­ko­va, tre­ba­li bi vi­dje­ti još ne­ko­li­ko go­di­na eko­nom­skog ras­ta”, ka­zao je Ta­la­ve­ra. S tak­vom ocje­nom sla­žu se i hr­vat­ski ana­li­ti­ča­ri. Zdes­lav Šan­tić, glav­ni eko­no­mist Split­ske ban­ke, ka­zao je za Pos­lov­ni dnev­nik ka­ko je euro­zo­na uči­ni­la ve­lik eko­nom­ski na­pre­dak u od­no­su na vri­je­me duž­nič­ke kri­ze pri­je pet do šest go­di­na.

“U po­s­ljed­nje vri­je­me do­mi­ni­ra po­zi­tiv­ni mo­ment. Na­kon što se euro­zo­na po­s­ljed­njih go­di­na spo­ri­je opo­rav­lja­la od os­ta­lih ve­li­kih gos­po­dar-

PROS­TOR ZA REFORME I DA­LJE POS­TO­JI U PO­GLE­DU PRODUKTIVNOSTI KO­JA JE NA RA­ZI­NI S PO­ČET­KA STO­LJE­ĆA TE NEZAPOSLENOSTI MLA­DIH KO­JA JE I DA­LJE VI­SO­KIH 18,7 POS­TO

sta­va, sa­da je uhva­ti­la pri­klju­čak. To po­seb­no vri­je­di za po­vje­re­nje po­tro­ša­ča ko­je bi­lje­ži naj­vi­še ra­zi­ne od 2001. go­di­ne”, na­gla­ša­va Šan­tić.

Pi­ta­nje ot­por­nos­ti

Me­đu­tim, to po­vje­re­nje, ali i os­ta­li gos­po­dar­ski tren­do­vi tre­nut­no su pod utje­ca­jem vr­lo la­ba­ve mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ECBa te ni­skih ci­je­na ener­ge­na­ta, upo­zo­ra­va Šan­tić. “Vi­djet će­mo ko­li­ko će ti tren­do­vi bi­ti ot­por­ni na nor­ma­li­za­ci­ju mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ECBa i rast ci­je­na naf­te”, is­ti­če Šan­tić. To će po­ka­za­ti, ocje­nju­je ana­li­ti­čar Split­ske ban­ke, i ko­li­ko su du­bo­ki bi­li struk­tur­ni po­ma­ci. A pros­tor za dalj­nje reforme još ite­ka­ko pos­to­ji u po­gle­du produktivnosti te nezaposlenosti mla­dih, po­seb­no u pe­ri­fer­nim čla­ni­ca­ma.

Na­ime, pro­duk­tiv­nost je na ra­zi­na­ma s po­čet­ka ovog sto­lje­ća dok je broj mla­dih bez pos­la i da­lje go­ru­ći pro­blem. Eu­ros­ta­to­vi po­da­ci po­ka­zu­ju da je u ruj­nu 2,65 mi­li­ju­na mla­đih od 25 go­di­na bi­lo ne­za­pos­le­no što je 229.000 ma­nje ne­go go­di­nu ra­ni­je. Ia­ko je u pa­du, sto­pa nezaposlenosti me­đu tom po­pu­la­ci­jom i da­lje je na vr­lo vi­so­kih 18,7 pos­to. Po tom je pi­ta­nju naj­go­ra si­tu­aci­ja u Grč­koj gdje je u sr­p­nju 42,8 pos­to mla­dih bi­lo bez pos­la. Za ni­jan­su bo­lja si­tu­aci­je je u Špa­njol­skoj ko­ja bi­lje­ži 37,2 pos­to nezaposlenosti mla­dih dok je u Ita­li­ji sto­pa nezaposlenosti te po­pu­la­ci­je na 35,7 pos­to.

FOTOLIA

Duž­nos­ni­ci ECB-a go­vo­re da je euro­zo­na u naj­bo­ljem sta­nju od uvo­đe­nja eura 1999. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.